AI otkriva skrivena oštećenja mozga kod multiple skleroze i daje novu nadu obolelima

Novo istraživanje donosi ohrabrujuće vesti za osobe obolele od multiple skleroze (MS). Naučnici sa Univerziteta u Bafalu razvili su metodu koja uz pomoć veštačke inteligencije može da otkrije oštećenja u mozgu koja su do sada ostajala nevidljiva na standardnim MRI snimcima. Ovo otkriće moglo bi da unapredi dijagnostiku, praćenje bolesti i razvoj novih terapija, piše britanski Daily Mail.

Multipla skleroza je hronična autoimuna bolest u kojoj imuni sistem napada mijelinsku ovojnicu nervnih vlakana, remeteći prenos nervnih impulsa između mozga i ostatka tela. Bolest može da izazove brojne simptome, među kojima su umor, problemi sa vidom, slabost mišića, poremećaji ravnoteže, utrnulost, kao i poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom.

Jedan od glavnih pokazatelja bolesti jesu lezije i ožiljci na mozgu i kičmenoj moždini. Međutim, dosadašnja magnetna rezonanca uglavnom je mogla da prikaže promene u beloj masi mozga, dok su lezije u sivoj masi, za koje se smatra da imaju važnu ulogu u napredovanju bolesti i razvoju invaliditeta, uglavnom ostajale nevidljive.

U istraživanju objavljenom u časopisu "Communications Medicine" naučnici su koristili veštačku inteligenciju koja je istovremeno analizirala više različitih MRI snimaka istog mozga.

Algoritam je prepoznao veoma suptilne razlike koje ljudsko oko ne može da uoči i na snimcima više od 700 osoba sa multiplom sklerozom identifikovao više od 11.000 prethodno neotkrivenih lezija u sivoj masi mozga.

"Ovo otkriće moglo bi da ima veliki uticaj na kliničku praksu. Preciznije praćenje promena u mozgu omogućilo bi lekarima bolje razumevanje toka bolesti, ranije prepoznavanje njenog napredovanja i objektivniju procenu efikasnosti postojećih i budućih lekova", navode autori istraživanja.

Oni podsećaju da su patolozi još decenijama unazad na uzorcima moždanog tkiva nakon smrti dokazivali postojanje ovih lezija, ali da tehnologija do sada nije omogućavala njihovo pouzdano otkrivanje kod živih pacijenata. Razvoj veštačke inteligencije sada otvara mogućnost da se te informacije prvi put iskoriste u svakodnevnoj medicinskoj praksi.

Iako za multiplu sklerozu još ne postoji lek, poslednjih godina ostvaren je značajan napredak u razvoju terapija koje mogu da uspore napredovanje bolesti i ublaže simptome. Novo otkriće uliva nadu da bi buduće lečenje moglo da bude još efikasnije, jer će lekari imati znatno jasniji uvid u promene koje se dešavaju u mozgu tokom bolesti.

Multipla skleroza se najčešće dijagnostikuje između 20. i 40. godine života. Iako sama bolest uglavnom nije smrtonosna, u uznapredovalim stadijumima može ozbiljno da naruši kvalitet života i poveća rizik od komplikacija.