Nazivaju ih "digitalnim urođenicima", rastu uz kompjutere, laptopove, smartfone. Oni su "Z generacija". Psihijatar i psihoterapeut dr Vesna Dukanac, govoreći o zavisnosti od interneta, kaže da ovu generaciju, koja je po šest sati dnevno za računarom ili uz mobilni, treba naučiti da to vreme skrati. Preporuka je - na 90 minuta dnevno.

Gošća Dana uživo navela je da se zavisnik može prepoznati kao i svaki drugi – kada pokušate da ga odvojite od onoga od čega je zavisan nastaje veliki emotivni problem.

„Nastaje ekstremna uznemirenost i nemogućnost da se nastavi dalja komunikacija. Kako ćete primetiti da vaše dete ulazi u internet zavisnost? Kao prvo, morate da obratite pažnju na decu. Jer roditelji Z generacije imaju dva neadekvatna roditeljska stila – ili ih prezaštićuju ili su potpuno nezainteresovani. I jedno i drugo je neadekvatan roditeljski stil i ne obraća pažnju na dete. Dakle, prvo morate da obratite pažnju na dete. Morate da vidite da to dete mnogo vremena provodi ili na telefonu ili na kompjuteru. Treće, morate razgovarati sa njim i objasniti mu da mora da smanji vreme provedeno u virtuelnom svetu. Preporučuje se da to bude 90 minuta – ništa više, što je za mlade generacije jako malo… Ali oni moraju da nauče da se suočavaju sa ozbiljnim problemima u stvarnom svetu. Jer šta je preduslov psihološkog sazrevanja, koje vam omogućava da koristite sve svoje potencijale? Da se odreknete svojih ideala i svojih iluzija, da ih na neki način slomite. To boli, a nema odrastanja bez bola“, ističe.

Zavisnost od interneta dolazi od ličnih predispozicija, navodi dr Dukanac, koja dodaje da nisu svi pripadnici Z generacije internet zavisnici, a s druge strane to mogu da budu starije osobe. „Moj najmlađi pacijent ima osam godina, a najstariji između 55 i 60“, navodi.

Z generacija odrasta sa telekomunikacijskim sitemima koje smo mi samo mogli da zamislimo, njima je to urođeno, oni rastu sa najnovijim mobilnim telefonima i laptopovima i za njih je to potpuno prirodno stanje, kaže psihijatrica.

To, dodaje, drastično menja komunikaciju, jer oni komuniciraju u virtuelnom svetu u kom je sve dozvoljeno – gde se možete predstaviti da ste najbolji i to je ta psihološka dobit koja ih zadržava u tom virtuelnom svetu. „Onog momenta kad im neko postavi pitanje koje ruši taj nihov idealni svet, oni naprosto mogu jednim dodirom ruke da prekinu komunikaciju. To je ono što ih zadržava u tom virtuelnom svetu, ali istovremeno podstiče njihovu psihološku nezrelost, jer ne poseduju socijalne veštine u pravom svetu i to je problem koji stvara veliki transgeneracijski jaz“, kaže, navodeći da on nastaje između njih i njihovih roditelja, koji se nazivaju „digitalnim migrantima“.

Kaže da je uvek dubok jaz između generacija kada se prelazi iz jednog u drugi vek. Zato, dodaje, mora da dođe do kompromisa.  Roditelji se trude da prate trendove, kaže gošća N1. Međutim, ističe da Z generacija mora da nauči da komunicira i u virtuelnom svetu i u stvarnom svetu. Jer u virtuelnom svetu na komunikaciju koja im se ne dopada reaguju prekidanjem, što ne može biti odgovor za slične situacije u relanosto i u tome im se mora pomoći.

Potrebno je, poručuje dr Dukanac roditeljima, da im se ponude i neki drugi sadržaji iz stvarnog života, alternativne metode komunikacije.

Z generacija nema tako dobru komunikaciju u pravom svetu, njima fale te socijalne veštine, naglašava.

„Mlade generacije odvajaju dva sata dnevno na sms poruke, dva sata na surfovanje po internetu, sat i po na igranje igrica i još pola sata na video četovanju. To je premnogo. Iz godine u godinu se povećava broj sati koji provode – nekada pred kompjuterom i laptopom, sada pred mobilnim telefonima“, kaže gošća Dana uživo.