Dugo sedenje za kompjuterom postala je svakodnevica. I to ne samo za one čiji posao zahteva višečasovno sedenje ispred monitora. Sve je više i mladih osoba koje svoje slobodno vreme provode uz kompjuter, igrajući igrice ili ćaskajući na društvenim mrežama.

Stoga, sve češće čujemo savete da se moraju praviti redovne pauze, kako bi se odmorile oči i kičma, koji najviše stradaju zbog dugotrajnog sedenja za kompjuterom.

Na koliko vremena se mora praviti pauza, često je pitanje koje se postavlja. Lekari savetuju da se pauza pravi na svakih 20 minuta. Međutim, svi dobro znamo kako je tokom radnog vremena nemoguće praviti tako česte pauze, što zbog poslodavaca, što zbog toga jer kad se koncentrišete na posao, jednostavno zaboravite da ustanete i po nekoliko sati.  

Nemački lekari su u nedavnoj studiji preporučili da osobe čiji je posao vezan uz višesatni rad za računarom moraju praviti pauze od po pet do petnaest minuta svakih sat vremena, jer u suprotnom zurenje u ekran može rezultirati oštećenjem vida, glavoboljom i bolom u vratu i leđima.  

Prema tom istraživanju, najboljim se pokazalo vreme od 52 minuta rada, nakon čega bi usledilo pet do petnaest minuta odmora. Zaposleni koji su se pridržavali ovog rasporeda imali su mnogo bolju usredsređenost na posao. Čitavih sat vremena bili su u potpunosti posvećeni radnim zadacima, a da pritom nisu proveravali ni Fejsbuk ni privatnu elektronsku poštu.  

U pauzi treba ustati, prošetati po prostoriji ili, ako je moguće, izaći van zgrade. “Baterije se mogu napuniti” razgovorom s kolegama ili kratkom šetnjom.  

Pokazalo se da su osobe koje su pazile da redovno odlaze na kratke pauze bile puno odmornije i produktivnije od onih koje su radile više sati „u komadu“.  

Nemački  naučnici podsetili su da mozak prirodno funkcioniše s naglim rastom i padom energije. Ona obično raste sat vremena, nakon čega sledi 5 do 10 minuta dug pad.  

Šta se dešava kada dugo gledamo u ekran?  

Od bolnih očiju i zamućenog vida do glavobolje, lekari sve te simptome zovu jednim imenom – “Sindrom kompjuterskog vida”.  

Prema navodima Američke optometrijske asocijacije, 70 do 75 posto onih koji rade na računaru imaju probleme sa vidom. Simptomi mogu biti u vidu zamora, glavobolje, bolova u vratu, leđima, umora, naprezanja očiju, zamora očiju, dupli i povremeno zamagljen pogled, osetljivost na bljesak, slabiji vid na daljinu, slabije razaznavanje boja i problem da ponovo fokusirate pogled.  

Ukoliko se u toku dana provodi više od tri časa ispred ekrana, svako ima predispoziciju da razvije „sindrom kompjuterskog vida“. Razlog je jednostavan, obzirom da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran kompjutera. Isto je i kada se mnogo vremena provodi ispred televizora i drugih elektronskih uređaja sa ekranom, kao što su mobilni telefon ili tablet.  

Istraživanja navode da ljudi nedovoljno trepću kada su koncentrisani na ono što rade,  učestalost treptanja smanjuje se i do pet puta, što dovodi do isušivanja i umora oka. Takođe, mišići fokusiraju oko na ono u šta gledate, pa ako je pogled satima usredsređen na ekran, ta grupa mišića se umara i dolazi do problema.  

U oku postoje sitni mišići koji menjaju oblik sočiva našeg oka kako bi doveli do toga da vidimo ono na šta se fokusiramo. Nakon sat vremena pred ekranom računara, ti mišići se mogu umoriti od fokusiranja na jednu fiksnu tačku. 

U nekim slučajevima, ti mišići postaju toliko umorni da oči više ne mogu da se fokusiraju.  

Problem je taj, što kada radimo, retko pravimo pauzu, a trebalo bi što češće skretati pogled s računara, a poželjno je i gledati u daljinu.  

 Takođe, malo svetla, slabo osvetljenje kancelarije, treptanje ekrana, previše sati provedenih pred računarom i sve ređe treptanje očima samo pogoršavaju stanje iz dana u dan.  

“Sindrom kompjuterskog vida” može da izazove lošu produktivnost u radu kod odraslih, a kod dece teškoće u učenju i lošije ocene u školi.  

Dečiji vid dodatno opterećuje igranje igrica na kompjuteru, tabletu i telefonu. Stručnjaci tvrde da je sve više dece kratkovido jer previše vremena provode uz ekrane. Probleme mogu da ublaže naočare za rad, kao i kapi za oči koje održavaju vlažnost. Za sad nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju.  

Bolovi u leđima „ruku pod ruku“ sa umornim očima

Dugo sedenje za računarom povezano je sa većim rizikom od srčanog udara, moždanog udara, metaboličkog sindroma i ranije smrti, a kažu da čak i redovno vežbanje neće poništiti štetu.  

Čovek je, smatraju stručnjaci, “napravljen” da bi se kretao, i nepomeranje je najteže za svako ljudsko biće.  

Bolovi u leđima znak su da morate napraviti pauzu. Ako nakon dugog sedenja osećate bol u donjem delu leđa, najverovatnije je da vaša stolica nije na određenoj visini. Trebalo bi da podesite visinu stolice kako biste održali pravu kičmu u donjem delu. Bol u srednjem delu kičme je posledica pogrbljenog sedenja. Napravite pauzu i istegnite glavu, vrat i kičmu u suprotnom položaju od onog u kome sedite dok radite na računaru.  

Bolovi u prstima i zglobovima ruke su posledica brzog i snažnog kuckanja po tastaturi i izvijanja zgloba. Ako vam je tastatura podignuta sa gornje strane, spustite “nožice” i namestite je da bude u ravnom položaju. Takođe, prilagodite stolicu na visinu na kojoj će laktovi biti pod uglom od 90 stepeni i što bliže kukovima.  

Dugo sedenje može izazvati i bolove u nogama. Nemojte ukrštati noge dok sedite, a visinu stolice podesite tako da vaša stopala dodiruju pod a noge prave ugao od 90 stepeni.  

I naravno, krećite se što više možete. Češće pauze sačuvaće vam zdravlje. Jer niko neće brinuti o vašem zdravlju bolje od vas samih.