Nestorović: Jedan donor može spasiti osam života

"Nacrt zakona o transplantaciji je došao u Skupštinu. Suština je da je on plod dugogodišnjeg rada sruke, ministarstva zdravlja i Hemofarm fondacije, koja je u kampanju uključila pacijente", kaže doktorka Nestorović.

Govoreći o pretpostavljenoj saglasnosti, koju taj zakon uvodi, ona kaže da se suštinski ništa mnogo neće promeniti, svaki građanin će biti pretpostavljeni donor, ali će i dalje porodica biti ta koja odlučuje.

"Suština ovog zakona jeste da smo otvorili jednu tabu temu i krenuli u informisanje naših građana, sa stanovišta struke, kroz medije, kroz obraćanja pacijenata, određene tabu teme se otvaraju i rešavaju", kaže Nestorović.

Sanja Bojić, koja godinama čeka na transplantaciju bubrega, kaže da mora da bude optimista, jer drugog izbora nema.

"Napravili smo veliki korak. Broj donora se povećava, veća je mogućnost za organe. Za nas je to nova šansa, nova nada, ali to nije dovoljno, treba raditi na samoj edukaciji, na razbijanju sujeverja, predrasuda, da nema nikakvih zabluda", kaže Bojić.

Doktorka Nestorović dodaje da otprilike dve hiljade ljudi čeka na transplantaciju, oko hiljadu na transplantaciju rožnjače, a ostatak na transplantaciju srca, bubrega, jetre.

"Lista se svaki dan ažurira. Neki pacijenti, nažalost, ne dočekaju transplantaciju. Od jednog donora možete spasiti osam života, u procesu transplantacije učestvuje više od 100 ljudi", kaže ona.

Dodaje da se mora poći od činjenice da je transplantacija organa standardna procedura, koja se u svetu radi već 50 godina.

"Uvek ćete imati sujevernih ljudi, nikada nećete razuveriti sve građane, ali kroz edukaciju može se pomoći ljudima da donesu svoju odluku o tome", kaže Nestorović.

Sanja Bojić ističe da ljudi "nemaju predstavu, jer nikad ne znaš dok ne dođeš u neku situaciju".

"Treba mnogo da se radi, da se priča ljudima, da se razbije strah, jer je to nešto normalno, to je human čin, nekome ćeš produžiti život", kaže Bojić.

Govoreći o mogućnosti da u zakonu stoji da oni koji ne žele da budu donori, ne mogu ni da dobiju organ, ukoliko im zatreba, Nestorović kaže da je postojala i ta opcija, ali da ne žele da se iko pritiska i uslovljava.

"To je ipak humani čin. Opcija je da je vaša porodica ta koja će na kraju dati konačnu odluku. Suština jeste da svaki građanin razvije nivo humanosti i svesti", kaže ona.

Moždana smrt, klinička smrt i koma su različiti pojmovi

Doktorka Nestorović kaže da je jedna od najvećih zabluda razlika između kliničke i moždane smrti.

"Moždana smrt nastupa kada je mozak mrtav, a ostali organi rade veštački. Ukoliko nakon 48 sati ne dobijete pristanak za transplantaciju, čak ni ti aparati ne mogu pomoći da održite organe", kaže ona.

Dodaje da su moždana smrt, klinička smrt i koma različiti pojmovi, te da su strogo utvrđena pravila određivanja moždane smrti.

Objašnjava da se jetra i bubreg mogu transplantirati i sa živog donora, a kada govorimo o srcu, onda mora u stanju moždane smrti.

Pogledajte celo gostovanje u Novom danu: