Brzina kojom hodate otkriva zanimljivu činjenicu o vama

Možda deluje trivijalno, ali koliko brzo možete hodati od tačke A do tačke B može otkriti mnogo o unutrašnjem funkcionisanju vašeg tela i uma.

Istraživanjasu pokazala da brzina kojom hodate do prodavnice, lokalnog parka ili autobuske stanice može predvideti vaše šanse za hospitalizaciju, srčani udar, pa čak i smrt. U stvari, brzina hodanja može se koristiti za otkrivanje brzine kognitivnog starenja, piše BBC.

Test brzine hoda je način da se proceni nečija funkcionalna sposobnost: njihova sposobnost da obavljaju svakodnevne zadatke kod kuće i održavaju nezavisnost, prenosi Tportal.

Takođe može otkriti koliko je osoba krhka i predvideti koliko će se dobro oporaviti od moždanog udara.

Iako je normalno da ljudi sporije hodaju kako stare, nagli pad brzine hoda može ukazivati na nešto ozbiljnije.

„Kada se uobičajeni tempo hodanja osobe smanji, to je često povezano sa opštim pogoršanjem zdravlja“, kaže Kristina Dieli-Konrajt, profesorka medicine na Medicinskom fakultetu Harvard, koja proučava efekte vežbanja na prognozu kancera.

Ona dodaje da „osoba može imati hronično stanje koje je uzrokuje da se manje kreće ili više sedi, to znači da verovatno ima smanjenu snagu mišića i pokretljivost zglobova, što, nažalost, dovodi do daljeg pogoršanja zdravlja“.

Jednostavna tehnika

Da biste izvršili test brzine hodanja, sve što vam je potrebno je štoperica i način za merenje udaljenosti, kao što je metar.

Ako ste napolju i imate dosta prostora, možete isprobati test hodanja od 10 metara. Prvo, uradite to pet metara, zatim još 10 metara. Preporučuje se da počnete tako što ćete hodati pet metara da biste došli do svog uobičajenog tempa, a zatim hodajte 10 metara svojom uobičajenom brzinom.

Da biste izračunali brzinu hodanja, jednostavno podelite 10 metara sa brojem sekundi koje su vam bile potrebne da pređete tu razdaljinu.

Ako ste kod kuće i imate ograničen prostor, možete isprobati test hodanja od četiri metra. Prvo, uradite to jedan metar, zatim još četiri metra. Ideja je da koristite prvi metar da biste dostigli svoju uobičajenu brzinu, a zatim izmerite koliko vam je vremena potrebno da pređete četiri metra svojim uobičajenim tempom.

Da biste izračunali brzinu, podelite četiri metra sa brojem sekundi koje su vam bile potrebne da pređete tu razdaljinu.

Prosečne brzine hodanja

Poređenja radi, prosečna brzina hodanja za ženu starosti od 40 do 49 godina je 1,39 m/s, a za muškarca istih godina je 1,43 m/s.

Ako imate između 50 i 59 godina, prosečna brzina hodanja je 1,31 m/s za žene i 1,43 m/s za muškarce.

Za ljude starosti od 60 do 69 godina, prosečna brzina hodanja pada na 1,24 m/s za žene i 1,43 m/s za muškarce.

Za ljude starosti od 70 do 79 godina, prosečna brzina hodanja je 1,13 m/s za žene i 1,26 m/s za muškarce.

Konačno, za ljude starosti od 80 do 89 godina, brzina hodanja je oko 0,94 m/s za žene i 0,97 m/s za muškarce.

Postoji i mnogo aplikacija za merenje brzine hodanja, uključujući fitnes trakere kao što su Walkmeter, MapMyWalk, Strava i Google Fit, koji koriste GPS za praćenje udaljenosti i vremena.

Studije su pokazale da je brzina hodanja značajan prediktor očekivanog životnog veka kod starijih osoba.

Na primer, istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu analizirali su rezultate devet studija koje su pratile više od 34.000 odraslih starijih od 65 godina tokom perioda od šest do 21 godine.

Studija je otkrila da je brzina hodanja značajno povezana sa dugovečnošću. Dakle, muškarci sa najsporijom brzinom hodanja u 75. godini imali su 19 odsto šanse da žive još 10 godina u poređenju sa onima sa najbržom brzinom hodanja, koji su imali 87 odsto šanse za preživljavanje.

Jedno objašnjenje za ovo je da su ljudi koji su već bolesni manje pokretni. Međutim, studija iz 2009. godine u Francuskoj otkrila je da su čak i među zdravim odraslima starijim od 65 godina, učesnici sa sporom brzinom hodanja imali oko tri puta veću verovatnoću da umru od kardiovaskularnih bolesti tokom perioda studije nego oni koji su brže hodali.

