Akutne leukemije su maligne bolesti hematopoeznog sistema, odnosno sistema organa i tkiva tela koji su uključeni u stvaranje ili funkciju krvnih ćelija. Karakterišu ih nenormalna razmnožavanja nekih od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu.
Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i može da se javi i kod odraslih i kod dece. Vrlo teško se dijagnostikuje, a rani simptomi mogu da budu slični gripu ili drugim čestim bolestima.
Podsetimo, legendarni srpski fudbaler i trener Siniša Mihajlović preminuo je u Rimu u 53. godini od leukemije.
Povezane vesti
Leukemije čine 10 odsto svih oblika kancera, a kod dece akutna limfoblastna leukemija je najčešće maligno oboljenje. Godišnje, od raznih oblika leukemija oboli približno 13 osoba na 100.000 stanovnika, piše Stetoskop.
Simptomi
Kao posledica akutne limfocitne leukemije javlja se anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Usled anemije javlja se bledilo kože, a bolesnici se žale na malaksalost, otežano disanje, lako zamaranje i vrtoglavicu.
Ukoliko postoji uvećana slezina, anemija je delom posledica i pojačane razgradnje eritrocita u uvećanoj slezini.
Kod starijih osoba može da se ispolji pojavom angine pektoris ili edema pluća. Kod većine slučajeva mogu da se jave i nespecifični simptomi poput povišene telesne temperature, bola u kostima ili zglobovima, oteklina limfnih čvorova, lako nastajanje modrica, krvarenja iz desni ili iz nosa.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja pregledom razmaza perifeme krvi i citološkim pregledom kostne srži. Nalaz velikog broja blasta u perifemoj krvi, anemija i trombocitopenija ide u prilog akutne leukemije. Dijagnoza se potvrđuje pregledom kostne srži i nalazom preko 30 odsto blasta u njoj.
Laboratorijski nalaz
U perifemoj krvi postoje anemija, granulocitopenija i trombocitopenija. Broj leukocita može da bude smanjen, normalan ili povećan. Ukoliko rezultati ispitivanja krvi pokazuju abnormalnosti, lekar može da uradi biopsiju koštane srži.
On takođe može da izvrši spinalnu punkciju i uzme uzorak likvora. Lekar posmatra tečnost pod mikroskopom kako bi ustanovio da li su prisutne ćelije leukemije, tek tada može da kaže o kakvoj se leukemiji radi i tada može da se planira najbolje moguće lečenje.
Lečenje
Mogućnost izlečenja zavisi od izgleda ćelija leukemije pod mikroskopom, koliko se leukemija proširila, životnoj dobi bolesnika i njegovom opštem zdravstvenom stanju. Cilj lečenja je remisija malignog tumora, a to se postiže kad su nalazi periferne krvi i koštane srži normalni. Akutna limfocitna leukemija leči se kombinacijom hemoterapije i citostatika.
Prevencija
U većini slučajeva uzročnik nastanka leukemije je nepoznat, pa je teško pronaći pravilan preventivni modus. Ipak savetuje se minimalno izlaganje otrovima, zračenju i hemikalijama, kao i pravilna ishrana u cilju što boljeg imunog odgovora organizma na štetne agense.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare