Međunarodni dan osoba sa invaliditetom proglašen je od strane Ujedinjenih nacija i širom sveta se obeležava svakog 3. decembra, počev od 1992. godine.
U svetu više od jedne milijarde ljudi ili oko 15 odsto stanovništva, živi sa nekom vrstom invaliditeta, od toga 80 odsto živi u zemljama u razvoju. Više od 100 miliona osoba sa invaliditetom čine deca.
Ovaj dan, pod sloganom Ujedinjenih nacija „Pristupačna budućnost“, u organizaciji Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, svečano je obeležen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je predstavljena izložba „Osobe sa invaliditetom koje su menjale svet“.
Kako bi sistem socijalne zaštite i usluga u zajednici bio dostupni osobama sa invaliditetom, mora postojati razgranata mreža raznovrsnih usluga koja će osobama sa invaliditetom nužno pružiti istinsku mogućnost izbora.
Često se nega i briga o osobama sa invaliditetom svodi na usluge rodbine ili poznanika. Ovo nikako nije idealna situacija, posebno kad znamo do koje mere odsustvo socijalnog kontakta i samoća mogu uticati na psiho-fizičko stanje ljudi.
U Agendi 2030. stoji da se mora izgraditi društvo koje „nikoga ne ostavlja iza sebe, to jest, koje uključuje sve građane i ne zanemaruje nikoga“.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom temelji se na načelima poštovanja urođenog dostojanstva individualne autonomije osoba sa invaliditetom.
Individualna autonomija osobe sa invaliditetom podrazumeva i pravo te osobe da bira gde će, sa kim i kako živeti, kao i njeno pravo da živi samostalno i da bude uključena u lokalnu zajednicu.
Prema evidenciji NSZ-a zaposleno je ukupno 5.769 osoba sa invaliditetom, a za ovu namenu Ministarstvo je opredelilo finansijska sredstva iz budžeta u iznosu od 550 miliona dinara.
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu prošle godine, prepoznaje osobe sa invaliditetom kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima; iskorenjivanje odnosno suzbijanje govora mržnje i akata fizičkog i psihičkog nasilja i privođenje pravdi učinilaca takvih akata i radnji; i javno zagovaranje neophodnosti sprečavanja diskriminacije i promovisanje kulture tolerancije.
