Turbulentan život Ingrid Bergman - od velike zvezde do "persone non grata"

Ingrid Bergman je bila švedska filmska i pozorišna glumica, trostruka dobitnica Oskara. Američki filmski institut proglasio ju je za četvrtu najveću žensku glumačku zvezdu u istoriji.

Bergman je rođena u Stokholmu, u Švedskoj, 29. avgusta 1915. Rano je ostala bez roditelja, pa je odrastala uz tetku i njeno petoro dece.

Rano je ušla u glumački svet

Sa 17 godina prijavila se u Kraljevsko dramsko pozorište u Stokholmu, gde je primljena.
Na prvom letnjem raspustu angažovao ju je švedski filmski studio, pa je posle samo godinu dana napustila Kraljevsko pozorište da bi se posvetila filmu.

Posle desetak filmova u Švedskoj i jednog u Nemačkoj, Bergman je angažovao holivudski producent Dejvid O. Selznik da se pojavi u engleskoj verziji njenog švedskog filma Intermeco iz 1936. godine.

Film je postigao veliki uspeh, a Bergman je postala zvezda. Ono što ju je odvojilo od ostalih holivudskih ženskih zvezda tog vremena bila je nespremnost da promeni ime, prirodan izgled bez mnogo šminke i činjenica da je bila jedna od najviših glumica.

Holivudski period

Nakon što je završila svoj poslednji film u Švedskoj i pojavila se u tri umereno uspešna američka filma, Bergman se pridružila Hamfriju Bogartu u klasiku iz 1942. Kazablanka, koji je i dalje njena najpoznatija uloga.

Iste godine je dobila nominaciju za Oskara za najbolju glumicu u filmu Za kim zvona zvone (1943), što je bio njen prvi film u boji.

Sledeće godine je osvojila Oskara za najbolju glumicu u filmu Gaslight (1944). Svoju treću uzastopnu nominaciju zaradila je za ulogu časne sestre u filmu Zvona Svete Marije.

Kasnije će imati još jednu nominaciju za Jovanku Orleanku (1948), nezavisni film koji je producirao Valter Vanger i objavio RKO.

Bergman je tu ulogu želela još otkako je došla u Holivud, što je jedan od razloga što je morala da igra na brodvejskoj sceni u Jovanki od Lorene Maksvela Andersona. Delimično i zbog skandala Roselini, film zasnovan na Andersonovoj drami nije bio veliki hit i dobio je katastrofalne kritike. Dramski komad je kraćen na 45 minuta, a do 1998. i izdavanja na DVD-u 2004. publika nije mogla da vidi šta je trebalo da se prikaže.

Bergman se pojavila i u tri filma Alfreda Hičkoka – Začarani (1945), Notorius (1946) i U znaku jarca(1949).

Italijanski period

Godine 1949. upoznala je italijanskog reditelja Roberta Roselinija, sa kojim je trebalo da snimi film Stromboli (1950), jer se divila njegovim prethodnim filmovima koja je gledala u SAD. Tokom snimanja ovog filma zaljubila se u njega.

Ingrid Bergman se udala za Roberta Roselinija 24. maja 1950. 18. juna 1952. rodila je bliznakinje Izabelu Roselini i Izotu Ingrid Roselini. U narednih nekoliko godina pojavila se u nekoliko italijanskih filmova, a brak sa Roselinijem je okončan.

Nakon rastanka sa Roselinijem, nastupila je je u Elena i njeni muškarci Žana Renoara, romantičnoj komediji u kojoj je igrala poljsku princezu uhvaćenu u mrežu političkih intriga. Iako film nije bio uspešan, njen nastup se navodi kao jedan od najboljih.

Nakon što je proglašena za personu non grata, Bergman se trijumfalno vratila naslovnom ulogom u filmu Anastasija, za koju je po drugi put dobila Oskara za najbolju glumicu.

U njeno ime nagradu je primio njen prijatelj Keri Grant. Bergman se nije javno pojavljivala u Holivudu sve do 1958. godine, kada je bila domaćin dodele Oskara za najbolji film.

Bergman ce nastavila da se pojavljuje u američkim i evropskim filmovima do kraja svoje karijere.

Osvojila je i trećeg Oskara za ulogu u Ubistvu u Orijent Ekspresu, ali je javno objavila da je nagrada pripala italijanskoj glumici Valentini Korteze za "Dan za noć", zaključivši svoj govor na prijemu sa, „Molim te, oprosti mi, Valentina, nisam htela".

Godine 1978. glumila je u "Jesenjoj sonati" Ingmara Bergmana, za koju je dobila sedmu nominaciju za Oskara, i to joj je bio poslednji filmski nastup. U filmu Bergman igra slavnu pijanistu koja se vraća u Švedsku da poseti svoju zanemarenu ćerku, koju igra Liv Ulman. Film je sniman u Norveškoj, a njen nastup se smatra jednim od najboljih u njenoj karijeri.

Posthumno je nagrađena još jednim Emijem, prvi je dobila za televizijsku seriju, za najbolju glumicu 1982. za još jednu televizijsku miniseriju "Žena zvana Golda", o izraelskoj premijerki Goldi Meir. Bila je to njena poslednja uloga.

Odlazak Ingrid Bergman

Ingrid Bergman je umrla 1982. godine, na svoj 67. rođendan, u Londonu, u Engleskoj, nakon duge borbe sa kancerom dojke. Njeno telo je kremirano u Švedskoj. Većina pepela je bačena u more, dok je ostatak ostavljen u Stokholmu, pored njenih roditelja. Na sahrani je violina svirala „As Time Goes By"“, temu iz Kazablanke, podsećajući na njenu najpoznatiju ulogu.