Iako je više puta naglasio da mu uloga u kultnoj seriji „Bolji život“ nije donela mnogo, osim izvesne zarade u vidu honorara i petogodišnjeg iskustva, ipak je istina da su mnogi poznati glumci osvojili srca publike baš u toj seriji, a tako je i sa Aljošom Vučkovićem.

Lik koji tumači je markantan, obrazovan i fin gospodin doktor, ali zaljubljive prirode. Na neki način prototip muškarca tog slobodnog novog doba u progresivnoj SFR Jugoslaviji gde je mlad čovek mogao da menja partnerke, zabavlja se sa više njih, upada u nevolje zbog takve situacije. Ali i u njegovom slučaju postojala je fatalna žena, naravno visoka i vitka Violeta Popadić. I dok su druge ljubomorne dame sa spiska – Miki, Loti, Gagi, gorele od ljutnje i čak mu pretile sipanjem sode u oči, mladi samopouzdani Lukšić je žudeo za Viki.

Još jedna uloga koja ga je obeležila je svakako je i ona u seriji iz osamdesetih „Naše velo Misto“, gde je glumio sa Borisom Dvornikom, Mirom Furlan i drugim zapaženim kolegama, a koja je predstavila život običnih ljudi u primorju, ribara, težaka, radnika, policajaca… Svakako je Aljoši Vučkoviću za tu ulogu pomoglo poreklo iz ovih krajeva, poznavanje mentaliteta naroda, govora i akcenta.

Nešto u stavu i blagim crtama lica ovog velikog aktera, pored nesumnjivog talenta i očigledno predanog rada i iskustva, omogućilo mu je da se snađe u najzahtevnijim ulogama kakve su svakako i one gde je tumačio istorijske ličnosti.

Aljoša Vučković u ulozi istorijskih ličnosti

U seriji o Svetozaru Markoviću, Aljoša je tumačio Mitu Cenića, isto tako u seriji o Vuku Karadžiću bilo mu je povereno da odigra Tomu Popovića Perišića i u te uloge uneo je neki svoj duh i pečat a približio publici lilnosti koje su nam vremenski daleko.

I baš u tako zahtevnim rolama pokazao je svoje glumačko umeće, jer kada igrate istorijsku, stvarnu ličnost morate da je oponašate fizički, da saznate dosta toga o tome kakva je ta osoba bila, kakvu socijalnu pozadinu je imala, kakve emotivne lomove i kakav položaj među drugim važnim ljudima u određenom istorijskom kontekstu. To ga je dovelo i do male ali ne i zanemarljive uloge u seriji „Nemanjići“ gde je igrao Jovana Dandala.

Bio je prisutan i na regionalnoj sceni jer ga publika bivše Jugoslavije izuzetno ceni i voli. Tako je glumio u hrvatskom serijalu „Dobre namjere“, kao i u emotivno snažnom filmu „Verujem u anđele“.

Veliki umetnici kažu da im je najteži zadatak bio ne samo da osvoje određene uspehe i nagrade, već da održe kvalitet, poštovanje koje uživaju kod publike, pa zato i da prate nove trendove, prilagođavaju se novim formama i ideajama, u duhu novog vremena. I to je Aljoši Vučkoviću pošlo za rukom.

Veliki broj domaćih serija koje se poslednjih godina snimaju po ugledu na strane opet nisu mogle proći bez Aljoše Vučkovića, pa se našao i u popularnom kriminalističkom serijalu „Državni službenik“, emotivnoj modernoj seriji po knjizi Mirjane Bobić Mojsilović „Azbuka našeg života“.
Publiku je verovatno najviše obradovao kada se nakon pauze zbog bolesti vratio glumi u punoj snazi i odlučio da i dalje svoj talenat i glumačku magiju poklanja gledaocima.