Kada slušalice mogu trajno da oštete sluh?

"Jedno od poslednjih istraživanja koje je sprovedeno na teritoriji Beograda pokazalo je zabrinjavajuće podatke, a to je da svaki osmi srednjoškolac ima povremeno ili stalno zujanje u jednom ili oba uva", kaže za N1 dr Marija Komadina Vuković.
“Tako dolazimo do brojke od oko 33.000 srednjoškolaca koji imaju neki stepen oštećenja sluha. Na sreću, uglavnom je reč o prolaznom tj. reverzibilnom oštećenju sluha nastalom zbog izlaganja izraženoj buci u određenom vremenskom periodu. Koliki će biti stepen oštećenje i da li će biti reverzibilnog karaktera, zavisi takođe od naslednog opterećenja, tj. naslednog faktora, odnosno da li među članovima porodice ima slušno hendikepiranih usled različitih etioloških faktora”, objašnjava dr Komadina Vuković.

Ona dalje dodaje da ne može doći do oštećenja sluha usled jednokratnog ili veoma retkog korišćenja slušalica, ali svakodnevna, višesatna upotreba slušnih amplifikatora može dovesti do hronične akustičke traume i do ireverzibilnog oštećenja sluha.

Prema rečima doktorke postoji više razloga koji utiču na nastanak problema:

- dužina izlaganja buci (koliko sati na dan i koliko dana u nedelji je prisutna izloženost)

- nivo buke

- da li mladi i koliko sati dodatno provode u buci (klubovi, koncerti, sportski događaji).

“Problem današnjeg opšteprihvaćenog modela ponašanja je da se slušalice koriste svuda i na svakom mestu, tako da su mladi u svom tinejdžerskom i adolescentskom dobu u preko 50 odsto slučajeva izloženi nebezbednim nivoima buke sa pametnih telefona i sličnih uređaja. Takođe, u preko 40 odsto kod tih istih mladih ljudi može doći do oštećenja sluha nakon boravka u noćnim klubovima, barovima, koncertima ili sportskim stadionima”, ističe naša sagovornica.

Šta je akustička trauma

Dr Komadina Vuković ističe da pored već pomenute hronične, postoji i akutna akustička trauma, kada dolazi do iznenadnog jednostranog pada sluha, nakon koncerta, proslave, slušanja glasne muzike, pa i putem slušalica.

Simptomi

“Prvi simptom koji osete su zaglunutost i zujanje koje se u narednim satima povuku, te tako dolazi i do oporavka jer su se slušni nervi "odmorili". Ali, ako se nastavi često izlaganje buci (danju "in ear" slušalica, naveče klub i slično), neminovno je da će doći do pada sluha. Bilo da je reč o akutnom ili hroničnom oštećenju, neophodno je lečenje i udaljavanje od izvora buke na dug vremenski period. Kod akutnog oštećenja lečenje je potrebno započeti već u prva 72 sata, jer su tada i rezultati najbolji. Treba znati da je lečenja kompleksno i višenedeljno”, ukazuje doktorka.

Ona dodaje da je priroda uredila da zvuk putuje i generiše se u ljudskom uvu na tačno određen način. Dakle, zvučni stimulus iz spoljašnje sredine jednim delom putuje kroz zvukovod, drugim delom preko kostiju lobanje, te se i jedni i drugi prenose sa spoljašnjeg na srednje pa na unutrašnej uvo. Tu dolazi do stimulacije čulnih ćelija, koje su vrlo senzitivne i specifične anatomije i fiziologije.

“Usled buke, dolazi do neprirodnih kontrakcija i ishemije - što za posledicu ima propadanje istih, pa samim tim i oštećenja sluha. Upotrebom "in ear" slušalica, sav zvuk se usmerava na zvukovod i dalje na srednje i unutrašnje uvo, što znači da se ne "deli" na vazdušni i koštani put. Na taj način, generisani zvuk deluje mnogo afektivnije na slušne ćelije i slušni nerv, posebno ako je većeg intenziteta. Ponavljanjem, afekcije su svakodnevne i višesatne. Upotrebom "naušnih" slušalica, problem se može donekle ublažiti, a samim tim i sluh zaštiti. Zbog toga je uvek preporuka, da se u profesionalne svrhe u toku radnog vremena koristi upravo ovaj tip slušalica (rad za računarom, u call centru, tonci, piloti...)”, ističe sagovornica za N1.

