Simptomi akutne respiratorne infekcije i šta je to bakterijska "superinfekcija"

Kada su temperature vazduha niže (jesen i zima), prirodna otpornost organizma se smanjuje, a tako se povećava osetljivost prema razvoju akutnih infekcija disajnih puteva, objašnjava dr Šarac.

"U jesenjim i zimskim mesecima više boravimo u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha (škole, kancelarije, pozorišta, proslave, drugi skupovi, prevozna sredstva) što doprinosi većoj mogućnosti prenošenja infekcija i učestalosti obolevanja", kaže ona.

Naša sagovornica ističe da su uzročnici najčešće virusi, ređe bakterije.

"Najčešći su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, adenovirusi i drugi uključujući i Sars-Cov-2 (Covid 19). Od bakterijskih uzročnika najčešći su određeni sojevi streptokoka, pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Retko su uzročnici gljivice (kod osoba oštećenog imunskog sistema)", navodi ona.

Dodaje da se infekcija virusima retko može, u daljem toku bolesti, komplikovati bakterijskim uzročnikom što se naziva bakterijska “superinfekcija”.
Dr Šarac ističe da je kašalj najčešći simptom infekcija respiratornih organa, a može biti praćen iskašljavanjem manje ili veće količine sekreta.

"Suv i nadražajan kašalj je obično se javlja kod virusne infekcije, a ukoliko postoji iskašljavanje, ispljuvak je obično bistar ili providan. Bakterijska infekcija praćena je iskašljavanjem veće količine ispljuvka koji može biti različito prebojen. Drugi simptomi su zapušen nos, curenje iz nosa, bol, grebanje u grlu, promuklost, povišena telesna temperatura, drhtavica, malaksalost, bolovi u mišićima, zglobovima i glavobolja", kaže ona i dodaje da tegobe traju između dva i sedam dana.

Prema njenim rečima, virusne infekcije leče se tzv. simptomatskom terapijom.

"Topli napici, mirovanje, vitamin C i drugi vitamini, lekovi koji olakšavaju kašalj i iskašljavanje. Ukoliko postoji povišena telesna temperatura, uzimaju se antipiretici koji snižavaju temperaturu", navodi sagovornica portala N1.

Primena antibiotika neophodna je jedino ukoliko postoji bakterijska infekcija, kaže dr Šarac i dodaje da samo lekar može proceniti da li je potrebno lečenje antibioticima.

"Antibiotike ne bi trebalo uzimati samoinicijativno jer česta upotreba antibiotika povećava mogućnost razvoja rezistencije bakterija. Statistički podaci su vrlo poražavajući - za lečenje ARI troši se oko 70 odsto svih antibiotika koji se uzimaju na usta, a za sve druge infekcije 30 odsto i pored činjenice da su najčešći uzročnici virusi na koje antibiotici ne deluju", ukazuje pulmolog.

Dr Šarac kaže da je prognoza bolesti najčešće dobra i da simptomi bolesti prestaju za pet do sedam dana.

"Mali procenat obolelih razvija komplikacije koje su povezane sa bakterijskom infekcijom. To mogu bitu upale sinusa, uha, bronhija (bronhitis) ili upala pluća (pneumonija). Ovo su stanja gde je opavdana upotreba antibiotika u lečenju", rekla je ona.

Ona navodi da se uzročnici ARI lako prenose sa čoveka na čoveka kapljičnim putem i dodirom.

"Preventivne mere koje sprečavaju prenošenje mikroorganizama uzročnika ARI su održavanje lične higijene: pranje ruku, pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašlju, higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa. Takođe je potrebno često provetravanje prostorija, izbegavanje dužeg boravka u zatvorenim prostorijama sa velikim brojem ljudi", kaže ona.

Vakcina protiv gripa (influence) je najrasprostranjenija vakcina u prevenciji obolevanja od akutnih respiratornih infekcija.

"Vakcinacija protiv gripa se preporučuje svake godine, naročito obolelima od hroničnih bolesti i starijima od 65 godina. Imunitet nastaje dve do tri nedelje nakon vakcinacije i traje od 6 do 12 meseci. Zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija svake godine sa početkom hladnijeg vremena", rekla je dr Sanja Šarac za portal N1.