Ako ste među onim ljudima koji svakog dana staju na vagu i opsesivno prate svoj indeks telesne mase (BMI), istraživači upozoravaju da možda nešto ipak ne uzimate u obzir, piše CNN.
BMI se utvrđuje na osnovu visine i težine osobe. Smatra se da imate prekomernu težinu ako vam je BMI između 25 i 29,9, a ako je iznad 30, onda ste gojazni. Očigledno je da i ako niste „debeli“ po tim tradicionalnim merenjima, da biste ipak mogli da budete „premasni“, a to može imati ozbiljne negativne posledice po vaše zdravlje.
Nova studija koju je objavio časopis Frontiers in Public Health sugeriše da je broj ljudi koji ispunjavaju kriterijume za „premasne“ u vodećih 30 industrijskih država veći od prekomerno teških i gojaznih ljudi u svetu.
Štaviše, procenjuje se da je 90 posto muškaraca i 50 posto dece u SAD-u, Novom Zelandu, Grčkoj i Islandu u tom smislu „premasno“. U vodećim „premasnim“ zemljama istraživači su utvrdili da u tu kategoriju ulazi i 80 posto žena.
To doprinosi tezi ranije studije, objavljene u januaru, u kojoj se prvi put sugerisalo da taj „izraz tačnije izražava suštinu problema“. A ako se lekari oslanjanju samo na definicije „gojaznosti“ ili „prekomerne težine“ možda i ne pomažu svim pacijentima kako bi trebalo.
„Premasni“ je pojam stvoren da opiše da li količina masnog tkiva šteti zdravlju. I ljudi za koje se smatra da su „normalne težine“ ili da nisu gojazni po tradicionalnim standardima mogu da uđu u tu kategoriju.
Autori nove studije tvrde da BMI ne zahvata oko 50 posto ljudi koji imaju opasan nivo masnog tkiva. To su ljudi koji imaju poznati „pivski stomačić“ ali su inače u dobroj formi.
„Ne treba da toliko brinemo o telesnoj težini“, rekao je autor studije Pol Laursen, profesor i fiziolog s novozelandskog instituta Sports Performance Research. Vaša vaga ili BMI kalkulator ne znaju da li ste sportista i imate veliku mišićnu masu ili ste adolescent u razvoju.
A ako ste krenuli na dijetu i izgubili kilogram i po to ne znači da ste nužno zdraviji. Taj „kilogram ipo“ može biti samo voda, kaže Laursen. „Ono što bi stvarno trebalo da nas brine je masno tkivo i gde je ono koncentrisano“.
Masno tkivo na stomaku je najopasnije
Masno tkivo na stomaku je najopasnije. Razlog zašto je to tako loše je što, za razliku od masnog tkiva odmah ispod kože, masno tkivo na području stomaka urasta duboko u naše telo i obavija vitalne organe. Naša jetra pozajmljuje tu masnoću i pretvara je u holesterol koji uđe u arterije i se počinje da se nakuplja, što može da dovede do srčanog ili moždanog udara.
Duboko trbušno masno tkivo može telo učiniti otpornim na insulin, što može dovesti do dijabetesa tipa 2 za koji naučnici smatraju da je u korenu mnogih hroničnih bolesti, čak i raka ili Alchajmera.
Višak trbušnog masnog tkiva može povećati i nivo glukoze i smanjiti mišićnu masu. Dobra mišićna masa potrebna je da se održi dobro zdravlje srca.
Nije čudo što su ranije studije pokazale da višak masnog tkiva na trbuhu, iako ste drugde mršavi, može biti smrtonosnije i od preterane težine ili gojaznosti. Ako se lekari oslanjanju na BMI kako bi procenili opasnost od masnog tkiva, oni mogu da previde opasnost.
Bolja mera za procenu imate li previše masnog tkiva je da vaš lekar više pristupa kao krojač i izmeri vam obim struka, smatraju autori. Ako to želite probati kod kuće izmerite vaš obim u visini pupka i ako je pola ili manje od vaše visine, u okviru ste zdravih nivoa masnog tkiva. Ako ste iznad tog broja, vaše masno tkivo može da vam ugrozi zdravlje.
To nije savršena mera kao kada bi vaš lekar masno tkivo računao pomoću rendgenskih zraka, ali je dobar indikator, sugeriše doktor Francisko Lopes-Himenes s klinike Mayo. Lopes-Himenes, koji nije povezan sa studijom, smatra da studija iznosi zanimljiv koncept i misli da je sugestija autora o merenju struka dobra.
On napominje da je još jednostavnije pogledati odnos vašeg struka i kukova. Ako je struk veći „to mi govori da je opasnost prerane smrti mnogo veća za tu osobu“.
Ali, on nije uveren da nam je potreban pojam „premasan“ jer preterano komplikuje stvari.
„On u osnovi još malo složenijim čini već složeno pitanje“, ocenjuje Lopes-Himenes i predlaže da bi lekari mogli da prošire pojam „gojaznosti“ tako da uključe ljude s normalnim BMI-jem ali s previše masnog tkiva oko struka.
Laursen, međutim, misli da bi pojam „premasan“ mogao lekarima da da još jedan važan instrument. „Kada je reč o više masnog tkiva, odgovornost je na pojedincu da utvrdi što je dobro za njega“, kaže Laursen.
Dajući lekarima još jedan pojam, on im pomaže da mogu da vode otvoren razgovor s pacijentima. „Rešavanje viška masnog tkiva treba da bude prioritet, jer zaista može da ugrozi nečiji život“, upozorava Laursen.
