Malo se odaje priznanje rastu žanrovske kinematografije tokom devedesetih godina. Ljudi često govore o sedamdesetim i osamdesetim kao o vremenu kada su se rodili pioniri filma koji su pokušali nešto drugačije sa narativnim strukturama i pravilima koja su činila neke žanrove "prijatnijim" od drugih.
Međutim, nikada nije kasno da počnete da posmatrate devedesete kao deceniju u kojoj je mejnstrim kinematografija dozvolila zaokret, mešanje žanrova koji su rezultirali drugačijim filmovima na koje publika nije tada navikla. Ovo je značilo da publika nije napuštala bioskope sa osmehom na licu, pišu Vijesti.
Jedna od značajnih promena koje su neki filmovi uspevali da bolje obrade od drugih bilo je pronalaženje načina da se film završi u tonu koji nije bio tako srećan kao što su ljudi očekivali. Ne nužno nesrećan kraj, već vrlo mračno rešenje koje bi ponekad potvrdilo da strah može biti stvaran i da sumnje mogu pratiti tamniju ideju koju ste imali u glavi tokom većeg dela filma. Odjednom, likovi u opasnosti mogli su da pate ili da postanu zlokobna verzija samih sebe, prenosi movieweb.com, koji je sastavio ovu listu.
Dark City (1998)
Završetak filma ‘Dark City’ reditelja Aleksa Projasa je mračan, ali takođe poseduje dozu gorčine i slatkoće. On je pun nade do određene tačke, ali kada počnete ozbiljno da razmišljate o tome, nema ničeg dobrog što može da proizađe iz odluke koju je doneo glavni lik, Džon Murdoh, koliko god ona bila buntovna.
U filmu, Džon i Frenk Bamsted pokušavaju da napuste grad u kojem ih entiteti poznati kao „The Strangers“ drže kao taoce resetujući svest svih. Obojica stižu do granice grada i, razbijajući plakat, shvataju da je njihov grad zapravo stanište koje lebdi u svemiru. Bamsted umire boreći se s jednim od člana „The Strangersa“, a Murdoh pada u ruke liderima.
Srećom, doktor Šreber takođe odlučuje da se pobuni i umesto da resetuje Murdohovu memoriju, pojačava njegove psihičke sposobnosti. Murdoh pobeđuje loše momke i stvara plaže pomoću svog uma, okreće stanište prema Suncu, gde sedi pored novo-resetovane Ane.
Arlington Road (1999)
Film ‘Arlington Road’ je jedan od onih filmova o kojima, kada razgovarate s drugim ljudima, nikada ne biste trebali da verujete onom ko kaže: ‘Znao sam šta će se desiti’. Oni to nisu znali. Veoma relevantan kriminalistički film Marka Pelingtona je tako dobro napisan u trećem činu da se njegov preokret dešava kao škljocanje prsta i ostavlja vas s otvorenim ustima dok tražite utehu.
Film priča priču o profesoru istorije specijalizovanom za terorizam koji je siguran da njegove nove komšije nisu ono što tvrde da jesu. U veoma mračnom završetku filma, Faradej juri one koji drže njegovog sina kao taoca i koje prepoznaje kao moguće učesnike zavere za bombaški napad.
Sa policijom nalazi beli kombi za koji je siguran da sadrži eksplozive. Potpuno je prazan, a ispostavi se da je namešten. Faradej pronalazi tajmer-bombu u gepeku svog vlastitog automobila, i sekund nakon što eksplodira, ubija mnogo ljudi. Naravno, Faradeja optužuju za ubistvo dok pravi krivci prelaze u drugi kraj grada kako bi okrivili drugu porodicu.
Se7en (1995)
U filmu ‘Se7en’ reditelja Dejvida Finčera, treći čin je složen prema svojoj sopstvenoj narativnoj strukturi. Serijski ubica po imenu Džon Dou je uhvaćen, i otkriva da će za pronalaženje poslednja dva tela morati pratiti njegove instrukcije.
Detektivi Mils i Somerset drže Džona Doua usred nedođije kada kurir dostavi kutiju. Dou neprestano ometa policajce i ne otkriva mnogo dok se kutija ne približi. Ali tada iznosi detalje: Dou je zavideo na životu Milsa sa njegovom trudnom suprugom Trejsi i ubio ju je. Milsa je pogodilo saznanje da je njegova supruga bila trudna s njegovim detetom, a Dou je ubio i nju i dete. Dou samo čeka da bude pogubljen, a kada oružje opali, Somerset samo zatvori oči u tuzi, jer je negativac pobedio.
Happiness (1998)
Komična drama „Happiness“ Toda Solondza jedan je od onih filmova koje je gotovo nepodnošljivo gledati. Nema grafički sadržaj, a iz narativne perspektive prilično je prilagođen publici. Upravo dotični zapleti čine film uznemirujućim, intimnim pogledom na trulu Ameriku, koji je snimio jedan vrlo originalni režiser.
A njegov kraj se može posmatrati kao rezultat emocionalno opterećujućeg naduvavanja koje čini ceo film. Film se vrti oko porodice sa socijalnim previranjima, seksualnom represijom i mračnim činjenicama koje se gledaocu najbolje otkrivaju. Nakon što su Biliju Maplvudu zauvek ostali ožiljci zbog potvrđenih optužbi njegovom ocu za pedofiliju i seksualno zlostavljanje, ništa se zapravo ne dešava. Nema pravde prema čoveku koji je priznao sopstvenom sinu Billiju da ga ne bi maltretirao. Samo je masturbirao razmišljajući o njemu. Kraj filma pokazuje kako Billi prvi put doživljava orgazam nakon masturbacije, a zatim to saopštava svojoj porodici.
Jacob’s Ladder (1990)
U potcenjenom psihološkom horor remek-delu Adrijana Lajna, Džejkob je veterinar iz Vijetnama koji pati od halucinogenih vizija izazvanih njegovom nesposobnošću da se nosi s PTSP-om. Ceo film se sastoji od Džejkobovog uma koji je razapet između monstruma i sećanja koja ne postoje, ali koja bi mogao stvoriti samo um tako iskrivljen kao njegov.
Ali, mislili biste da će „Jacob’s Ladder“ pružiti mir Džejkobu, i donekle ga i pruža. Samo na veoma mračan način koji se ne čini nadomestivim ili ispunjavajućim. Jednostavno je tragično. Nakon što shvati da su njegovi nervni slomovi posledica eksperimentalnog leka koji mu se daje, Džejkob vidi svog sina na stepenicama i ide uz stepenice držeći ga za ruku. Zatim se scena prekida u medicinskom šatoru iz rata gde leži mrtav Džejkob sa blagim osmehom na licu, a lekari koji ga leče proglašavaju ga mrtvim.
The Blair Witch Project (1999)
Čak i ako ne otkriva apsolutno ništa kao što su ljudi očekivali, kraj filma ‘The Blair Witch Project’ ne bi mogao da bude bolji. Jednostavno nije mogao. To je ono što čini film tako teorijskim u vezi sa tim kakva pretnja bi mogla da bude.
Nakon što Džoš nestane i neki njegovi ostaci budu pronađeni od strane histerične Heder, ona i Majk kreću u potragu za njim. Oboje čuju kako jauče u mraku. Dolaze do napuštene kuće na kojoj mogu videti hiljade otisaka prstiju na zidovima i jezive ostatke moguće ljudske prisutnosti. Kada se popnu na sprat, Majku se učini da čuje odakle dolazi Džošov glas i trči niz stepenice u podrum, dok Heder očajnički moli da je ne ostavi samu. Kada konačno stigne, vidi Majka kako stoji okrenut prema zidu, baš kao što su bili prisiljeni da stoje mladi žrtve Rustina Pera. Sekundu kasnije, nešto pogodi Heder i kamera pada, ostavljajući publiku samo sa jezivim zvukom filmske trake.
American History X (1998)
Kriminalistička drama ‘American History X’, crna ovca devedesetih godina, je mračno iskustvo u svetu filma, sa Edvardom Nortonom u jednoj od njegovih najboljih izvedbi, ako ne i najboljoj. Priča prati Dereka Vinjarda, mladića belca sa neonacističkim vaspitanjem, koji se rehabilituje u zatvoru i zatim pokušava da spreči svog malog brata da sledi isti put. I koliko god ta premisa zvučala obećavajuće, kraj filma završava na realističan i mračan način koji vas neće ostaviti ravnodušnim.
Derek i Deni se zbliže nakon što Derek izlazi iz zatvora. Zapavo, bore se protiv figura koje su nekada hvalili. Braća potpuno odbacuju svoje nasilne vrednosti i prepoznaju da je sve to bilo zbog toga kako ih je njihov otac odgajao. Kada Deni završi esej o promeni svog brata, to se pretvara u poslednji dan njegovog života. U školi se suočava sa crnim učenikom, koji ubija Denija, što Dereku daje do znanja da bi možda mogao biti kriv što je dozvolio da Deni bude odgajan u takvom neprijateljskom okruženju. Srceparajuća scena koja odražava teret koji film nosi.
