Srčana slabost odnosi veliki broj ljudskih života

Zdravlje 29. jun 202012:39 > 12:49
Shutterstock

Načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju KCS, prof. dr sci. Arsen Ristić izrazio je danas nadu da će inovativni lekovi za srčanu slabost, bolest sa najlošijom prognozom, uskoro biti na listi koji se propisuju o trošku fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja.

„Iako zahteva doživotno lečenje, tokom poslednjih godina, prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom“, rekao je profesor Ristić.

On je naveo da veliko ograničenje u lečenju predstavlja cena ovih lekova, koji koštaju između 2.500 i 12.000 dinara.

POVEZANE VESTI

„Pošto se radi o lekovima koje ne samo da smanjuju tegobe, već i produžavaju život najtežih srčanih bolesnika nadamo se da će uskoro biti na listi lekova koji se propisuju o trošku fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja“, rekao je profesor.

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti među građanima Srbije, a jedna od bolesti sa najlošijom prognozom je srčana slabost.

Iako je pandemija COVID-19 usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 stanovnika.

Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život.

Iako od srčane insuficijencije boluje 60 miliona ljudi širom sveta, bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo tri odsto pacijenata.

Nedostatak vazduha pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje, zamor, oticanje stopala, zglobova i nogu, kašalj, vrtoglavica, poremećaji sna, ubrzan rad srca – simptomi su koje pacijenti, ali i lekari pripisuju starosti ili povezuju sa bolestima pluća ili nekim drugim medicinskim stanjima.

Zbog toga, neretko se dijagnoza srčane slabosti postavlja sa zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina.

Upravo česta potreba za bolničkim lečenjem, kompleksne hirurške i interventne procedure, kao i transplantacija srca kod najtežih pacijenata značajno opterećuju budžet zdravstvenog sistema