Dijetetičari: Glavni razlog zbog kog ne bi trebalo da uzimate probiotske suplemente

Smernice Američkog gastroenterološkog udruženja navode da većini ljudi verovatno nije potrebno da uzimaju probiotske suplemente, jer nema dovoljno dokaza o njihovoj koristi za opštu populaciju. Postoje samo tri vrlo specifične kliničke situacije u kojima ovo udruženje preporučuje uzimanje probiotika: tokom terapije antibioticima, kod beba sa malom porođajnom težinom i za lečenje pouchitisa, komplikovane inflamatorne bolesti creva. U svim tim slučajevima neophodan je i detaljan medicinski nadzor, prenosi Eatingwell.

Ipak, svako je drugačiji. Na primer, neki ljudi mogu primetiti da imaju uredniju stolicu kada uzimaju suplement. Međutim, oni koji imaju ili su ranije imali prekomeran rast bakterija u tankom crevu, poznat kao SIBO, možda bi trebalo da razmisle da li im je suplement zaista potreban. Uzimanje probiotika zapravo može pogoršati njihove simptome, kaže Ketrin Koks, master nutricionizma i registrovana dijetetičarka. U nastavku saznajte zašto bi osobe sa SIBO trebalo da izbegavaju suplemente, kao i kako da dnevni unos probiotika obezbedite iz drugih izvora.

Kako probiotici mogu da pogoršaju simptome SIBO

„SIBO karakteriše prekomeran rast bakterija u tankom crevu, umesto u debelom crevu, gde bi trebalo da se nalaze“, kaže Koks.

„To dovodi do simptoma kao što su nadutost, bol u stomaku i dijareja. Unošenje dodatnih bakterija putem probiotika moglo bi još više da pogorša ove simptome.“

To, međutim, ne znači da će probiotski suplementi nužno dovesti do još većeg prekomernog rasta bakterija, napominje Alisa Simpson, master nutricionizma i registrovana dijetetičarka.

„Budući da SIBO podrazumeva disbiozu (neravnotežu mikroorganizama u crevima) i poremećenu pokretljivost (kretanje hrane kroz sistem za varenje), neki ljudi mogu imati problema i sa nakupljanjem histamina, zbog čega mogu biti osetljiviji na probiotske sojeve koji proizvode histamin ili gas“, objašnjava ona. Histamini su supstance koje bele krvne ćelije oslobađaju tokom alergijske reakcije. Istraživanja su pokazala da neki probiotski sojevi mogu proizvesti značajnu količinu histamina kada se unesu u organizam.

„Neke studije pokazale su da su određeni probiotski sojevi povezani sa povećanom proizvodnjom metana, što može pogoršati simptome SIBO, poput zatvora“, kaže Koks. Postoje tri glavna tipa SIBO, kod kojih bakterije proizvode vodonik, metan ili kombinaciju ta dva gasa. Sva tri tipa mogu izazvati izraženu nadutost, nakupljanje gasova i gastrointestinalne probleme poput dijareje ili zatvora.

Da bi se uklonio ovaj prekomerni rast štetnih bakterija, većina ljudi mora da uzima antibiotike. „Zato bi bolji pristup mogao da bude pravilno određivanje vremena uzimanja probiotika, izbor odgovarajućeg probiotskog soja i čekanje sa uzimanjem probiotika dok se ne završi terapija antibioticima“, kaže Simpson.

Zašto neki probiotski suplementi ne deluju

Vrsta probiotika koju uzimate je važna, jer mnogi nisu dovoljno otporni da prežive čitav put kroz sistem za varenje. „Otpornost probiotika varira, što znači da mnogi ne stignu do debelog creva, gde su najkorisniji, jer ih usput uništavaju želudačna kiselina, žuč i enzimi“, kaže Koks.

Probiotici na bazi spora, odnosno bakterije poreklom iz zemljišta, koji zaobilaze tanko crevo, često se bolje podnose, kaže Simpson. To znači da mogu da prežive želudačnu kiselinu i dospeju do creva.

Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir jeste način čuvanja probiotika. „Probiotici su žive kulture i, u zavisnosti od toga kako su proizvedeni i čuvani, mogu postati neaktivni do trenutka kada ih konzumirate“, kaže Koks. I ona i Simpson slažu se da nije neophodno sve efikasne probiotike držati u frižideru. Međutim, ako na pakovanju piše da je potrebno hlađenje, važno je pridržavati se tih uputstava kako biste izvukli maksimum iz suplementa.

Kako odabrati efikasan probiotski suplement

Koks i Simpson navode nekoliko stvari na koje treba obratiti pažnju prilikom izbora probiotskog suplementa.