Thinner (1996)
„Film ‘Thinner’ je jedna od manje poznatih adaptacija dela Stivena Kinga. Malo ljudi voli ovaj film, a većina se šali na račun njegovih praktičnih efekata. Međutim, ima jedan od karakterističnih krajeva u katalogu Kingovih adaptacija.
Bili Halek je živi leš. Nakon što ga je prokleo rom Tadžu Lempke zbog izazivanja saobraćajne nesreće, Bili je izgubio na težini do te mere da mu telo nestaje. Tadžu objašnjava da je jedini način da se spasi oslobađanje od prokletstva da pojede pitu od jagoda pomešanu sa svojom ( Bilijevom) krvlju. Mogao bi sam da je pojede i završi sve, da izvrši samoubistvo. Ali Bili odlučuje drugačije. Dodaće je svojoj ženi, koja ga vara.
Sedećeg jutra, njen leš leži pored njega, nakon što je pojela pitu koju joj je Bili dao prethodne večeri. Međutim, njihova ćerka je u kuhinji i takođe jede malo pite. Bili shvata da je uzrok smrti svoje ćerke takođe njegova odluka. Ali onda, neko dolazi u Halekovu kuću. Billijev lekar Majk priznaje da je zaljubljen u Billijevu suprugu. Sa osmehom na licu, Billi nudi Majku parče pite.
Funny Games (1997)
Brutalni film o upadu u kuću reditelja Majkla Hanekea, ‘Funny Games’, je jeziv prikaz slomljene psihe i napetosti koja je poznata po tome da je teško zaboraviti i nemoguće je opisati. Haneke je uspeo da ponovi film 2007. godine, i neobjašnjivo je efekat bio vrlo sličan.
U filmu, dva mladića stižu u kuću jedne porodice i terorišu ih do tačke smanjenja njihove ljudskosti. Haneke manipuliše filmom u korist zla i nihilizma, dajući zlikovcima moć da premotaju film kada preživeli pokažu mogućnost da prežive. Treći čin obično je iskustvo u kojem publika potpuno ćuti o tome šta je Haneke dozvolio zločincima da urade. Kada ubiju supruga i oca, i pošalju suprugu i majku u sigurnu smrt davljenjem, ubicama je samo na pameti… naučna fantastika. To zapravo predstavlja njihov odlazak u drugu kuću i ponovno započinjanje haosa sa drugom porodicom.
A Simple Plan (1998)
U najrealnijem filmu Sema Rajmija do sada, ‘A Simple Plan’, sigurna prilika se pretvara u mračan ishod za braću Mičel, kao i za Lua Čembersa. Hanka Mičela igra Bil Pekston, Džejkoba je glumio Bili Bob Tornton u jednoj od najboljih izvedbi u njegovoj karijeri, a Lua igra omiljeni glumac sporednih uloga, Brent Briskou.
Ova trojica muškaraca pronalaze napuštenu letelicu punu novca, navodno napuštenu. Uzimaju ga i osmišljavaju plan kako da ga potroše bez podizanja sumnje. Naravno, novac traže sumnjivi ljudi. Treći čin sastoji se od Mičelovih pokušaja da ubede agenta FBI-ja da letelica koju su pronašli nije imala ništa vredno. To je nakon što su bili prisiljeni da se suoče s očajnim pokušajem Lua da potroši novac. Ali agent nije baš ono što tvrdi da jeste. Džejkob i Hank već su učestvovali u ubistvu Lua, i nemaju izbora osim da se potpuno reše Vernona, kriminalca koji se predstavlja kao agent. Hank uspeva da ga ubije.
Ali onda, Džejkob ne želi da prati Hanka dalje. Umoran je i ne želi da živi s onim što su učinili. Novac nije vredan toga. Uvek je živeo u senci mentalnog poremećaja, a njegov brat je uvek brinuo o stvarima. Moli Hanka da ga ubije i okonča sve. Na početku, Hank odbija, ali Džejkob mu kaže da će se sam upucati ako Hank to ne učini, upropastivši smišljenu priču kojom je Džejkob bio siguran da će sačuvati Hanka od sumnji. Na kraju, Hank ubija svog brata Džejkoba i ostaje sa svim novcem. Nažalost, svi računi su označeni i on ih nikako ne može iskoristiti. Odlučuje da spali sav plen, potvrđujući gledaocima da nije bilo potrebe za jednostavnim planom koji je prouzrokovao smrt njegovog brata.
Komentari ()
Vidi sve komentare