Alergije na vežbanje su stvarne: Lekar objašnjava na koje znake treba obratiti pažnju

Vežbanje je jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite kako biste dugoročno poboljšali svoje zdravlje i sačuvali samostalnost u poznijim godinama, ali za neke ljude fizička aktivnost može da predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.

Kod malog procenta svetske populacije – približno od 0,05 do dva odsto – fizički napor povezan je sa simptomima koji se kreću od neprijatnih do potencijalno smrtonosnih, usled alergije poznate kao anafilaksija izazvana vežbanjem (EIA).

Ovo stanje predstavlja retku, tešku i potencijalno životno ugrožavajuću alergijsku reakciju koju pokreće vežbanje, piše BBC Science focus.

„U suštini, telo reaguje na fizički napor gotovo isto kao što bi moglo da reaguje na ubod ose“, kaže dr Skot Pereira, konsultant imunolog na klinici „Medical Express“ u londonskoj klinici.

Slučajevi EIA su retki i nedovoljno prepoznati, ali se procenjuje da je doživotna prevalencija oko 0,05 odsto, kao i da ovo stanje čini približno pet odsto svih slučajeva anafilaksije.

„Najčešće počinje u tinejdžerskim godinama ili dvadesetim i pogađa otprilike dvostruko više žena nego muškaraca“, kaže Pereira.

Šta izaziva anafilaksiju povezanu sa vežbanjem?

Kod osoba sa EIA, samo vežbanje dovoljno je da izazove reakciju. Međutim, epizoda se češće javlja kada vežbanje usledi nakon izlaganja drugom okidaču anafilaksije – u mnogim slučajevima to je hrana pojedena tokom prethodna četiri do šest sati.

Prema Pereirinim rečima, ključni problem predstavlja upravo ta kombinacija, piše BBC.

„Osoba možda može bez ikakvih problema da jede tu hranu dok miruje, a možda može i bezbedno da vežba na prazan stomak. Međutim, kada se te dve stvari spoje, dolazi do reakcije“, objašnjava on.

Ne izazivaju sve namirnice EIA – često su to one koje se uobičajeno povezuju sa ozbiljnim alergijama na hranu.

„Pšenica je klasični krivac, posebno protein koji se naziva omega-5 glijadin“, kaže Pereira. Poznati okidači su i školjke, paradajz, orašasti plodovi i celer.

„Drugi važni kofaktori obuhvataju antiinflamatorne lekove protiv bolova, poput ibuprofena, alkohol, izloženost polenu, infekcije i hormonalne promene. Oni sami po sebi ne izazivaju reakciju, ali snižavaju prag pri kojem se ona javlja.“

Nije poznato koja vrsta, intenzitet i trajanje vežbanja mogu da izazovu epizodu EIA, a smatra se da se to razlikuje od osobe do osobe.

Ipak, jedno istraživanje otkrilo je povezanost između EIA i aerobnih aktivnosti, poput trčanja i brzog hodanja.

Kako da prepoznate da li ste alergični na vežbanje?

Prema Pereiri, epizoda EIA često počinje umorom i osećajem toplote i svraba, a zatim napreduje do koprivnjače, oticanja, grčeva u stomaku, šištanja pri disanju i, u teškim slučajevima, kolapsa.

Simptomi mogu brzo da se pojave tokom vežbanja i, prema organizaciji „Anaphylaxis UK“, mogu da otežaju disanje, ali i da utiču na srčani ritam i krvni pritisak.

Ova dobrotvorna organizacija ističe najozbiljnije simptome pomoću metode ABC, kako bi ljudi mogli brzo da uoče znake upozorenja i reaguju na odgovarajući način:

A – disajni putevi: oticanje grla, jezika ili gornjih disajnih puteva i otežano gutanje.

B – disanje: iznenadna pojava šištanja ili bučnog disanja, otežano disanje i uporan kašalj.

C – cirkulacija: osećaj nesvestice ili vrtoglavice, iznenadni umor, zbunjenost, lepljiva i znojava koža, gubitak svesti ili kolaps.

