Da li kovid-19 povećava mogućnost da se zarazite drugim virusima u budućnosti?

Bolnice u nekim državama takođe prijavljuju porast dijagnoza pedijatrijske pneumonije, za koju stručnjaci kažu da verovatno nema veze sa nedavnim porastom slučajeva pneumonije prijavljenih u Kini.

Nakon prošlogodišnjeg teškog oblika gripa i RSV (respiratorni sincicijalni virus), zbog tolike zaraze ljudi se pitaju da li je za to možda kriv SARS-CoV-2, virus koji izaziva kovid-19.

Neke studije ukazuju na to da virus ostavlja trag na imunološkom sistemu čak i nakon što akutna bolest prođe. Nameće se važno pitanje - da li kovid-19 povećava rizik da se u budućnosti razbolite od drugih virusa?

"Svaki put kada dobijemo infekciju, to nas menja", kaže dr Dejvid Smit, šef za zarazne bolesti i globalno javno zdravlje u "UC San Diego Health" i dodaje da "to menja naše B ćelije, koje stvaraju antitela, i menja naše T ćelije, koje obavljaju ćelijske funkcije za uklanjanje infekcija".
Ponekad ove promene mogu da budu dugotrajne. Nakon slučaja varičele, na primer, telo obično gradi doživotni imunitet koji sprečava buduće napade bolesti. Ali drugi virusi imaju podmuklije efekte. Morbile u suštini teraju telo da ponovo nauči kako da se odbrani od drugih infekcija, pokazuju istraživanja, dok HIV ozbiljno slabi imunološki sistem, piše Time.

Čini se da je SARS-CoV-2 negde između, iako dr Smit naglašava da je istraživanje u toku.

Reinfekcije su ne samo moguće, već i uobičajene, isključujući ideju o široko rasprostranjenom doživotnom imunitetu - ali trenutno nema dokaza koji bi ukazivali na to da kovid-19  slabi imunološki sistem širom populacije, kaže Šina Krukšank, profesor imunologije na Univerzitet u Mančesteru u Velikoj Britaniji.

Neke studije, međutim, ukazuju na to da infekcije SARS-CoV-2, posebno teži oblik, može da izazove promene u imunološkom sistemu, uključujući smanjenje broja i performansi T ćelija, poremećaj u B ćelijama, nedostatke dendritskih ćelija, koje regulišu imuni odgovor, i izmenjenu ekspresiju gena povezanih sa povećanom upalom. Čini se da neke od ovih promena traju mesecima nakon teškog oblika kovida-19.

Međutim, koliko god ti nalazi zvučali zastrašujuće, "možda ćete videti mnogobrojne promene, ali ne znate koja od tih promena mogu biti relevantna za buduću funkciju", kaže Džon Tsang, profesor imunobiologije sa Medicinskom fakultetu Jejl. Drugim rečima, promene specifičnih imunih ćelija ne znače nužno da će ceo sistem, pa čak i njegov deo, prestati da radi.
Normalno je da imuni markeri "opadaju" nakon infekcije, dodaje Krukšank, a čak i promene koje zvuče loše neće nužno imati dugotrajne implikacije.

"Studije koje su izgledale dugotrajnije pokazale su da se kod većine ljudi imunološki odgovor vraća u normalu i obnavlja", kaže ona.

U jednoj studiji čiji je koautor Tsang, muškarci koji su se oporavili od blažeg oblika kovida-19 zapravo su imali jači imuni odgovor na vakcine protiv gripa od muškaraca koji nikada nisu imali kovid-19, što bi moglo biti od koristi. ProfesorTsang i koautori studije nisu primetili isti trend kod žena.

Ipak, postoje izuzeci.

"Ljudi koji imaju teške oblike kovida-19 mogu da imaju trajne zdravstvene probleme, bilo zbog samog virusa ili od određenih lekova koji se koriste za lečenje tog oblika bolesti, kao što su steroidi i modulatori imunog sistema", objašnjava dr Smit.
Mnogi naučnici takođe smatraju da hronični simptomi produženog kovida mogu da budu znak imunološke disfunkcije, a nedavna istraživanja ukazuju na to da je veća verovatnoća da će se ljudi sa produženim kovidom ponovo zaraziti SARS-CoV-2, nego ljudi koji se potpuno oporave.

Za ljude koji su imali blage slučajeve i nisu imali dugotrajne simptome, Tsang kaže da naučna literatura ne podržava ideju o široko rasprostranjenoj imunosupresiji nakon COVID-19. Pa zašto se čini da ljudi sada češće obolevaju nego pre pandemije?

Uvek postoji šansa da kovid-19 izazove imunološke promene koje se još nisu pokazale u istraživanju, kaže Kejtlin Džetelina, epidemiolog koja je nedavno izdanje svog biltena posvetila uticaju kovida-19 na imuni sistem. Ali ona smatra da je verovatnije da su ljudi jednostavno više prilagođeni svim respiratornim simptomima koje iskuse nego pre nekoliko godina.

Takođe je moguće, dodaje Tsang, da isti pojačani imunološki odgovor kod onih koji su preživeli kovid-19 u njegovoj studiji pokrenuli kao odgovor na vakcinu protiv gripa dovodi do toga da neki ljudi dožive teže simptome uobičajenih bolesti.

"Možda ćemo se osećati malo bolesnije zbog inflamatornog odgovora", kaže Tsang, "ali to nije zato što naš imunološki sistem sada više ne reaguje na infekciju.

Nekoliko godina smanjene izloženosti patogenima zbog nošenja maski i fizičkog distanciranja takođe može da promeni obrasce prenošenja bolesti, kaže Krukšank.

Deca koja su rođena tokom pandemije možda nisu bila izložena klicama sa kojima bi se obično susreli kao bebe. Čak i odrasli koji su ranije imali više prehlada ili gripa sada mogu da budu suočeni sa novim sojevima tih virusa, koji su njihovim organizmima manje poznata, dodaje ona.

Ništa od ovoga ne znači da je kovid-19 bezopasan. To je i dalje vodeći uzrok smrti kako u SAD, tako i u drugim zemljama. Produženi kovid ostaje ozbiljan rizik, i postoje dokazi da čak i naizgled blage infekcije mogu uticati na srce, mozak i druge organe.

Izbegavanje virusa SARS-CoV-2 je i dalje najsigurniji potez za vaše zdravlje, bez obzira na to kako utiče na rizik da se u budućnosti razbolite.