Analize u biohemijskim laboratorijama

Krvna slika se određuje na osnovu nekoliko parametara. Prvi je broj krvnih ćelija. U krvne ćelije kojima se određuje broj spadaju crvena krvna zrnca, odnosno eritrociti, bela krvna zrnca odnosno leukociti, neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili i bazofili. Dalje se određuje broj krvnih pločica odnosno trombocita, ustanovljavaju se vrednosti hemoglobina. Hemoglobin je belančevina koja se nalazi u sastavu eritrocita i njena je uloga veoma važna jer je nosilac kiseonika od respiratornih organa do svih ostalih organa i delova tela i obrnuto, ugljen dioksida od svih perifernih delova do pluća.

Hematokrit odnosno njegova vrednost, je pokazatelj zapremine eritrocita u odnosu na zapreminu pune, cele krvi.

Skraćenice MCV, MCH i MCHC predstavljaju sledeće srednje vrednosti – MCV je srednja vrednost zapremine eritrocita, MCH predstavlja srednju vrednost količine hemoglobina u pojedinačnom eritrocitu, MCHC je srednja vrednost komcentracije hemoglobina koja se nalazi u svim eritrocitima.

Savremene laboratorije u današnje vreme poseduju automatske kompjuterizovane analizatore krvne slike koji su pre svega precizni i omogućuju nam odštampane rezultate. Pored savremene opreme koja se koristi pri određivanju krvne slike i očiglednih prednosti pri njihovoj upotrebi kao što je preciznost i ubrzan postupak kojim se omogućuje veći učinak što znači da se sada može uraditi za kraće vreme veći broj analiza, laboranti nisu zaboravili i povremeno u svojoj praksi koriste i onaj klasičan način razmaza uzorka krvi preko mikroskopske pločice i brojanja i određivanja vrsta pojedinih krvnih ćelija. U situacijama kada se jave patološki nalazi, oni koji odudaraju od referentnih vrednosti i kada postoji sumnja na neke teške, maligne bolesti, ova metoda je najdelotvornija i najsigurnija.

Analize krvi same po sebi su sigurni pokazatelji samo onda kada lekar koji dijagnosticira stanje pacijenta uzima u obzir sve ostale moguće faktore. Česta pojava je anemija koja se očituje smanjenjem broja hemoglobina, eritrocita, hematokrita i parametara MCV, MCH i MCHC. Neophodno je utvrditi vrstu anemije, uzroke da bi se mogla uvesti primerena terapija. Obilne menstruacije, krvarenja iz hemoroida, postojeći krvareći čir, mogu dovesti do očitavanja ovakvih nalaza. Lekari i laboranti znaju i upozoravaju nas da se ovakvi nalazi mogu pojaviti i kada je veoma hladno, ukoliko se uzorak krvi uzima u ležećem položaju ili u trudnoći. Tada se uz analizu krvi odnosno krvne slike određuje i količina gvožđa u krvnom serumu, mada ona nije prevashodni pokazatelj jer varira u odnosu na pol, hormonalni balans, prisustvo infekcije, fizičku aktivnost, dnevni ritam, izloženost stresu itd.

Svaka laboratorija ima za cilj da uspostavi što tačnije i pouzdanije analize i rezultate na taj način dobijene, koji će pokazati da li postoje promene u fiziološkim procesima i funkcijama. Bilo da je potrebno uraditi ispitivanja vrste, broja, izgleda i međusobnog odnosa elemenata krvi na ćelijskom nivou ili je potrebno proveriti biohemijski sastav krvi koji će pokazati u kome stanju se nalaze i kako rade pojedini organi u našem telu, tumačenje laboratorijskih nalaza je najvažniji deo kada je u pitanju postavljanje dijagnoze od strane lekara. Neka istraživanja su pokazala da više od tri četvrtine dijagnoza od strane lekara počiva na laboratorijskim nalazima.

Ukoliko nemamo naročitih tegoba, analizu krvi i kompletnu krvnu sliku potrebno je uraditi jednom godišnje. Ukoliko to lekar od nas zatraži ove analize rade se i češće. Preventivne analize krvi potrebno je raditi u cilju sprečavanja i ranog otkrivanja nekih bolesti naročito ukoliko je pacijent predisponiran ka razvoju određenih poremećaja ili bolesti.

S obzirom da svaki organ pojedinačno poseduje specifične enzime, proteine i druge organske materije, njihova količina ili balans su pokazatelji pravilnog funkcionisanja istih. Naša krv cirkuliše kroz sve naše organe, na taj način ih hraneći ali i odstranjujući nepotrebne i štetne otpadne materije, produkte metabolizma, pa se svaka promena može otkriti i ustanoviti promenama koncentracija elektrolita, enzima, proteina itd.

Većina ljudi je bar jednom imala potrebu da poseti neku od laboratorija. Svedoci smo napretka u tehnologiji pa i na tom području medicine i srodnih grana. Nema više potrebe danima čekati svoje laboratorijske nalaze, ni danima čekati svoj zakazani termin. Sada ima ko da nas pripremi i uputi u sve finese koje treba da poštujemo kada se pripremamo za odlazak u laboratoriju. Kada postoji dobra saradnja između lekara, pacijenata i osoblja koje je zaposleno u laboratorijama, pola posla je obavljeno.

Sajt mirandre.com nam svima olakšava i omogućije pristup bazi proverenih informacija kada su laboratorije u pitanju. Lokacije, spektar usluga, savetovališta, specifikacije postupaka, pripreme, vrste laboratorijskih analiza, obavezni cenovnici usluga. Ovo je samo početak potrage za onom laboratorijom koju ćemo ubuduće zvati svojom.

J.S.