Hiljadama godina ljudi su se odmarali sedeći na podu. I uprkos dostupnosti stolica i stvari na kojima se sedi, sedenje na podu je i dalje uobičajeno u mnogim kulturama.
Najčešće se koristi takozvani „turski stil“ sedenja. U jogi je ovaj položaj sedenja poznat kao „sukhasana“, i smatra da je odličan za istezanje mišića, poboljšanje držanja tela i duševni mir. Neki tvrde da sedenje u ovom položaju zokom jela, olakšava varenje.
U Koreji je ovakav način sedenja, „Iangban stil“, nazvan po tradicionalnoj vladajućoj klasi. Dok se u Japanu formalni način sedenja naziva „seiza“, i podrazumeva sedenje na petama, dok su kolena oslonjena na pod, piše The Conversation.
Kako ljudi sada sve više vremena provode u sedećem položaju tokom dana, postavlja se pitanje da li se odlučiti za pod ili stolicu i šta je od ova dva bolje za zdravlje?
Uticaj na organizam
Anegdotski i klinički dokazi pokazali su da različiti načini sedenja izazivaju različite fizičke napore.
Dugo sedenje u istom položaju utiče na strukturu donjeg dela leđa, koja se naziva lumbalna regija kičme. A veruje se da to može dugoročno dovesti do zdravstvenih problema. Zbog toga se ljudima obično savetuje da često menjaju položaje kada dugo sede.
Istraživači i lekari proučili su ergonomiju sedenja na stolicama i dali su razne savete o pravilnom sedenju i kako izbeći dugoročne zdravstvene probleme. Ali zapravo je malo naučnih dokaza o sedenju na podu.
Uprkos tome, zdravstveni radnici sve više savetuju sedenje na podu jer pomaže u održavanju prirodne zakrivljenosti kičme i na taj način pomaže ljudima da sede uspravnije i poboljšaju držanje tela.
Takođe se tvrdi da sedenje na podu pomaže da se poboljša snaga i fleksibilnost. Takođe može da pomogne da izbegnete bol u donjem delu leđa.