"Bolest koja ne boli": U Srbiji 35 odsto ljudi ne zna da ima dijabetes

“Ono što je veliki problem sa šećernom bolešću jeste što ona ne boli. Ili postoji nešto što manje volimo da kažemo - da je ona tihi ubica, to jest ne dovodi do ozbiljnih simptoma da se ljudi zabrinu, a onda posle toga dođe do oštećenja organa” objašnjava profesor Lalić i dodaje da u Srbiji postoji oko 35 odsto ljudi koji su oboleli od dijabetesa a da ne znaju da boluju od ove bolesti.

Lalić upozorava da dijabetes treba "tražiti", odnosno da je rana detekcija dijabetesa ključna.

“Nije dovoljno samo to da se ljudi prijavljuju zbog simptoma, nego je potrebno da zdravstvena služba pokrene akciju upravo detekcije dijabetesa, utvrđivanja da neko boluje i onda pokušaja ranog lečenja, što je izuzetno važno”, objašnjava sagovornik N1.

On napominje da je potrebno da na primarnom nivou budu dostupni neki centri koji će pružati tu dodatnu dijagnostiku, terapiju i prevenciju u odnosu na rutinske preglede kod izabranog lekara.

"Savetovalište za dijabetes su nastala na tragu potrebe dodatne i strukturisane informacije i edukacije onih koji su bolovali od šećerne bolesti, kao i lekara kako do toga doći. Ona su dugo godina postojala, u ratnim godinama su ona čak bila i izvor raspodele terapije", kaže Lalić, ali napominje da savetovališta nisu alternativa izabranom lekaru već dopuna.

Profesor Lalić napominje da je proces lečenja šećerne bolesti vrlo personalizovan, te da neće sve terapije odgovarati svima.

Ovogodišnji 14. srpski kongres o šećernoj bolesti, koji je organizovan u Beogradu, posvećen je zaposlenima koji boluju od šećerne bolesti. Cilj je da se poslodavci, kolege, ali i oni oboleli od dijabetesa dodatno obrazuju o ovoj šećernoj bolesti.