Ako vam u koncertnoj gužvi iznenada postane neprijatno, da li treba da odete?

Volite koncerte i festivale na otvorenom, ali vam nije drago da budete u gomili ljudi? Oni osetljiviji mogu u gužvi iznenada osetiti nelagodu, anksioznost ili stres. Šta biste trebali da učinite ako vam se to dogodi?

Nikako ne smete potiskivati osećaje, rekla je psihološkinja Gabrijele Bringer za dpa i dala nekoliko saveta kako da se s njima nosite i zadržite 'hladnu glavu'.

Šta izaziva iznenadan osećaj teskobe u gužvi, na primer na koncertu?

„Velike događaje i festivale prati mnoštvo stimulansa: zvuci, boje, mirisi. Mnogo ljudi na malom prostoru uvek znači stres, bez obzira na to koliko je lepo i kako se ponekad možete dobro osećati u gužvi”, rekla je.

Ljudi takođe ne reaguju jednako na stres.

„Neki ga bolje podnose, a drugi budu senzorno preopterećeni, što može izazvati teskobu čak i ako uopšte nije velika gužva. I sama spoznaja da je oko vas mnogo ljudi može izazvati takvu reakciju”, rekla je.

„Dodaću i da neki ljudi nisu svesni da snažno reaguju na gužve dok se ne nađu u njima. Kako se osećate tog dana takođe ima uticaja. Ako vam je loše, ako ste previše radili u tom nedelji, bićete osetljiviji nego ako ste odmorni”, rekla je.

Šta učiniti ako u gužvi doživite akutan osećaj nelagodnosti?

„Ako se osećate uznemireno, počnete da se znojite, ubrzano dišete ili vam srce počne brže da kuca, trebalo bi da reagujete na te početne znakove jer ako se osećaj anksioznosti poveća, može lako rezultirati paničnim napadom. Tada postoji opasnost da nećete moći da učinite ono što vam je u tom trenutku najpotrebnije, odnosno da jasno razmišljate”, rekla je Bringer.

„Najvažnije je, dakle, zadržati 'hladnu glavu' i smiriti se na minut kako biste odlučili da li želite da napustite gužvu i, ako želite, kojim putem”, dodala je.

Postoji više tehnika smirivanja

„Efikasne tehnike smirivanja variraju od osobe do osobe. Jedna je duboko, svesno disanje. Ili možete popiti malo vode, ako vam je pri ruci. Može pomoći i da se fokusirate na jednu osobu, na primer nekoga ko je s vama, ili da nastojite da ignorišete mnoštvo oko vas”, rekla je psihološkinja.

„Te tehnike mogu razbistriti vaš um i pomoći vam da odlučite šta dalje. Da li je to bio samo kratak napad anksioznosti i hoćete li ostati? Ili ćete otići? Ako bi odlazak bio poraz, možete planirati povratak. Ili otići na mesto na rubu gužve”, objasnila je.

Veliki događaji zasipaju ljude mnoštvom različitih stimulansa. Šta ako je čovek previše stimulisan, poput sunđera koji više ne može da upije ni kap vode?

„Dobro je odlučiti šta su vam prioriteti. Šta definitivno želite da vidite? Šta možete da preskočite bude li potrebno? Najbolje je to učiniti unapred jer jednom kada ste tamo, impuls da se vidi više je snažniji, posebno ako biste zaista želeli da vidite sve”, rekla je.

„Kada vaš mozak signalizira senzorno preopterećenje, trebalo bi da smanjite stimulanse koje doživljavate. Udaljite se od ljudi, od buke. Ponekad je dovoljno provesti malo vremena u toaletu, glavno da niste pored zvučnika”, dodala je.

„Nekima može pomoći da stave slušalice – ne da nešto slušaju, nego da blokiraju spoljne zvuke i samo primaju optičke stimulanse. Ili biste mogli da zatvorite oči i samo slušate”, zaključila je Bringer.