Doktorka odgovara da li su dijete protiv kancera delotvorne ili ipak škode

"Pokazano je da je 75-85% svih hroničnih bolesti povezano sa načinom života i ne može se objasniti genetskom osnovom, što drugim rečima znači da je priličan broj bolesti moguće prevenirati promenom životnog stila i načina ishrane. Ali to ne znači da kad nastupi bolest možemo jednako efikasno uticati na izlečenje, za neke teške bolesti u trenutku dijagnoze može biti i kasno za promene", kaže dr Stanišić.
Ona objašnjava da u skladu sa tim, nijedan od režima ishrane koji će razmatrati danas nije namenjen lečenju, bez obzira na to šta njegovi zagovornici tvrde.

"Uz napomenu da je konvencionalno medicinsko lečenje uvek nezaobilazno, u narednih par minuta ću sažeti razne nutricionističke pristupe osobama kojima je postavljena dijagnoza malignog tumora, bez obzira na lokaciju", kaže za N1 prof. dr Svetlana Stanišić.

Efikasnost restriktivnih dijeta

Prema rečima profesorke Stanišić na prvom mestu, ljudi postavljaju pitanje efikasnosti restriktivnih režima i moguć ishod je u tom slučaju dvojak. In vitro podaci nekih studija pokazuju da se ćelije raka vremenom prilagođavaju dijetetskom režimu.

"Na primer, u eksperimentu na miševima, tumori u grupi tretiranoj dijetom su se inicijalno sporije razvijali, ali je kasnije rast tumora ubrzan i premašio onaj u kontrolnoj grupi. Ali osim toga neke studije pokazuju da kod osoba koje gube na težini dolazi do srazmerno usporenog razvoja raka, ali to ne mora nužno da znači i pozitivan ishod u smislu izlečenja, naprotiv", objašnjava Stanišić.

Ishrana sirovom hranom

"Ishrana sirovom hranom je prihvaćen trend širom sveta koji nije bez neželjenih efekata. Kada su u pitanju prednosti upotrebe sirove hrane, možemo napomenuti da je ishrana sirovom hranom bogata antioksidantnim materijama. Na primer, jedna studija je pokazala da unos fenolnih antioksidanasa ima inhibitorni efekat na ćelijsko umnožavanje i metastazu tumora i indukuje apoptozu, odnosno ćelijsku smrt u različitim tipovima ćelija raka, uključujući rak debelog creva, pluća, prostate, hepatocelularni ili rak dojke. I pritom, sveže voće, povrće i salate su delotvornije nego kuvano, pa na primer od 11 studija razmatranih u jednom preglednom istraživanju, 9 pokazuje da je sirovo, a 4 da je kuvano povrće vrlo delotvorno za prevenciju raka gastrointestinalnog trakta", naglašava sagovornica.

Ona dodaje da je jedan argument za osobe koje podržavaju ishranu sirovim namirnicama da je prerađena hrana štetna, za šta postoje brojni dokazi, a razlog su aditivi, termička obrada, konzervansi kod suvomesnatih proizvoda, previše soli, premalo korisnih hranljivih materija i sl. Na primer, unos pečenog mesa povećava rizik od raka dojke kod svih žena, i generalno prekomeran unos proteina životinjskog porekla je povezan sa većom učestalošću raka, dok je veći unos proteina iz povrća povezan sa nižom stopom oboljevanja od raka dojke.

Koji su nedostaci sirove hrane

Profesorka Stanišić objašnjava da kad su u pitanju nedostaci sirove hrane, moramo uzeti u obzir:

• Smanjenu dostupnost i svarljivost hranljivih materija. Na primer, likopen je antioksidans čija se biodostupnost iz paradajza povećava termičkom obradom. Osim toga, kuvanjem hrana postaje lakše svarljiva, kao što je slučaj sa proteinima u mesu i ugljenim hidratima iz hleba.


• Rizik od mikrobiološkog trovanja. Upotreba namirnica životinjskog porekla može doprineti oboljevanju od Salmonella, E. coli i Listeria, od kojih poslednja može izazvati pobačaj kod trudnica.


• Gubitak telesne mase, i to ne samo u smislu gubitka telesne masti. Sirova dijeta je obično restriktivna do mere koja ugrožava energetski unos.


• Erozija zuba je prema studijama bila prisutna kod 97,7% osoba na sirovoj ishrani, češće umerena nego izražena.


• Nedostatak pojedinih proteina, vitamina i minerala zbog izostavljanja mleka i mlečnih proizvoda, mesa, žitarica i ribe, a pre svega nedostatak vitamina B12, gvožđa, cinka i omega 3 masnih kiselina. Naime, pokazalo se da sirova dijeta snižava nivo ukupnog holesterola, ali takođe i ukupnog holesterola i utiče na veći nivo homocisteina, što je posledica nedostatka vitamina B12.


• Unos pojedinih prirodnih toksina, kao što su lektin i alkaloidi, koji bi bili uništeni termičkom obradom.

Generalno prednosti koje obezbeđuje sirova dijeta su prednosti koje obezbeđuje i mediteranska dijeta i svaka druga koja uključuje dovoljno voća i povrća, pa ne možemo reći da su jedinstvene.

Koji sve rezimi ishrane postoje

Gersonov režim

Profesorka Stanišić navodi neke od režima ishrane - Gersonov režim je režim koji je uspostavio Maks Gerson između 1920. i 1930. godine i podrazumeva vegetarijansku ishranu baziranu na nekoliko kilograma organski gajenim proizvodima dnevno uz moguće prateće infuzije kalijuma, vitaminske i mineralne suplemente, suplemente pankreasnih enzima, injekcije ekstrakta jetre, hormone štitne žlezde za podsticanje metabolizma, kao i ispiranje debelog creva rastvorom kafe.

"Osnovna Gersonova hipoteza je da u telu obolelih postoji višak natrijuma koji treba eliminisati. Jedna studija je opisala 18 parova pacijenata sa različitim vrstama raka, a zaključak studije je bio da su pacijenti sa Gersonovom terapijom duže preživljavali, ali studija nije koncipirana tako da se može zaključiti da li su parovi bili uporedivi u pogledu bolesti i tretmana, a neželjeni efekti ove dijete mogu biti dijareja i drugi stomačni problemi, vrtoglavica, slabost, a ispiranje debelog creva može uzrokovati povrede, infekcije, dehidrataciju i disbalans minerala", upozorava Stanišić.

Gonzalesov režim

Gonzalezov režim je formiran na bazi sličnih preporuka koje je Nikolas Gonzalez osmislio, a uključuje upotrebu vitaminskih i mineralnih suplemenata, ekstrakt svinjskog pankreasa koji sadrži enzime za varenje, kao i ispiranje debelog creva rastvorima kafe dva puta dnevno.

"Enzimi pankreasa i suplementi dominiraju i koštaju oko 20.000 dolara godišnje, sve to u količini koja može da dostigne 150 tableta dnevno. Pritom je važno isključiti prerađenu hranu koja sadrži brašno, šećer, kao i kafu i alkohol. Kada je u pitanju sama ishrana, Gonzalesov režim podrazumeva 10-tak osnovnih dijeta i mnogo više varijacija, hrana je obavezno organskog porekla, a da li će ishrana biti bazirana na biljnim ili životinjskim namirnicama, sve zavisi od analiza koje se prethodno sprovode. Zagovornici Gonzalesove dijete smatraju da je rak posledica nakupljenih toksina u telu i da pankreasni enzimi prolaze u krvotok i vrše detoksikaciju", kaže doktorka.
Dalje kako navodi jedno kontrolisano istraživanje je sprovedeno nad pacijentima koji su imali progresivni rak pankreasa i dozvoljeno im je da biraju između hemoterapije i Gonzalesovog režima. Oboleli koji su odabrali Gonzalesov režim su živeli u proseku 4,3 meseca, dok su osobe iz kontrolne grupe imale prosečno preživljavanje od 14 meseci. Osim toga, i ocena kvaliteta života bila je znatno bolja u grupi koja je primala hemioterapiju u poređenju sa grupom tretiranom enzimima.

Dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata i/ili keto dijeta

"Unos ugljenih hidrata varira sa ciljem da se dostigne određena koncentracija ketonskih tela u krvi. Jedna pilot studija sprovedena je na 16 pacijenata sa naprednim oblikom raka, koji su unosili najviše 70 g ugljenih hidrata dnevno, tokom predviđenih osam nedelja. Tokom eksperimenta, dva pacijenta su preminula, tri nisu izdržala dijetu i tri su imala progresiju bolesti. Neželjeni efekti dijete bili su umor i zatvor, a loš ishod dijete autori su pripisali terminalnom stadijumu bolesti. U jednoj starijoj studiji, keto dijeta je sprovođena enteralnim unosom velike količine omega-3 masnih kiselina kod pacijenata sa malignom kaheksijom, ali nije registrovan pozitivan efekat intervencije", priča doktorka.

Makrobiotska dijeta

Makrobiotska dijeta koju su osmislila dva japanska naučnika, Ošava i Kuši podrazumeva režim koji u kombinaciji sa drugim promenama životnog stila treba da posluži osobama obolelim od raka kod kojih bolest ne može biti tretirana operacijom, hemio- ili radioterapijom.

Naša sagovornica podseća da stručnjaci nisu pronašli dokaz o pozitivnom uticaju dijete ni u jednom slučaju.

Veganska dijeta

Stanišić navodi randomiziranu studiji sa 93 pacijenta sa rakom prostate, gde su Ornish i kolege testirali kompleksnu intervenciju u načinu života, uključujući vegansku dijetu sa otprilike 10% kalorija iz masti, dopunjenu sojom, ribljim uljem (3 mg dnevno), vitaminom C, E i selenom.

"Pored toga, savetovane su umerene aerobne vežbe od 30 minuta dnevno i tehnike za upravljanje stresom u trajanju od 60 minuta dnevno. Učesnici u eksperimentalnoj grupi imali su poboljšanje, odnosno, značajan pad prostatičnog specifičnog antigena, dok su oni u kontrolnoj grupi imali pogoršanje parametara, ali u ovom slučaju nije bilo moguće proceniti doprinos veganske dijete od doprinosa suplementacije i pomoćnih vežbi i tehnika", objašnjava doktorka.

Brojsova dijeta

Brojsova dijeta je režim koji je postavio Rudolf Brojs, a temelji se na tvrdnji da maligni procesi zahtevaju čvrstu hranu za rast i da malignitet ne može da opstane u telu ako se tokom 42 dana unose samo sokovi od povrća i čaj. Dijeta je bila veoma popularna pre 40 godina, ali dovodi do pothranjenosti i slabosti organizma čime može da se ubrza negativan ishod.

Da li su ovakve dijete opasne ili korisne?

"Ove dijete su ponekad skupe, ponekad opasne, ponekad korisne, ali sve u skladu su sa izmišljenim principima i pristupima terapiji koji deluju prihvatljivo i logično laicima. Nažalost, kad medicina ne nudi izlečenje, oboleli traže nadu isprobavajući stare, nove i alternativne metode, sa ciljem da se izleče, smanje simptome, osnaže imunitet i poboljšaju kvalitet života koliko god da on traje. Pritom, najvažnije je da ukoliko postoji mogućnost za terapiju, oboleli ne odustaju od zvaničnog medicinskog tretmana i ne pokušavaju da ga zamene alternativnim pristupima", zaključuje prof. dr Svetlana Stanišić.