Ona dodaje da  buka veća od 85dB koja traje duže od osam sati je štetna po sluh i dovodi do oštećenja.

Buku od 100dB ljudsko uvo ne može da izdrži duže od 15 minuta.

Dakle, što je zvuk glasniji, potrebno je manje vremena tokom kojeg može  doći do oštećenja sluha.

Doktorka objašnjava da kada govorimo o ljudskom sluhu, treba znati nekoliko činjenica:

- Visina zvuka se meri frekvencijama, a jačina decibelima:

- Slušno polje čoveka pokriva frekvencijski raspon od 16 do 16.000 Hz;

- Frekvencijsko područje bitno za percepciju govora iznosi 300 do 3.000 Hz;

- Kolokvijalni govor se odvija pri intenzitetu 40-70 dB.

Buka može izazvati oštećenje sluha u bilo kom životnom dobu. Njoj su izloženi deca, tinejdžeri, kao i osobe srednje i starije životne dobi. Smatra se da je oko 6 odsto odraslih do 70 godina izgubilo sluh na jednom ili oba uva zbog izlaganja buci.

Nivo buke poznatih zvukova iz svakodnevnog okruženja:

- šaputanje 30 dB

- rad aparata u domaćinstvu (frižider i sl.) 45 dB

- govor 60 dB

- buka sa ulica i saobraćaj 85 dB

- zvukovi motora 95 dB

- slušanje glasne muzike preko slušaluca (najglasnije) 105 dB

- poletanje aviona  120 dB

- vatreno oružje, petarde  150 dB.

Kako sprečiti oštećenje sluha uzrokovanog bukom

1. Izbegavanje glasnih zvukova: uvek biti udaljen od izvora buke koliko je moguće i ne nalaziti se na mestu "ukrštanja" zvučnih talasa


2. Ne slušati muziku preko slušačlica:ne slušati muziku preko 60 odsto maksimalne glasnoće (postoje uređaji sa automatskim ograničavanjem glasnoće) i ne koristiti slušalice duže od sat vremena (najbolje 40 minuta slušanja, 10 minuta pauze)


3. Obavezna zaštita tokom glasnih događaja ili aktivnosti

-pomeriti se od izvora glasnih zvukova (zvučnici u noćnim klubovima)

-"odmarat" sluh na svakih 15 minuta

-po završetku događaja, najmanje 18 sati odmora

-najbolje je nabaviti čepiće za uši (danas postoje specijalizovani za slušanje muzike, vožnju motorom i sl.)

Doktorka naglašava da ovo poslednje je ujedno i najbolji vid zaštite.Tako, namenski antifoni koji se stavljaju u spoljašnji slušni kanal redukuju buku za oko 15 do 30dB, a običan komad vate za oko 7 dB.

4. Ako je reč o buci na poslu - zahtevati od nadležne službe da se sprovedu sve mere prevencije i zaštite


5. Redovno proveravati sluh. Na ovaj način se mogu sprečiti trajna i velika oštećenja.

“Osim po sluh, hronična buka dovodi i do drugih neželjenih reakcija. Organizam dovodi u stanje stresa, javlja se skok krvnog pritiska, menja se vrednost lipida u krvi što vodi u koronarnu bolest. Takođe, javljaju se nervoza i sindrom hroničnog umora. Zato se sa razlogom buka smatra specifičnim zagađenjem čovekove sredine. Tako da nove navike, kao što su pametni telefon na noćnom stočiću uz stalno oglašavanje, preglasna muzika, dugotrajno slušanje putem slušalica su put ka ugrožavanju zdravlja uz raniji gubitak sluha u odnosu na naše pretke”, zaključuje dr Marija Komadina Vuković.