Banović: Bolesti srca sve češće kod mlađih osoba, važne redovne kontrole i vežbe

Zdravlje 02. jun 201911:50 > 11:51
N1

Bolesti srca sve su rasprostranjeniji među mlađom populacijom, bolest nije više "rezervisana" samo za ljude starijeg životnog doba i o tome bi trebalo da mislimo, kaže kardiolog Marko Banović za N1. Dodaje i da bi osobe starije od 40 godina trebalo da jednom godišnje proveravaju svoje srce.

„Srčana oboljenja su godinama smatrana, a i dalje su mnogo češća u populaciji starijih osoba. Poslednjih godina, međutim, češće se javljaju i kod mladih osoba. Razlozi za srčana oboljenja su genetska predispozicija i faktori rizika“, kazao je Banović u Novom danu.

Govoreći o genetskim predispozicijama, gost N1 kaže one podrazumevaju različite anomalije, ali da se treba imati u vidu da ne reagujemo svi isto na te faktore, pa se kod nekih bolest javi ranije, kod nekih kasnije.

„Faktori rizika za srčane bolesti su poznate – odnose se na povišen krvni pritisak, povećane masnoće u krvi, povišen šećer, pušenje, i posebno izraženo kod nas, na šta jako loše reagujemo, što se vidi svakodnevno – to je stres. Mi nismo narod koji se dobro nosi sa stresom. Stres kad dodje, on uzrokuje određene promene u organizmu, lučenje hormona koji deluju štetno i na srce i na krvne sudove“, kazao je Banović.

O tome da li su ljudi svesni štetnih efekata stresa, Banović kaže: „Kod većine ljudi na jedno uvo uđe, na drugo izađe…Dok vas nešto ne zadesi, ne mislite o tome dovoljno. U razvijenim zemljama rađa se kultura kontrole tog stresa…kao što se ljudi nisu vezivali u kolima, a sada se svi vezuju“.

Prema rečima Banovića, oni koji bi trebalo ranije da se kontrolišu u odnosu na vršnjake su osobe sa genetskim opterećenjem.

„…Najbliža rodbina, da je neko po toj liniji imao neki neželjeni događaj. I to ne važi samo za srce, već i za ostale bolesti, poput kancera“, rekao je Banović.

Fizička aktivnost je, dodaje, veoma važna za naše srce.

„Šetnja, bicikl, trčanje. To je em odlična prevencija, a ako se javljaju tegode, one će se javiti tokom fizičke aktivnosti. Zavisi o kojim oboljenjima srca govorimo. Ako su bolesti krvnih sudova srca, znaci su stezanje, pritisak u grudima, ljudi obično pokažu celom šakom polje pritiska, nedostatak vazduha…Kod bolesti srčanih zalistaka javiće se gušenje, vrtoglavica, nesvestica i takođe bol u grudima. Bolovi u grudima su generalno znak da nešto nije u redu“, kazao je Banović.

Srbija je druga zemlja u svetu, posle Belgije, koja je primenila novi metod lečenja srca – takozvanom drugom generacijom matičnih ćelija. Banović je jedan od članova tima, koji je pod nadzorom američke klinike Mejo, sprovodio projekat u Srbiji.

„Naša istraživanja zavise od toga da nas neko ko ima para, uključi u ta istraživanja. Mi sami nemamo dovoljno para, dovoljno znanja. Pacijenti s kojima smo radili u ovom projektu nisu izlečeni: Mi im nismo odmogli, pomogli smo im, ali ne u meri kojoj smo želeli. Dalji projekti zavise od saradnje s kolegama iz razvijenih zemalja“, izjavio je Banović.