Životna priča Hejden Panetijer i svedočenje o mračnim stranama Holivuda

Uzrok smrti još nije poznat, ističe Varajeti u tekstu koji su naslovili "Holivud je izneverio Hejden Panatijer".

Panatijer, koja je svoj proboj ostvarila sa samo 10 godina u filmu „Setite se Titana“ („Remember the Titans“), a potom glumila u NBC-jevoj seriji o superherojima „Heroji“, kao miljenica publike Kirbi Rid u filmovima „Vrisak“ i Džulijet Barns u drami o kantri muzici „Nešvil“, godinama se borila sa zavisnošću od droge, alkoholizmom i depresijom.

U svojim memoarima, koje je objavila u maju ove godine, pisala je o traumama koje je doživela jer je baš tako mlada postala deo Holivuda.

U prologu knjige pominje pet faza žalosti – i svoje uverenje da postoji i šesta. Ta faza je smisao, a Panetijer je napisala da su joj „traume pružile smisao kroz osećaj za humor, neke apsurdne priče, davanje prioriteta svom zdravlju, dublji odnos sa roditeljima, kućne ljubimce i zaštitu životne sredine“.

„Sve patnje koje sam pretrpela omogućile su mi da dođem do empatije i razumevanja svega sa čim su se moji voljeni suočavali – i, što je najvažnije, prema samoj sebi. Takođe su mi dale odlučnost. Ja sam poput Dori, izdržljive male ribe iz filma 'U potrazi za Nemom', koja 'samo nastavlja da pliva' čak i kada se nađe licem u lice sa gomilom ajkula.“

Odrastajući u Palisadsu u Njujorku, Panetijer je dobila niz angažmana u reklamama – prvu reklamu snimila je sa samo 11 meseci – pre nego što je sa pet godina dobila ulogu u sapunici „One Life to Live“.

U njenoj knjizi ima mnogo svetlih trenutaka, poput onog kada je na snimanju filma „Setite se Titana“ bacala loptu sa Denzelom Vošingtonom, ali i razočaranja, poput gubitka uloge u filmu „Panic Room“ od Kristen Stjuart, nakon što je Nikol Kidman odustala od filma zbog povrede.

Podelila je intimne detalje iz porodičnog života, poput trenutka kada je njena majka otkrila da je njen otac imao ljubavnu aferu i razornog uticaja koji je to imalo na porodičnu dinamiku; svog komplikovanog odnosa sa majkom, koja ju je pratila u karijeri i bila bivša glumica u sapunicama; kao i toga koliko ju je obuzela tuga nakon što je 2023. godine izgubila svog brata Džensena, koji je za nju bio osoba od najvećeg poverenja. Džensen je preminuo zbog srčanih komplikacija kada je imao 28 godina.

Varajeti piše da je u knjizi opisala i brojne načine na koje je bila meta holivudskih predatora.

Tu je bio „važan rukovodilac u NBC-ju“ koji ju je poljubio u usta na jednoj zabavi 2008. godine, dok je glumila u seriji „Heroji“ te televizijske mreže, kao i trenutak kada je na jednoj zabavi „glumac i reditelj ovenčan Oskarom“ preprečio put tada 19-godišnjoj Panetijer i naterao je da gleda njegove nage prepone.

„Pogledala sam dole i ustuknula. Intimni delovi tela ovog veoma cenjenog, nagrađivanog glumca virili su iz raskopčanog rajsferšlusa... Do tog trenutka muškarci u Holivudu su se prema meni uvek ponašali ljubazno i s poštovanjem. Možda bi pao poljubac u obraz ili usledio neki neprikladan komentar, ali ništa nije prešlo granicu", navela je ona.

Jedan od najšokantnijih incidenata dogodio se kada je Panetijer imala 18 godina, a glumica i prijateljica, koju u knjizi naziva Stela, pozvala ju je na zabavu na jahti na jugu Francuske.

Stela ju je odvela do kabine u kojoj je „poznati britanski kantautor u tridesetim godinama“ ležao nag u krevetu, dok mu je donji deo tela bio prekriven čaršavima.

