Broj slučajeva raka dojke dostići će 3,5 miliona do 2050. godine

Prema novoj analizi, očekuje se da će broj slučajeva raka dojke porasti na 3,5 miliona do 2050. godine, što je za trećinu više nego 2023. godine, a godišnji broj smrtnih slučajeva porašće za 44 odsto na 1,4 miliona, piše 24sata.hr.

Studija Global Burden of Disease Study Breast Cancer Collaborators, objavljena u časopisu The Lancet Oncology, pripisuje ovaj rast prvenstveno povećanju i starenju populacije, uprkos stabilnim stopama obolevanja i smrtnosti.

Rak dojke najčešći je rak među ženama širom sveta, a 2023. godine činio je približno jednu od četiri dijagnoze raka.

Iako je napredak u prevenciji, dijagnostici i lečenju raka dojke smanjio smrtnost i obolevanje, ova bolest je 2023. godine i dalje bila vodeći uzrok izgubljenih godina zdravog života zbog raka (DALY) među ženama širom sveta. Zabeleženo je oko 2,30 miliona slučajeva, 764.000 smrtnih ishoda i 24,1 milion DALY (godine života prilagođene invaliditetu).

DALY meri godine zdravog života izgubljene zbog prerane smrti, kao i vreme provedeno sa invaliditetom ili bolešću.

„Rak dojke i dalje ima dubok uticaj na živote žena i njihovih zajednica“, rekla je Kejli Bhangdija, glavna autorka studije sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) Univerziteta u Vašingtonu u SAD.

Studija donosi ažurirani pregled epidemioloških trendova i opterećenja rakom dojke u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2023. godine, uz projekcije do 2050.

Promene u profilima rizika

Povećana stopa gojaznosti i promene u reproduktivnim faktorima – poput ranog puberteta, odloženog majčinstva i kasnijeg ulaska u menopauzu – promenili su rizik od raka dojke, navodi analiza.

Autori su istakli i druge faktore rizika povezane sa načinom života. Bihevioralni faktori objašnjavaju 28 odsto globalnog tereta raka dojke 2023. godine, odnosno 6,8 miliona godina zdravog života izgubljenih zbog invaliditeta, bolesti i prerane smrti.

Prekomerna konzumacija crvenog mesa povezana je sa oko 11 odsto izgubljenih zdravih godina života, a slede pušenje, povišen nivo šećera u krvi, visok indeks telesne mase, konzumacija alkohola i nizak nivo fizičke aktivnosti.

„S obzirom na to da je više od četvrtine globalnog tereta raka dojke povezano sa samo šest promenljivih navika, pred nama su ogromne mogućnosti da promenimo tok rizika od raka dojke za naredne generacije“, rekla je Mari Ng, koautorka studije.

Dodala je da je izuzetno važno ciljano delovati na poznate faktore rizika kroz javnozdravstvene politike i olakšati ljudima donošenje zdravijih odluka kako bi se zaustavio rast broja obolelih.

Geografske razlike

U zemljama sa visokim prihodima stope smrtnosti i DALY pale su za oko 30 odsto u poslednje tri decenije. Ipak, žene u tim zemljama i dalje čine 61 odsto svih globalnih smrti povezanih sa rakom dojke.

Analiza je pokazala da su 2023. godine prosečne stope obolevanja bile najviše u bogatim državama poput Monaka, Andore, Francuske, Nemačke i Irske.

U Evropi je najniža stopa obolevanja zabeležena u Albaniji, Ukrajini, Moldaviji, Rusiji i Bugarskoj.

Ipak, visoke stope obolevanja ne moraju nužno značiti loše vesti – rano otkrivanje i efikasno lečenje mogu značajno poboljšati izglede za preživljavanje.

Autori napominju da žene u zemljama sa visokim prihodima obično imaju koristi od skrininga, pravovremene dijagnostike i sveobuhvatnih pristupa lečenju.

„Sve veći teret raka dojke sve se više premešta na zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima, gde se žene češće suočavaju sa kasnijom dijagnozom, ograničenim pristupom kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i višim stopama smrtnosti, što bi moglo ugroziti dosadašnji napredak u zdravlju žena“, upozorila je Bhangdija.