Ljudi su skloni izbegavanju informacija koje bi im bile od pomoći

Redovno odlazimo na preventivne preglede i pratimo zdravstveno stanje uz pomoć narukvica i pametnih satova. Zahvaljujući samo jednom brisu  možemo da naučimo sve o našim precima. Ali ipak, postoje informacije koje mnogi od nas ne žele da znaju.

Gerd Gigerencer sa Instituta Maks Plank za ljudski razvoj u Berlinu i Rosio Garcija-Retamero sa Univerziteta u Granadi u Španijij sproveli su studiju na 2000 ljudi u tim zemljama.

Otkrili su da 90 odsto ispitanika, kad bi to bilo moguće, ne želi da sazna kada i kako bi njihov partner mogao da umre. Njih 87 odsto ne želi da sazna kada bi moglo da umre, čak i da je to moguće reći sa sigurnošću.

Na pitanje da li žele da saznaju da li će se i kada razvesti, više od 86 odsto ispitanika odgovorilo je negativno.

Slična istraživanja vode do istog zaključka. Radije izbegavamo informacije koje bi mogle da nanesu bol.

Laboratorijski eksperiment je potvrdio da su ljudi kojima su rekli da  lošije izgledaju od drugih ispitanika bili spremni da plate da ne otkriju na kom su tačno mestu na toj lestvici lepote.

Ljudi izbegavaju informacije o svom zdravstvenom stanju čak i kad bi one mogle da im pomognu u  identifikaciji terapije i ublažavanju bola.

Prema nedavno sprovedenoj studiji, samo je sedam odsto ispitanika koji su bili u riziku od Hantingtonove bolesti odlučilo da se testira kako bi ustanovili da li imaju tu bolest ili ne. Ostali  ispitanici su odbili tu mogućnost uprkos činjenici da je test besplatan, kao i  da su prednost ranog otkrivanja i lečenja veoma značajne.

Što su simptomi bolesti bili teži, to je izbegavanje bilo veće.

Emili Ho i njene kolege sa “Northwestern University” nedavno su razvili lestvicu za merenje relativne odbojnosti ljudi prema potencijalno neprijatnim, ali i potencijalno korisnim informacijama.

Naučnici su za 380 učesnika ponudili različita scenarija osmišljena kako bi testirali njihovu želju za znanjem u tri domene - lično zdravlje, finansije i percepcija drugih ljudi o njima, pri čemu svaki scenario predstavlja mogućnost povoljnog ili nepovoljnog ishoda za učesnika.

Scenariji su uključivali mogućnost da ispitanici otkriju zdravstvene rizike ako ih imaju, kao i mogućnosti isplativog finansijskog ulaganja.  

Znatna manjina se usprotivila bilo kakvim informacijama. Čak 32 odsto učesnika reklo je da definitivno ili verovatno ne žele da prime takve informacije. Oko 45 odsto njih bi izbeglo otkrivanje koliku bi dobit imali u prošlosti da su birali drugi put. 

Njih 33 odsto  nije htelo da zna šta neko misli o njima kad ih opisuju kao čudne, a 24 odsto ljudi ne bi htelo da zna da li se prijatelju sviđa knjiga koju su mu poklonili za rođendan.

Naučnici su takođe dokumentovali lične karakteristike učesnika, od kojih su se neke pokazale značajnim varijablama. Iako nivo do kog su ljudi želeli da izbegnu informacije nije bio povezan sa polom, prihodom, godinama starosti ili obrazovanjem, ispitanici koji su bili ekstrovertiraniji i otvoreniji za nova iskustva bili su skloniji novim informacijama.

U međuvremenu, oni neurotičniji pokazali su suprotnu tendenciju. Među onima koji su bili otvoreniji za nove informacije često je postojo bar jedan domen u kom su odlučili da ostanu neinformisani.  

U drugoj studiji učesnici ocenili su isti niz scenarija dva puta tokom četiri nedelje. Uprkos proteklom vremenu, njihovi odgovori su ostali isti.

Ne iznenađuje što su Ho i njen tim otkrili da motivacija za izbegavanje informacija utiče na naše ponašanje.

U jednom od svojih eksperimenata, sučesnicii su dovršili početno istraživanje o izbegavanju znanja. Dve nedelje kasnije, imali su mogućnost da posete veb stranicu sa potencijalno vrednim informacijama koje bi im mogle biti korisne.

Kao i u početnim istraživanjima, sklonost učesnika da izbegavaju takve informacije ostala je nepromenjena.

Ova istraživanja pokazuju da mnogi imaju sklonost da ignorišu informacije ne samo u odnosu na bolne vesti poput bolesti ili smrti, već izbegavaju i lepe vesti poput rođenja.

Kad su Gigerencer i Garsija-Retamero pitali učesnike da li žele da saznaju više o pozitivnim životnim događajima, većini je bilo draže neznanje od informacija.

Više od 60 odsto ispitanika izjavilo je da ne želi da znati šta će dobiti kao poklon za sledeći Božić, a oko 37 odsto ljudi je reklo da ne želi da sazna pol bebe. Ovaj rezultat bi možda imao veze sa mogućnošću razočaranja, ali i pretpostavkom naučnika da pojedini ljudi uživaju u napetosti i iščekivanju.

Izbegavanje informacija može biti problem, naravno, ako nas sprečava u učenju stvari koje bi nam pomogle da donesemo pametnije odluke, kao što je to slučaj u medicinskom i finansijskom smislu.

Odbijanje učenja dostupnih informacija omogućava nam da se odreknemo patnji koje poznavanje budućnosti može prouzrokovati kako bi uživali u osećaju slatkog iščekivanja koje pružaju prijatna dešavanja. Izgleda da u tome postoji neka magija.