Stela je insistirala da Panetijer legne u krevet sa njim.

„Misli su mi bile zbrkane, ali sam čitavog života verovala da drugi imaju moje najbolje interese na umu. To da neko ’upravlja mnome’ bilo je uobičajeno, do te mere da sam izgubila veru u sopstvenu intuiciju. Osećala sam kako mi srce snažno lupa. Kada sam legla pod čaršave, disocirala sam. Moje telo više nije delovalo kao moje", rekla je.

Navodi da se potom uključio njen instinkt za preživljavanje i uspela je da pobegne pre nego što se išta dogodilo.

Veridba sa Vladimirom Kličkom

Holivudsko društvo toliko je odbijalo Panetijer da ju je privukao bivši svetski šampion u teškoj kategoriji Vladimir Kličko. Njih dvoje imaju ćerku Kaju, nad kojom Kličko ima starateljstvo i koja živi sa njim u Ukrajini.

U svojim memoarima Panetijer se osvrnula na sve, od svog traumatičnog porođaja i postporođajne depresije do borbe sa zavisnošću i odluke da Kličku prepusti puno starateljstvo nad njihovom ćerkom.

Uprkos tome što su godinama živeli odvojeno, Panetijer je u svojim memoarima napisala da je njena povezanost sa Kajom ostala „neverovatno snažna“.

„To što nisam pod istim krovom sa njom svakog dana bilo je najteže iskustvo u mom životu i teško je opisati slojeve emocija – uključujući tugu, ogorčenost i bes – koje sam zbog toga osećala“, napisala je.

Dodala je:

„Žalim što nisam majka kakva sam mislila da ću biti i definitivno ne majka kakva želim da budem (verujte mi, niko nikada ne bi trebalo da odgaja dete preko Fejstajma), i iako mi Kaja toliko nedostaje da me srce boli, znam koliko sam blagoslovena što sam njena majka. Ona je najveći dar u mom životu, sa svim najboljim delovima svog oca i mene.“

Panatijer je preuzela odgovornost nad svojim „nedostacima kao majke“ i pohvalila Klička, napisavši da je on „jedan od najhrabrijih ljudi koje sam ikada upoznala i istinski heroj na toliko načina“.

„Vlade, ti si divno ljudsko biće i neverovatan otac Kaji“, napisala je.

"Pilule za dobro raspoloženje - za devojčicu od 15 godina"

Kako je Panetijere rekla časopisu People, kada je imala samo 15 godina, neko iz njenog tima počeo je da joj daje „pilule za dobro raspoloženje“ pre nego što bi izašla na crveni tepih.

„Trebalo je da me učine živahnom tokom intervjua. Nisam imala pojma da to nije nešto što je primereno, niti kakva će mi vrata to otvoriti kada je reč o mojoj zavisnosti... Kako sam odrastala, droga i alkohol postali su nešto bez čega gotovo da nisam mogla da živim", napisala je.

Njena borba sa drogom, alkoholom i depresijom dovela je do osmomesečnog boravka na odvikavanju 2020. godine, gde je otvoreno pisala o bolnim posledicama apstinencije na svoje telo i um.

„Dok je moj nervni sistem pokušavao da se reguliše bez depresivnog dejstva alkohola, otišao je u preveliku aktivnost, celo telo mi se treslo, nisam mogla da spavam, a glava mi je pulsirala kao da pritiska lobanju... Lekar mi je rekao da ću, ako ne prestanem da pijem, umreti u roku od pet godina“, prisetila se u knjizi.

Poslednje poglavlje u svojoj knjizi je nazvala „Jedna poslednja misao“:

„Radikalno prihvatanje me je naučilo da idem ruku pod ruku sa svojim pobedama i tragedijama, jer su me one učinile onim što jesam. A danas zaista volim tu osobu. Ako postoji nešto što mogu da vam ponudim ovom knjigom, to je nada da ćete učiniti isto.“