"Alkohol je majka svih zala": Psihološkinja o razmerama problema alkoholizma nakon smrti supruga

Vukčević Šuškavčević za Vijesti kaže da bi slučaj njenog supruga trebalo da ljekarima bude opomena da se podrobno bave svojim pacijentima, a Vladi da je potrebno implementirati grupnu podršku “Anonimnih alkoholičara” na maternjem jeziku.

"Moj suprug Ivan Šuškavčević je preminuo 28.07. od ciroze jetre u KCCG. Imao je samo 46 godina. Trudoljubivi doktori/gastroenterohepatolozi nisu uspeli da ga spasu. Bilo je već prekasno... Čak smo našli humanog donora za transplantaciju jetre, ali uzalud," priča za "Vijesti" Vukčević Šuškavčević.
Ona kaže da je sve krenulo od saobraćajne nezgode koju je njen suprug doživeo pre 20 godina, zbog koje je bio u komi 40 dana.

"Slezina mu je ipak bila sačuvana. Međutim, zbog nemarnosti i propusta, kroz pogrešnu transfuziju, dobio je Hepatitis B. Još onda su naši lekari digli ruke od Ivana… Ipak, zahvaljujući intervenciji imućnog rođaka, došao je jedan od najboljih neurohirurga iz regiona i uspo je da ga izvuče iz kome i uspešno izleči. Srećom, kroz kontinuirane fizikalne terapije, Ivan se vremenom uspešno oporavio. U međuvremenu se zaposlio, formirao porodicu... Bio je izuzetno vredan i pošten čovek. Uvek vedar i nasmejan. Pun života i radosti. Svi su ga voleli”, priča Vukčević Šuškavčević.

Ona tvrdi da je sistem nakon dve decenije zakazao i da nije bilo adekvatne podrške za njenog supruga i pacijente sa sličnim problemom.

Ona kaže da je kao supruga i psiholog pružila sve od sebe, kao i porodica, da ga upozore i leče na vreme, ali ništa nije bilo moguće uraditi na silu bez podrške lekara i sistema.

"Ivan se uvek više brinuo o drugima. Bojao se prvenstveno da ne izgubi posao. Svaka intervencija je bila bezuspešna od naše strane, nažalost. ‘Sudba’ je to, između ostalog, a ‘alkohol je majka svih zala’, što bi naši rekli… Ivan je pokušao da apstinira od alkohola iz više navrata, ali čovek ne može nikako sam da se odvikava i izvuče, jer je vrlo opasno da osoba sama prekine konzumaciju, što može da dovede do fatalnog ishoda, kao u Ivanovom slučaju, nažalost”, tvrdi ona.

Vukčević Šuškavčević smatra da bi ovaj slučaj trebalo da bude nauk drugima - lekarima opomena da se podrobno bave svojim pacijentima, a Vladi da je potrebno da i implementiraju grupnu podršku “Anonimnih alkoholičara” na maternjem jeziku, dok za mnoge druge ne bude prekasno...

"Život je samo jedan i ne treba se kockati sa životom. Sve što muči čoveka i što mu je na duši treba da se iskorenjuje sa psiholozima i psihijatrima, a ne alkoholom. Alkohol je beg od stvarnosti i nikome nije doneo trajnu utehu, satisfakciju i pomoć," smatra psihološkinja.

Ona ističe da alkoholizam predstavlja veliki problem u Crnoj Gori i da poražavajuća statistika ne jenjava i predstavlja opasnost za naše mlade. Tvrdi da naše društvo treba da pokaže empatiju prema zavisnicima jer je alkoholizam mentalna bolest, a ne puka fizička zavisnost.
"Stigma prema njima mora da se iskorenuje da bi buduće generacije stasale i izbegle pakao alkohola. Prevencija i obrazovanje je ključ u svemu, ali naši kulturološki i porodični obrasci ponašanja odmalena pogoršavaju stanje svesti naroda, jer se podstiče konzumacija alkohola u skoro svakoj prilici i poželjna je u društvenom kontekstu. A omladina se targetira i postaje najpodložnija za bolesti zavisnosti (peer pressure). Kako kod nas u Crnoj Gori, tako i svuda na Balkanu. Svest treba kolektivno da se menja. Počnemo od sebe...”, zaključuje Vukčević Šuškavčević.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), alkohol je odgovoran za 2,6 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.

Sastanci "Anonimnih alkoholičara" svuda u svijetu su postavljeni kao vitalni segment za liječenje alkoholizma.

Ceo intervju sa psihološkinjom možete da pročitate na sajtu Vijesti