Detoks organizma posle zime štiti od hemoroida

Zimi više sedimo, provodimo vreme u zatvorenom prostoru, stoga smo skloni i da konzumiramo dosta nezdrave hrane. Sve to ostavlja posledice po naše zdravlje – jedan zdravstveni rizik koji ume biti veoma neprijatan su hemoroidi.

Organizam možemo okrepiti detoksom. Postoji nekoliko koraka koji će vam pomoći da izvršite uspešnu detoksikaciju organizma.

Zdrava ishrana

Testa, meso, sirevi i drugi mlečni proizvodi, prerađena hrana – sve ove namirnice obožavamo tokom zime, a nose velike zdrastvene rizike. Hemoroidi su često posledica masne i prezačinjene hrane.

Pazite na količinu soli koju jedete. To stvara veći pritisak na vaše krvne sudove – posebno na vene u zadnjici koje izazivaju hemoroide.

Pokušajte da izbegavate šećer, alkohol, duvan. Ishrana bogata antioksidansima može pomoći vašem telu da se bori protiv oksidativnog stresa izazvanog viškom slobodnih radikala i drugih toksina koji povećavaju rizik od bolesti. Primeri antioksidanata uključuju vitamin A, vitamin C, vitamin E, selen, likopen, lutein i zeaksantin.

Voće, orasi, kakao, povrće, začini i pića poput kafe i zelenog čaja imaju neke od najvećih količina antioksidanata.

Hidratacija

Pijenje puno vode i drugih tečnosti (osim alkohola) tokom dana će pomoći da se zaštitite od rizika da vam se pojave hemoroidi. Za većinu ljudi dovoljno je šest do osam čaša vode dnevno.

Voda čini mnogo više od utaživanja žeđi. Reguliše telesnu temperaturu, podmazuje zglobove, pomaže varenju i apsorpciji hranljivih materija i detoksifikuje vaše telo uklanjanjem otpadnih proizvoda.

Ćelije vašeg tela moraju stalno da se popravljaju da bi funkcionisale optimalno i razlagale hranljive materije koje vaše telo koristi kao energiju.

Međutim, ovi procesi oslobađaju otpad — u obliku ureje i ugljen-dioksida — koji nanosi štetu ako se dozvoli da se nakupi u vašoj krvi.

Voda transportuje ove otpadne proizvode, efikasno ih uklanja mokrenjem, disanjem ili znojenjem. Dakle, pravilno hidriranje je važno za detoksikaciju.

Trening

Redovno vežbanje — bez obzira na telesnu težinu — povezano je sa dužim životom i smanjenim rizikom od mnogih stanja i bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, bolesti srca, visok krvni pritisak i određene vrste raka.

Preporučuje se da radite najmanje 150–300 minuta nedeljno vežbi umerenog intenziteta — kao što je brzo hodanje — ili 75–150 minuta nedeljno visokog intenziteta fizičke aktivnosti — kao što je trčanje.

Dobar san

Obezbeđivanje adekvatnog i kvalitetnog sna svake noći je neophodno da biste održali zdravlje vašeg tela i prirodni sistem detoksikacije.

Spavanje omogućava vašem mozgu da se reorganizuje i napuni, kao i da ukloni toksične otpadne nusproizvode koji su se nakupili tokom dana.

Jedan od tih otpadnih proizvoda je protein koji se zove beta-amiloid, koji doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti.

Loš san je povezan sa kratkoročnim i dugoročnim posledicama po zdravlje, kao što su stres, anksioznost, visok krvni pritisak, bolesti srca, dijabetes tipa 2 i gojaznost.

Trebalo bi da redovno spavate sedam do devet sati po noći kako biste sačuvali dobro zdravlje.

Ako imate poteškoća da izaspite noću, promene u načinu života, poput pridržavanja rasporeda spavanja i ograničavanja plave svetlosti — koju emituju mobilni uređaji i ekrani računara — korisne su za poboljšanje sna.