Virusolozi pozivaju na sistem ranog upozorenja zbog budućih pandemija

Rano otkrivanje potencijalno opasnog virusa moglo bi da spreči izbijanje sličnih pandemija u budućnosti, smatra Stefan Ludwig, direktor Instituta za molekularnu virusologiju Univerziteta u Minsteru, u videozapisu koji je objavio ovaj univerzitet.  

Važno je pratiti ključne događaje, poput stanja na pijacama živih i divljih životinja u Aziji, a veruje se da je virus Sars-CoVa-2 upravo tamo prešao sa životinja na ljude.  

"Ako se tokom rutinske inspekcije pijaca sa živim životinjama ustanovi povećan broj zaraza, odmah treba uključiti "kočnice" da bi se zaustavilo brzo širenje virusa", rekao je Ludvig.

On smatra da bi sistem ranog upozorenja mogle da pokrenu Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ili Ujedinjene nacije (UN).  

Sličan su poziv sredinom jula uputili naučnici u uglednom časopisu “Science”. Istakli su da je potrebno pokrenuti sistem ranog upozorenja na pojavu životinjskih virusa i na njihovo potencijalno širenje na ljude.  

Određene životinjske vrste mogle bi sistemski da se testiraju na veći broj virusa, poput testiranja na razne koronaviruse na pijacama gde se prodaju životinje kao i na farmama.  

Stručnjaci iz Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) i iz Međunarodnog instituta za istraživanje stočarstva (ILRI) i ranije su upozoravali da će se životinjske bolesti sve češće prenositi na ljude zbog sve učestalijeg uništavanja životinjskih vrsta i njihovih ekosistema.  

Ludvig je podsetio na situaciju iz 1997. godine, kada je među 15 ljudi u Hong Kongu otkriven virus ptičjeg gripa H5N1.  

Da bi se zaustavilo njegovo širenje odmah je uklonjeno oko 3 miliona pilića. I mada se virus ponovno pojavio godinama kasnije, brza početna reakcija bila je od ključnog značaja, ističe Ludvig.  

Aktuelnu pandemiju novog koronavirusa nije lako staviti pod kontrolu, smatra Ludvig i dodaje da ipak može poslužiti kao svojevrstan test.

On kaže da Sars-CoV-2 "nije u tolikoj meri preagresivan virus, pa mogu da se isprobaju i testiraju sve mere". Poređenja radi pominje brojne ostale teške epidemije od čijih posledica umire svaka druga osoba. 

Zabranu postojanja takozvanih mokrih pijaca Ludwig smatra nerealnom. Mada se o tome razmišlja, one su ipak sastavni deo života pojedinih naroda.  

"Ovakve pijace su sastavni deo života i kulture jedne nacije i teško ćemo Kinezima zabraniti njihovo postojanje", kaže nemački naučnik.  

Smatra da bi se pre svega trebalo zapitati zbog čega takve pijace postoje.  

"Životinje se na takvim pijacama prodaju žive jer ljudi ne poseduju tehnologije i sredstva koja bi sprečila kvarenje hrane, na način da se zaustavi razvoj mikroorganizama koji mogu biti patogeni", kaže naučnik i, kao moguće rešenje predlaže uvođenje zamrzivača na pomenutim pijacama.   

Ludvig globalizaciju vidi kao rastuću opasnost za razvoj zoonoza, patogena koji se mogu preneti sa životinja na ljude.

"Sada možemo da govorimo o većem riziku, jer se način širenja izmenio", zaključio je naučnik.