Da li maslinovo ulje i čia semenke zaista deluju na zdravlje creva?

Od ispijanja vode sa čia semenkama i gela od morske mahovine do temeljca od kostiju za „isceljivanje“ creva, ovim namirnicama pripisuju se čudotvorni efekti, od boljeg raspoloženja do više energije.

Međutim, naučnici upozoravaju da je stvarnost složenija i da mnoge viralne tvrdnje ne stoje. Za većinu zdravih ljudi, opsednutost „lečenjem“ creva je nepotrebna, piše BBC News.

Šta je mikrobiom creva?

Naučna urednica BBC-ja Kerolajn Stil objašnjava da creva obuhvataju ceo digestivni trakt, od usta do anusa. Unutar njega žive bilioni bakterija, virusa i gljivica koji čine crevni mikrobiom, ključan za funkcionisanje tela jer „utiče na vaše mentalno i fizičko zdravlje“, prenosi Index.hr.

Stil kaže da je naš „crevni mikrobiom jedinstveniji od otiska prsta“, a zdrav mikrobiom povezuje se s boljom iskorišćenošću energije iz hrane, regulacijom šećera u krvi i jačanjem imuniteta. Istraživanja takođe ukazuju na vezu između zdravlja creva i mentalnog blagostanja, uključujući smanjenu anksioznost i poboljšano raspoloženje.

Da li viralne namirnice opravdavaju svoju popularnost?

Mikrobiolog Alan Voker i naučnica za zdravlje creva dr Megan Rosi kažu da u mnogim popularnim trendovima vezanim za određene namirnice ima „zrno istine“, ali da se njihovi efekti često preuveličavaju i predstavljaju kao čudotvorna rešenja.

Voda sa čia semenkama bogata je vlaknima, „koja mogu hraniti korisne crevne bakterije i pomoći kod redovnosti stolice“, kaže Rosi.

Ipak, Voker objašnjava da nijedan pojedinačni izvor vlakana nije dovoljan jer se različiti mikrobi hrane različitim vlaknima, pa je raznovrsnost važnija od bilo kog sastojka. „Nema štete u ispijanju vode sa čia semenkama, ali sama po sebi ima malu korist“, zaključuje on.

Maslinovo ulje se generalno smatra protivupalnim, zdravim za srce i može pomoći u ublažavanju zatvora, objašnjava Voker. Međutim, malo je dokaza da uzimanje koncentrovanog „gutljaja“ ulja specifično podstiče mikrobiom.

„Nema značajne razlike između pijenja čistog ulja i njegovog dodavanja u hranu“, kaže Voker.

Gel od morske mahovine, vrste alge, postao je popularan jer sadrži vlakna i određene vitamine i minerale. Uprkos tome, Rosi kaže da „postoji vrlo malo naučnih dokaza koji podržavaju njegovu upotrebu za poboljšanje crevnog mikrobioma ili digestivne funkcije“.

Posebno upozorava na visoke doze, naročito kod osoba sa inflamatornim bolestima creva. Voker dodaje da alge mogu biti izvor teških metala i joda, pa prekomeran unos može izazvati zdravstvene probleme.

Temeljac od kostiju, koji se dobija dugotrajnim kuvanjem životinjskih kostiju, bogat je hranljivim materijama. Ipak, Voker kaže da se većina tih materija apsorbuje u tankom crevu, dok većina crevnih mikroba živi u debelom crevu, što znači da vrlo malo toga dospeva do samih mikroba.

„Nema čvrstih dokaza da ima blagotvorne efekte na crevni mikrobiom“, dodaje on.

Rosi se slaže i upozorava na „negativan efekat koji može imati na nivo holesterola ako se zasićena mast ne ukloni sa vrha“.

Kombuha je fermentisani čaj, a Rosi kaže da je „velika ljubiteljka“ tradicionalne kombuhe jer sadrži prirodne kiseline i antioksidanse.

Ipak, upozorava da nisu sve kombuhe iste.

Kada potražiti lekarsku pomoć?

Kerolajn Stil kaže da znaci problema sa crevima mogu uključivati uporan zatvor, proliv, prekomerne gasove ili stalne bolove u stomaku. U tim slučajevima važno je potražiti lekarski savet umesto okretanja ekstremnim dijetama.

„Ako imate problem sa crevima, onda ga nešto poput izbacivanja hleba neće izlečiti“, ističe.

Ona naglašava da većini ljudi nisu potrebne dramatične promene u ishrani.

Većina nas ne treba da leči creva, jer ako su vam creva zdrava, ništa od ovoga neće napraviti razliku.

Umesto praćenja trendova, savetuje jednostavne korake za zdrava creva, poput unošenja više biljaka u ishranu, povećanja unosa vlakana i smanjenja ultraprocesuirane hrane.