„Hodanje deluje kao tako jednostavna stvar - većina nas ne razmišlja o tome, ali „i dalje to radimo“, kaže Line Rasmusen, viši istraživač na Odeljenju za psihologiju i neuronauku na Univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini.

Ona dodaje da „hodanje zapravo zahteva da mnogi telesni sistemi rade zajedno: kosti i mišići vas nose i pokreću, oči vam pomažu da vidite kuda idete, srce i pluća cirkulišu krv i kiseonik, a mozak i živci sve to koordiniraju“.

Nedavno istraživanje pokazuje da sporije hodaju osobe koje imaju manji mozak i fundamentalne razlike u ključnim strukturama, kao i da telo i mozak osoba koje hodaju sporije stare brže od onih koji hodaju brže .

Prema njenim rečima, kako starimo, funkcije ovih sistema počinju da se usporavaju, a sporija brzina hodanja može odražavati ovaj opšti pad i biti znak uznapredovalog starenja.

Ovo se ne odnosi samo na starije osobe. U studiji iz 2019. godine, ona i kolege su otkrili da čak i među 45-godišnjacima brzina hodanja može predvideti stopu starenja mozga i tela.

„Ono što me je najviše iznenadilo bila je veza između brzine hodanja u 45. godini i kognitivnih sposobnosti od ranog detinjstva“, kaže Rasmusen.

Ona i drugi istraživači sa Univerziteta Djuk proučavali su 904 45-godišnjaka koji su bili deo multidisciplinarne studije o zdravlju i razvoju u Danidinu, longitudinalnog istraživačkog projekta koji je pratio živote više od 1.000 ljudi rođenih između 1972. i 1973. godine u Danidinu, Novi Zeland. Učesnici su redovno procenjivani tokom celog života.

„Bila sam iznenađena velikim varijacijama u brzini hodanja među ljudima istih godina. Možda biste očekivali da svi budu negde u sredini u 45. godini, ali neki su hodali brzo kao zdravi 20-godišnjaci, a drugi su hodali sporije kao mnogo stariji ljudi“, kaže Rasmusen.

Spori i brzi hodači

Studija je otkrila da 45-godišnjaci sa sporijim brzinama hodanja pokazuju znake „ubrzanog starenja“ – njihova pluća, zubi i imuni sistem bili su u gorem stanju od onih koji su hodali brže.

Takođe su imali biomarkere povezane sa bržim starenjem, kao što su viši krvni pritisak, viši holesterol i niža kardiorespiratorna kondicija.

Spori hodači su takođe imali druge znake lošijeg fizičkog zdravlja, kao što su slabiji stisk ruku i veće poteškoće u ustajanju sa stolice.

Rasmusen i njen tim su takođe otkrili da spori hodači pokazuju znake uznapredovalog kognitivnog starenja.

Na primer, imali su niže rezultate IQ-a, lošije rezultate na testovima pamćenja, brzine obrade, rasuđivanja i drugih kognitivnih funkcija.

MRI skeniranje je pokazalo da je ovaj kognitivni pad praćen vidljivim promenama u mozgu učesnika. Spori hodači su imali manji mozak, tanji neokorteks – spoljašnji sloj mozga koji kontroliše razmišljanje i viši nivo obrade informacija, i više bele materije.

Zanimljivo je da su čak i lica sporije hodača ocenjena kao starija od ostalih učesnika studije.

Sve u svemu, istraživanje ukazuju na to da tela i mozgovi sporijeg hodača stare brže od bržih hodača. Takođe postoje znaci da su ove zdravstvene razlike prisutne od ranog detinjstva, jer su istraživači mogli da predvide brzinu hodanja 45-godišnjaka na osnovu testova inteligencije, jezika i motoričkih sposobnosti snimljenih kada su učesnici imali samo tri godine.

Ali oni koji sebe smatraju sporim hodačima ne treba da se obeshrabre, jer postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo da bismo poboljšali brzinu hodanja. Kao deo svog istraživanja za pomoć obolelima od kancera, Dieli-Konrajt razvija režime vežbanja kako bi pomogla ljudima koji se oporavljaju od hemoterapije.

Učesnicima se savetuje da povećaju trajanje i intenzitet svojih šetnji svake tri do četiri nedelje kako bi poboljšali svoju kondiciju. Postoje i jednostavnije stvari koje ljudi mogu da urade.

„Iskoristite svaku priliku da češće hodate jer je fizička aktivnost neverovatno važna“, kaže Dieli-Konrajt. Njeni saveti uključuju parkiranje dalje od odredišta, druženje sa prijateljima u šetnji ili vođenje kućnog ljubimca u park.

„Važno je praviti pauze za hodanje, posebno za ljude koji imaju sedentarne poslove“, kaže Dieli-Konrajt i dodaje da „čak i ako je to samo pet minuta hoda do kupatila ili brza šetnja oko bloka, važno je da prekinete vreme sedenja“, zaključuje ona.