Test krvi pokazuje rizik od bolesti povezanih sa demencijom i moždanim udarom

CSVD dovodi do demencije i moždanog udara, ali trenutno se može dijagnostikovati magnetnom rezonancom.

"Nadam se da će ovo stvoriti novi dijagnostički test koji kliničari mogu početi da koriste kao kvantitativnu meru zdravlja mozga kod ljudi koji su u riziku od razvoja cerebralne bolesti malih krvnih sudova", rekao je dr Džejson Hinman, asistent profesora neurologije i vodećeg autora studije, koji je objavljen u časopisu PLoS One.

Za CSVD su karakteristične promene u beloj materiji mozga - delu mozga koji ima visoku koncentraciju mijelina, masnog tkiva koje izoluje i štiti produžetke ćelija mozga.

Kod CSVD-a, mali krvni sudovi se vremenom oštećuju i mijelin počinje da se razgrađuje. To usporava komunikaciju između ćelija u mozgu i može dovesti do problema sa kognicijom i otežanim hodom. A ako krvni sudovi postanu potpuno blokirani, može izazvati i moždani udar.

Bolest je takođe povezana sa povećanim rizikom za višestruke oblike demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.

Lekari obično dijagnostikuju CSVD pomoću magnetne rezonance nakon što je otkrivena demencija ili je osoba doživela moždani udar.

Otprilike četvrtina svih moždanih udara povezana je sa CSVD-om. Ali mnogi slučajevi bolesti ostaju nedijagnostikovani zbog blagih simptoma, poput problema sa hodom ili pamćenjem, koji se često mogu pripisati normalnom starenju.

U novoj studiji, dr Hinman i njegove kolege su se fokusirali na šest proteina koji se odnose na upalni odgovor imunološkog sistema i usredsređeni su na molekul koji se zove interleukin-18, ili IL-18.

Oni smatraju da se upalni proteini koji oštećuju mozak kod CSVD-a mogu otkriti u krvotoku. Istraživači su izmerili nivo proteina u krvi 167 ljudi čija je prosečna starost bila 76 godina i koji su imali ili normalnu kognitivnu sposobnost ili blago kognitivno oštećenje.

Kao deo svog dobrovoljnog učešća u studiji, 110 učesnika je takođe podvrgnuto magnetnoj rezonanci, a 49 učesnika je podvrgnuto naprednim skeniranjem mozga, nazvanim difuzijsko tenzorsko snimanje.

Njihovi rezultati, i jednog i drugog snimanja, pokazali su znakove CSVD-a. Svi su imali značajno viši nivo upalnih proteina u krvi, otkrili su istraživači.

Ako je osoba imala više nivoe šest upalnih protein od prosečnog, bila je dvostruko veća verovatnoća da će magnetna rezonanca pokazati znakove CSVD i 10 odsto je verovatnije da će pokazati vrlo rane znakove oštećenja bele materije.

Za svaki faktor rizika od CSVD-a koji je osoba imala, poput visokog krvnog pritiska, dijabetesa ili prethodnog moždanog udara, nivo proteina u krvi u proseku je bio dvostruko veći.

Da bi potvrdili rezultate, tim je obavio krvni test u grupi sa mnogo većim rizikom za CSVD, a to je 131 osoba koja je posetila odeljenje hitne pomoći “UCLA Health” sa znakovima moždanog udara.

Ponovo su rezultati testa krvi bili u korelaciji sa promenama bele materije u mozgu koje su otkrivene magnetnom rezonancom.

"Bio sam prijatno iznenađen što smo uspeli da povežemo upalu protoka krvi sa CSVD u dve prilično različite populacije. Kod magnetne rezonance promene u beloj materiji mozga izazvane CSVD-om obično se klasifikuju samo u opštim crtama, kao blage, umerene ili teške. Test krvi je korak napred", rekao je Hinman.

Hinman je dodao da on pruža kvantitativniju meru za procenu bolesti. To znači da se krvni test može koristiti za praćenje napredovanja bolesti ili za identifikaciju ljudi koji su kandidati za preventivne napore ili tretmane za CSVD.

Ovaj krvni test trenutno nije komercijalno dostupan.