Od klasika „Ajkula“ Stivena Spilberga do predatora koji uhodi žrtve Senom u filmu „Ispod Pariza“, filmova o ajkulama ne manjka. Vole ih i Holivud i publika, kojima kao da nikada nije dosta neizvesnosti, krvi i straha, piše BBC.
Preistorijska džinovska ajkula seje strah u filmu „Megalodon“, genetski modifikovane se pojavljuju u „Dubokom plavom moru“, a ajkule na kokainu vrebaju u istoimenom ostvarenju (Cocaine Shark).
Čak je i republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp fan filmova o ajkulama, piše BBC navodeći da je trebalo da glumi američkog predsednika u „Šarkandu“, pre nego što je stvarno postao predsednik.
Britanska rediteljka Hejli Iston Strit, autorka je poslednjeg filma o ajkukama „Nešto je u moru“, koji donosi priču o grupi žena koje su se našle same usred mora i ajkule željne hrane. Ona za BBC kaže da strah od nepoznatog u morskim dubinama čini filmove o ajkulama tako popularnim kod publike.
„Biti ‚zaglavljen‘ usred okeana je samo po sebi dovoljno stršano. Zarobljeni ste u nečijem tuđem svetu u sve može da se desi“, kaže rediteljka.
Forenzički psiholog profesorka Suzan Jang slaže se sa ocenom da su „strah od nepoznatog, samoća i bespomoćnost“ moćna osećanja koja nas privlače filmovima o ajkulama.
Objašnjava da nas gledanje tih strašnih filmova u udobnosti vlastitog doma ili bioskopa suočava sa strahovima od realne opasnosti i dovodi do oslobađanja potisnutih emocija u sigurnom i kontrolisanom okruženju.
„To znači da ljudi mogu da se suoče sa granicama ljudskog ponašanja i glednajem ekstremnog sadržaja testiraju sopstvene limite. I to emocionalno oslobađanje je vrsta katarze“, kazala je psihološkinja.
Dodaje da se na to može primeniti teorija Sigmunda Frojda jer iz „psihodinamske perspektive, ovi filmovi dopiru do nesvesnih strahova i želja i pružaju siguran izlaz za istraživanje potisnutih emocija i nagona, kao što su agresija i strah od smrti“.
Kako nastaju ajkule u Holivudu
Napraviti holivudsku ajkulu da izgleda kao neman može biti pravi izazov, piše BBC. Snimanje filma „Ajkula“ bilo je svojevremeno u problemu zbog neispravnosti mehaničkih ajkula koje su korišćene za potrebe filma – jedna je potpnula, a drugu je nagrizla slana voda.
Glavni glumci su dobar deo vremena na setu provodili sedeći i čekajući da se zvezda filma popravi i dovede u stanje za snimanje.
Reditelj Stiven Spilberg je 2022. godine rekao za BBC da je debakl sa rekvizitima doveo do toga da film ispadne mnogo bolje jer je morao da se osloni na kreativnost kako bi kod publike izazvao strah i užas, a da se ne vidi sama ajkula.
„Sreća je da se ajkula stalno kvarila. To je bila moja sreća, a mislim i sreća za publiku, jer je film ispao strašnije pošto se nije toliko videla ajkula“, kazao je Spilberg.
Hejli Iston Strit kaže da je na svom filmu radila sa ograničenim budžetom, pa je njen tim morao da smisli kreativno rešenje za ajkulu.
„Napravili smo peraje tigraste ajkule. Imali smo brilijantnog ronioca Babtista, koji je mogao da zadrži dah veoma dugo. Tako da smo vezali peraje za njega i dali mu podvodni skuter s kojim je mogao da roni otprilike brzinom kojom se ajkula kreće“, otkriva rediteljka kako je sniman film.
Ona dodaje da je ovakvo rešenje bilo odlično jer su glumci imali pred sobom peraje ajkule na koje su mogli da reaguju. To im je dalo šansu da osete kako bi se stvarno osećali da oko njih u vodi kruže ajkule.
Međutim, iako voli filmove o ajkulama, britanska rediteljka nije želela da ove životinje predstavi kao morske serijske ubice.
„Ubijamo 100 miliona ajkula sveke godine“, istakla je za BBC.
Dodaje i to da je svesna da je film „Ajkula“ doveo do povećanog izlova ove ribe, delom i zbog toga što su prikazane kao nemilosrdne ubice. Zbog toga je, kaže, vodila računa da publika ne doživi ajkule kao mašine za ubijanje, što one i nisu.
I sam Spilberg je priznao da je njegov film uticao na desetkovanje ajkula i rekao da žali zbog toga.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!