Po čemu se EIA razlikuje od drugih alergija?

Ako EIA zvuči donekle slično teškoj alergiji na hranu, razlog je to što je, prema Pereiri, osnovni mehanizam isti kao kod drugih alergijskih reakcija.

„Imune ćelije koje se nazivaju mastociti oslobađaju velike količine histamina i drugih hemijskih supstanci, što dovodi do koprivnjače, oticanja i pada krvnog pritiska“, kaže on.

Naučnici još ne razumeju u potpunosti zašto vežbanje pokreće ovaj proces.

„Vodeća teorija glasi da vežbanje povećava propustljivost creva, omogućavajući veću apsorpciju alergena iz hrane nego što bi se dogodilo u stanju mirovanja“, objašnjava Pereira.

Međutim, dodaje da je ključni faktor razlikovanja trenutak u kojem se reakcija javlja.

„Alergija na kikiriki ili polen uglavnom će se javiti svaki put kada osoba dođe u dodir sa alergenom, bez obzira na to da li vežba.“

Pereira nastavlja:

„Kod anafilaksije izazvane vežbanjem, fizički napor predstavlja deo jednačine. Ako neko doživi reakciju dok trči, ali istu hranu bez ikakvih problema podnosi dok miruje, taj obrazac predstavlja veoma važan trag.“

Prema Pereirinim rečima, ono što anafilaksiju izazvanu vežbanjem čini posebno problematičnom jeste njena nepredvidivost.

„Neko može da doživi nekoliko relativno blagih epizoda, a zatim, tokom vrelog dana ili nakon konzumiranja alkohola, iznenada razvije mnogo ozbiljniju reakciju.“

Kako se dijagnostikuje EIA?

Nažalost, nije uvek lako dobiti dijagnozu EIA ako sumnjate da imate ovo stanje.

Pereira upozorava da se postavljanje dijagnoze često odlaže godinama, jednostavno zato što ljudi – kako oni koji osećaju simptome, tako i medicinski stručnjaci – ne shvataju da bi vežbanje moglo da bude deo problema.

„Dijagnoza se prvenstveno zasniva na kliničkoj istoriji, kao i na krvnim testovima na alergije nakon detaljnih konsultacija“, objašnjava on.

„Pažljivo razmatramo šta je osoba radila, šta je prethodno jela, da li je uzimala lekove protiv bolova, pa čak i faktore poput godišnjeg doba ili faze menstrualnog ciklusa.“

Obično se pojavi jasan obrazac koji ukazuje na dijagnozu, mada ne uvek na način koji pacijenti očekuju.

„Nedavno sam pregledao pacijenta koji je godinama bio uveren da reakciju izaziva veštačka trava na sportskom terenu, dok testiranje na kraju nije potvrdilo da je reč o anafilaksiji izazvanoj vežbanjem“, kaže Pereira.

Kako se EIA leči?

Trenutno ne postoji poznat lek za EIA, ali Pereira kaže da većina ljudi može bezbedno da nastavi da vežba kada razume i počne da izbegava svoje okidače, piše BBC.

„Ono o čemu nema pregovora jeste da osoba u svakom trenutku sa sobom nosi autoinjektor adrenalina, idealno dva“, kaže on. „Ako simptomi počnu, vežbanje treba odmah prekinuti, a adrenalin primeniti što pre, umesto čekanja da se vidi da li će se simptomi pogoršati.“

Ako se sumnja da je određena hrana okidač ili je to već poznato, Pereira savetuje da između konzumiranja te namirnice i vežbanja prođu najmanje četiri sata.

„Takođe je razumno izbegavati antiinflamatorne lekove protiv bolova i alkohol u periodu oko vežbanja, biti posebno oprezan tokom toplog vremena i sezona sa visokom koncentracijom polena, kao i izbegavati samostalno vežbanje dok se stanje ne stavi pod dobru kontrolu“, kaže on.