Upotreba takozvane rekonvalescentne plazme ili antitela iz krvi osoba koje su se oporavile od kovida-19 kao potencijalnog načina lečenja zaraženih koronavirusom koji su hospitalizovani, pokazala je malu korist prema rezultatima kliničkog ispitivanja koje su sproveli indijski naučnici.
Rezultati studije objavljeni u časopisu “British Medical Journal” (BMJ) ukazuju na to da rekonvalescentna plazma, kojom se antitela iz krvi osoba koje su preživele kovid-19 daju zaraženim osobama, nije uspela da smanji stopu smrtnosti ni u većoj meri zaustaviti razvoj težeg oblika bolesti.
POVEZANE VESTI
Terapija se sastoji u tome da se iz krvi pacijenta koji je preležao virus izoluje njen tečni deo, a zatim se, daljnjim procesom, izvlači serum bogat antitelima – proteinima koji se vezuju za patogene u telu i sposobni su da ih unište. Primena rekonvalescentne plazme koristila se i pre nešto više od jednog veka, u vreme pandemije španskog gripa 1918.
Indijska regulatorna tela i američki FDA odobrili su upotrebu plazme u pojedinim hitnim slučajevima na osobama kod kojih su se kao posledica koronavirusa razvile teške posledice.
Rezultati studije sprovedeni na više od 400 hospitalizovanih pacijenata sa kovidom-19 ne idu u prilog dosadašnjim podacima o lečenju, koje je američki predsednik Donald Tramp nazvao „istorijskim napretkom“.
Ostale države, među kojima i Velika Britanija, prikupljaju doniranu plazmu da bi je, ako se pokaže delotvornom, upotrijebili na većem broju obolelih.
„Naša studija je pokazala određen, premda slab efekat kada je u pitanju brzina kojom su pacijenti „uspevali da se reše“ virusa, ali taj postupak bio je nedovoljan da bismo mogli reći da je primećen značajniji oporavak pacijenata od bolesti. Jednostavno, nismo primetili kliničku korist kod pacijenata koje smo lečili od kovida-19″, rekao je Simon Klark, stručnjak za ćelijsku mikrobiologiju sa britanskog Univerziteta Riding.
Indijski naučnici su studiju sproveli na 464 odrasle osobe sa potvrđenom zarazom kovidom-19 umerenog intenziteta, koje su između aprila i juna primljene u bolnice širom Indije.
Pacijenti su podeljeni u dve grup, edna je primala dve transfuzije rekonvalescentne plazme u razmaku od 24 sata uz uobičajenu medicinsku negu u ovakvim situacijama, a kontrolna grupa je u tom period imala samo uobičajenu medicinsku negu.
Naučnici su rekli da se nakon nedlju dana činilo da je rekonvalescentna plazma uticala na poboljšanje nekih simptoma, poput otežanog disanja i osećaja umora, što je rezultiralo većom stopom nečega što je u medicini poznato kao „negativna konverzija“, a to je znak da antitela neutralizuju virus.
Ali primena plazme u predstojećih 28 dana nije rezultirala smanjenjem broja smrtnih slučajeva, niti je uspela da obuzda razvoj težih simptoma bolesti.
„Slabo delovanje rekonvalescentne plazme u ovom ispitivanju razočaravajuće je za nas naučenike,ali nije u potpunosti iznenađujuće“, rekao je Jan Džons, profesor virusologije sa Univerziteta Riding. On smatra da je verovatnije da će plazma biti delotvorna ako se ubrizga nedugo nakon što se pacijent zarazi kovidom-19.
Zato poziva svoje kolege i ostale naučnike u svetu da ne odustaju, već da nastave da sprovode ispitivanja sa rekonvalescentnom plazmom kao potencijalnim tretmanom za kovid-19, ali da je daju novodijagnostikovanim pacijentima.
„Još uvek nemamo na raspolaganju dovoljno načina lečenja u ranome stadiju bolesti kojima bismo sprečili razvoj težih posledica i dok nam to ne postane opcija, ključno je da nastojimo da izbegnemo zarazu“, poručio je profesor Džons.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
