Tupak je živeo sa osećajem da nema mnogo vremena - njegove pesme bile su pune slutnji

Obnovljeno interesovanje za slučaj podsetilo je i na to koliko je Tupak Šakur često razmišljao o sopstvenoj smrtnosti i otvoreno govorio o tome.

U danas čuvenom intervjuu za magazin Vibe, godinu dana pre nego što je preminuo u 25. godini, Šakur je novinaru Kevinu Pauelu rekao da se ne plaši smrti, piše CNN.

"Jedino se plašim da se vratim kroz reinkarnaciju", rekao je tada i dodao je da će njegov život biti posvećen tome da nekoga spase i da "predstavlja život".

Na kraju, niko nije uspeo da spase Šakura, koji je preminuo nekoliko dana nakon što je automobil u kojem se nalazio sa suosnivačem izdavačke kuće "Death Row Records Marionom" "Šugom" Najtom zasut mecima u blizini Las Vegas Stripa 7. septembra 1996. godine, nakon borbe Majka Tajsona u MGM Grandu.

Suđenje koje se čekalo decenijama

Šezdesettrogodišnji "Kefi D" Dejvis sada je na suđenju zbog optužbi da je organizovao ubistvo. Tužioci ne tvrde da je on pucao, već da je organizovao zasedu iz belog Kadilaka koji se zaustavio pored Šakurovog BMW-a, kao osvetu zbog ranijeg napada na njegovog nećaka Orlanda Andersona u MGM Grandu posle borbe.

Slučaj se u velikoj meri zasniva na Dejvisovim sopstvenim rečima.

On je otvoreno govorio o svojoj navodnoj umešanosti u zločin u intervjuima, podkastu VladTV i memoarima „Compton Street Legend“.

Dejvisovi memoari iz 2019. godine kasnije su postali važan dokaz u slučaju, a tužioci se u velikoj meri oslanjaju na njegov opis pucnjave i druge javne izjave. On se izjasnio da nije kriv i sada negira bilo kakvu umešanost, tvrdeći u nedavnom intervjuu iz zatvora da te noći nije ni bio u Las Vegasu.

Njegova odbrana tvrdi da se njegove ranije izjave mogu posmatrati kao preuveličavanje kojim je pokušavao da promoviše knjigu.

Tokom uvodnog izlaganja, Dejvisov advokat poručio je poroti da ne veruje izjavama njegovog klijenta.

Često je pisao o sopstvenoj smrti

Moć reči nalazi se u središtu aktuelnog suđenja, ali je bila i jedno od glavnih obeležja Šakurovog života.

Kao izuzetno plodan tekstopisac, kroz muziku je neprestano obrađivao svoje misli o životu i smrti.

U pesmi „Smile“ govorio je o tome da želi da njegova sahrana bude pretvorena u zabavu, dok je u posthumno objavljenoj pesmi „Thugz Mansion“ zamišljao kako govori majci da ne plače jer mu je dobro na nebu.

Činjenica da je i nakon njegove smrti ostalo mnogo muzike za objavljivanje govori o načinu na koji je Šakur radio.

Dugo je boravio u studiju i snimao, a njegov polubrat Moprem Šakur kaže da ga je pokretao osećaj da mu je vreme ograničeno.

Moprem je rekao da se kroz čitav Šakurov muzički katalog provlači ista nit – svojevrsna "pesma smrti", odnosno stalno vraćanje temi smrtnosti.

Prema njegovim rečima, Šakur nije bio jedini koji je tako razmišljao. Za mnoge mlade crnce njegove generacije nasilje i rana smrt nisu bili apstraktni strahovi, već stalna mogućnost sa kojom su živeli.

Pucnjava koja je sve promenila

Šakur je i ranije preživeo bliski susret sa smrću.

U novembru 1994. godine više puta je upucan tokom pljačke u predvorju studija Quad Recording Studios na Menhetnu. Taj napad doprineo je rasplamsavanju rivalstva između repera sa Istočne i Zapadne obale, za koje mnogi smatraju da je kasnije doprinelo njegovom ubistvu.

Šakur je počeo da veruje da su ljudi koje je te večeri sreo u studiju, među kojima su bili producent Šon „Pafi“ Kombs i njegov bliski prijatelj, reper Kristofer Volas, poznat kao Notorious B.I.G., imali veze sa napadom.

Kombs i Volas negirali su bilo kakvu umešanost.

Ubrzo nakon pucnjave Šakur je osuđen za seksualno zlostavljanje u slučaju mlade žene Ajane Džekson, koja je tvrdila da je napadnuta u njegovom hotelskom apartmanu u Njujorku.

Osuđen je na godinu i po dana zatvora, a kaucija je određena na tri miliona dolara. Šakur se potom obratio Najtu za pomoć.

Najt je platio kauciju i potpisao ugovor sa Šakurom za "Death Row Records" u Los Anđelesu. Njihovo savezništvo dodatno je zaoštrilo sukob između Istočne i Zapadne obale, koji je kasnije delimično povezivan i sa Šakurovim ubistvom i sa još uvek nerešenim ubistvom Kristofera Volasa u Los Anđelesu, manje od godinu dana kasnije.

Vreme za razmišljanje

Boravak u zatvoru dao je Šakuru vreme koje nije tražio.

"Osećam se kao da je ovo vreme u zatvoru bilo poput kome, osim što sam mogao da razmišljam", rekao je za CNN 24. oktobra 1995. godine.

Opisivao je kako posmatra svet koji se kreće oko njega, a da on nije njegov deo.

Odrastao je u siromaštvu uz majku Afeni Šakur, nekadašnju aktivistkinju Crnih pantera, a tokom kratkog odraslog života više puta je imao problema sa zakonom.

Među njima je bio i slučaj iz 1993. godine, kada je pucao na dvojicu policajaca van dužnosti u Atlanti. Optužbe su kasnije odbačene nakon što su se pojavili dokazi koji su doveli u pitanje verziju događaja koju su policajci izneli.

Trideset godina kasnije, slučaj još nije završen

Gotovo tri decenije kasnije, slučaj i dalje nije u potpunosti razrešen.

Eventualna osuđujuća presuda mogla bi da odgovori na pitanje ko je navodno organizovao ubistvo, ali možda ne i ko je ispalio smrtonosne hice. Mnogi od onih za koje se verovalo da su bili umešani u pucnjavu u međuvremenu su preminuli.

Za Šakurovu porodicu praćenje suđenja bilo je iscrpljujuće. Njegov polubrat Moprem rekao je za CNN da porodica ostaje "oprezno optimistična".

Moprem i Tupakova sestra Sekiva Šakur bili su u sudnici od početka suđenja, ali su izašli pre nego što su tužioci prošle nedelje prikazali uznemirujuće fotografije sa Šakurove obdukcije.

Bez obzira na presudu, malo je verovatno da će nestati fascinacija Šakurom, koji je toliko često i toliko konkretno pisao i repovao o smrti da njegove reči, gledano iz današnje perspektive, ponekad zvuče gotovo proročki.

Ipak, glavna nit koja se provlačila kroz njegovu muziku nije bila samo smrt, već i osećaj hitnosti. Svaki stih tretirao je kao da bi mogao da mu bude poslednji, jer je na nekom nivou sumnjao da bi to zaista moglo da se dogodi.

Tri decenije kasnije, slušaocima su ostale njegove misli o tome kako je verovao da će se sve završiti.