Uočen bizaran detalj u Isijavanju koji niko dosad nije primetio

"Primetio sam nešto čudno što se događa u Isijavanju. Istina, događa se puno čudnih stvari u Isijavanju, ali ovo je zaista čudno", napisao je Ulivieri, inače autor knjige Stenli Kjubrik i ja, dodajući kako ne može da nađe ništa o tome na internetu.

O čemu je reč?

Ulivieri objašnjava kako je primetio da Džek Nikolson, koji u filmu glumi Džeka Torensea, gleda pravo u kameru.

"Ne govorim o tome kada gleda u kameru jer razgovara s nekim drugim. Ova vrsta kadra naziva se subjektivna kamera - tehnika koja publiku smešta u perspektivu lika."

Objasnio je kako je primetio da u filmu postoje brojni trenuci u kojima Džek gleda u kameru iako nema koga da pogleda.

Evo Džonija

Ulivieri primećuje da svaki put kada Nikolson gleda pravo u kameru, to učini "vrlo kratko".

"To se može dogoditi dok se oči kreću iz jedne tačke u prostoru u drugu. Ali obično kao da Džek baca kratak pogled na nešto, kao da viri", objasnio je.

Ulivieri je primetio kako se to dešava samo s Džekom Nikolsonom, odnosno kako nijedan drugi glumac u filmu to ne radi.

Dodaje kako ovaj bizaran detalj "ne može biti slučajan" pa je uveren kako je reč o svesnoj nameri reditelja. Kao argument navodi trenutak iz dokumentarca Snimanje filma Isijavanje u kojem Kjubrik eksplicitno traži od Nikolsona da "pronađe način da pogleda dole, tačno tamo gde je kamera".
Tvrdi kako ovim potezom gledalac više nije samo "posmatrač događaja", već postaje deo priče koja se priča.

Razbijanje četvrtog zida

Ulivieri primećuje da je način na koji Nikolson razbija četvrti zid, odnosno fiktivnu granicu između publike i onoga što se dešava na filmu, potpuno drugačiji.

"Ne čini se namernim i može izbeći našoj percepciji. Štaviše, razbijanje četvrtog zida obično je jednokratno. Koristi se jednom po predstavi/filmu, ili vrlo štedljivo, i to u vrlo specifičnim trenucima, često na kraju. Mora da ima značenje da bi delovalo", objašnjava autor.

Šta znači Džekov pogled u kameru?

"Ako ovaj pogled u kameru nešto znači, za mene to znači da mi nismo sigurni od Džekovog besa. Zna gde smo. Možda će doći po nas", tvrdi teoretičar.

No zašto Nikolson razbija četvrti zid s gledaocima tako često, ali prolazno? Ulivieri sugeriše kako je Kjubrik stvorio "film koji se igrao konvencijama žanra", protiveći se "dramaturškim normama i filmskoj gramatici".

Duh u kameri

Za kraj, moguće je i promatrati Nikolsonove poglede u kameru iz perspektive duhova hotela Overlook koji ga gledaju kroz kameru. Da li to znači da gledalac takođe postaje duh? Možda neke Kjubrikove tajne ipak treba da ostanu skrivene, barem zbog mirnijeg sna, prenosi Index.hr.