Broj tinejdžera s prekomernom težinom globalno naglo raste

U novom opsežnom pregledu zdravlja i dobrobiti adolescenata, stručnjaci navode da glavni uzroci lošeg zdravlja među mladima više nisu cigarete i alkohol, već gojaznost i problemi sa mentalnim zdravljem.

Upozoreno je da je mentalno zdravlje adolescenata tokom poslednje tri decenije doživelo „značajan pad“, dodatno pogoršan pandemijom Covid-19.

Prema njihovim procenama, 464 miliona tinejdžera širom sveta imaće prekomernu težinu ili će biti gojazno do 2030. godine – što je 143 miliona više nego 2015.

Međutim, Lancetova komisija za zdravlje i dobrobit adolescenata istakla je da se „kada je reč o zdravstvenim rizicima, upotreba psihoaktivnih supstanci (posebno duvana i alkohola) smanjila u svim regionima“.

Stručnjaci iz komisije naglasili su potrebu za hitnim merama u rešavanju pretnji zdravlju i dobrobiti mladih. Navode da napredak u zdravlju tinejdžera „ozbiljno zaostaje“ u poređenju s poboljšanjima postignutim u oblasti zdravlja i razvoja dece mlađeg uzrasta. Dodaju i da trenutno finansiranje „nije proporcionalno veličini izazova“.

„Adolescenciju više ne možemo ignorisati... vreme je za akciju“, poručili su.

'Digitalni svet' i uticaj na zdravlje mladih

Autori izveštaja navode da bi prelazak na „digitalniji svet“ mogao imati „dubok uticaj na buduće zdravlje i dobrobit mladih“.

Upozoravaju, međutim, na „preterano ograničavanje“ pristupa digitalnim sadržajima, ističući da mora postojati ravnoteža, jer onlajn svet pruža tinejdžerima nove mogućnosti za društvenu interakciju, obrazovanje, zaposlenje i promociju zdravlja.

Stručnjaci takođe ističu da je ova generacija tinejdžera prva koja odrasta u uslovima izraženih klimatskih promena.

„Današnji adolescenti su prva generacija koja će ceo život proživeti pod sve većim posledicama klimatskih promena“, navodi se u izveštaju.

Supredsedavajuća Komisije, profesorka Sara Berd sa Univerziteta Džordž Vašington u SAD-u, izjavila je da se „zdravlje i dobrobit adolescenata širom sveta nalaze na prekretnici, s promenjivim napretkom tokom poslednje tri decenije“.

„Dok je upotreba duvana i alkohola opala, a obuhvat srednjoškolskim i visokoškolskim obrazovanjem porastao, prekomerna težina i gojaznost povećale su se čak osam puta u nekim afričkim i azijskim zemljama tokom poslednje tri decenije, a globalno raste i teret lošeg mentalnog zdravlja među adolescentima“, navela je.

Dodala je da su izazovi s kojima se suočavaju tinejdžeri u opasnosti da se dodatno pogoršaju usled novih globalnih problema, uključujući klimatske promene, svetske sukobe i brzi prelazak ka digitalnom svetu.

Naglašeno je da je ulaganje u zdravlje i dobrobit mladih ključno za očuvanje kolektivne budućnosti.

Autori izveštaja zaključuju da će „ulaganje u zdravlje adolescenata postajati sve važnije tokom 21. veka“. „Kako stanovništvo stari, a stope plodnosti opadaju čak i u najsiromašnijim zemljama, obezbeđivanje zdravlja i dobrobiti adolescenata biće ključno za zdravlje i prosperitet svih zemalja“, poručuju stručnjaci.