• Obratite pažnju na konkretan soj probiotika, a ne samo na vrstu. „Na primer, umesto da izaberete probiotski preparat sa više sojeva laktobacila, pogledajte detaljnije koje sojeve laktobacila sadrži“, kaže Koks. „Različiti sojevi iste vrste, poput Lactobacillus rhamnosus GG i Lactobacillus rhamnosus GR-1, mogu imati potpuno različite efekte na creva.“ Ako niste sigurni, razgovarajte sa dijetetičarem ili svojim lekarom kako biste dobili savet prilagođen vašim potrebama.
• Proverite da li je probiotski soj proučavan za stanje koje pokušavate da lečite. „Određeni sojevi proučavani su za pojedinačna zdravstvena stanja. Na primer, Saccharomyces boulardii proučavan je u vezi sa dijarejom putnika i dijarejom izazvanom antibioticima“, objašnjava Koks. Važno je odabrati probiotski soj koji može da pomogne u lečenju ili kontroli konkretnog problema. Ako nemate gastrointestinalno oboljenje, već samo želite da imate urednu stolicu, potražite sojeve za koje je pokazano da mogu da pomognu u tome.
• Proverite kvalitet probiotika. „Kvalitetan probiotik treba da bude potkrepljen naučnim dokazima i jasno deklarisan“, kaže Koks. Obratite pažnju na broj CFU, odnosno jedinica koje formiraju kolonije, i to u trenutku isteka roka trajanja, a ne proizvodnje, na način čuvanja (u frižideru ili na sobnoj temperaturi), kao i na testiranje koje obavljaju nezavisne laboratorije radi provere jačine i čistoće.
• Obratite pažnju na način oslobađanja probiotika. Ne, ovde nije reč o tome kako suplement stiže od prodavnice do vaše ostave, već o tome kako prolazi kroz vaš organizam. „Potražite suplement koji pomaže bakterijama da prežive želudačnu kiselinu“, kaže Simpson. Na deklaraciji obratite pažnju na izraze kao što su kapsule sa odloženim oslobađanjem, enterična obloga ili sojevi na bazi spora.

Drugi saveti za zdravlje creva

Jedan od najboljih načina da svakodnevno unesete probiotike, ali i njihove „građevne blokove“, prebiotike, jeste putem ishrane. Koks i Simpson daju savete kako da se hranite tako da podržite zdravlje creva.

• Jedite dovoljno vlakana. „Važno je unositi od 25 do 35 grama vlakana dnevno kako bi se hranile dobre bakterije u debelom crevu“, kaže Koks. „To bi prvenstveno trebalo da dolazi iz celovitih namirnica, poput integralnih žitarica, voća, mahunarki i povrća, ali i suplementi vlakana, poput ljuspica psilijuma ili PHGG-a ( rastvorljivo vlakno), mogu biti od pomoći.“
• Jedite fermentisane namirnice. „Mnoge iste koristi koje pružaju probiotici možete dobiti direktno iz hrane“, kaže Koks. „Pokušajte da povećate unos fermentisanih namirnica, poput jogurta, kefira, kiselog kupusa i kimčija, kako biste podstakli raznovrsnost bakterija.“
• Jedite raznovrsno. „Važno je da u ishrani imate širok izbor voća, povrća, mahunarki i žitarica kako biste zaista pomogli dobrim bakterijama u debelom crevu da napreduju“, kaže Koks. „Zapamtite, gorivo za probiotike su ugljeni hidrati.“ Dodaje da mnogi probiotski sojevi bolje napreduju kada u ishrani postoji raznovrsnost ugljenih hidrata.
• Jedite svesno kako biste podržali varenje. „Varenje počinje u mozgu, pa usporavanje, temeljno žvakanje i uklanjanje ometajućih faktora tokom obroka mogu pomoći organizmu da proizvodi enzime i želudačnu kiselinu kako bi efikasnije vario hranu“, kaže Simpson. „Ova jednostavna navika može ublažiti nadutost, refluks kiseline i nelagodnost nakon jela.“
• Ostanite hidrirani. „Voda pomaže da stolica ostane dovoljno vlažna kako bi se lakše kretala kroz creva i podržava sluzokožu creva“, kaže Simpson. „Čak i blaga dehidracija može doprineti zatvoru i usporenom varenju.“
• Kontrolišite stres. „Stres utiče na creva više nego što mislite“, kaže Simpson. „Hronični stres može usporiti pokretljivost creva i poremetiti mikrobiom.“ Ona preporučuje vežbe dubokog disanja, šetnju ili neku drugu umirujuću aktivnost svakog dana.