Doktor o povredama uha: Kako nastaju i kako se leče?

"Povrede nastaju najčešće u dečijem uzrastu zbog: 1) Povećane pokretljivosti dece, 2) Nedostatka pažnje, 3) Veće mogućnosti povređivanja, 4) Dečije radoznalosti ka istraživanju prirodnih otvora", objašnjava za N1 prof. dr Ivan Baljošević.

Najčešće povrede

“Najčešća povreda ušne školjke je othematom. To je povreda nastala tupom mehaničkom silom na ušnu školjku. Tom prilikom nastaje formiranje serohemoragičnog izliva između hrskavice i kože ušne školjke. Može da nastane kao: posledica pada deteta u toku igre ili čak i zlostavljanja deteta”, kaže dr Baljošević.
Prema rečima doktora klinička slika izgleda tako da ušna školjka postaje otečena, napeta. Najčešće je bez simptoma i obično se slučajno primeti od strane druge osobe.

"Palpira se bezbolan, plavičast, mekan i elastičan otok. U početku je tamnoplave boje, da bi kasnije poprimio svetloružičastu boju kože. Hematom može uzrokovati značajno oštećenje i deformaciju aurikule, jer se hrskavica hrani iz perihondrijuma", objašnjava on.

Lečenje

“Lečenje obuhvata hiruršku evakuaciju hematoma i postavljanje drenova načinjenih od gumenih rukavica. Samo aspiracija hematoma pomoću igle nije dovoljna, jer postoji rizik od visokog stepena recidiva. Posle ovih intervencija postavljamo kompresivni zavoj kompresivni zavoj i nastavimo lečenje antibioticima, najčešće 5 do 7 dana”, kaže doktor.

Povrede spoljašnjeg ušnog kanala

Dr Baljošević ističe da su povrede spoljašnjeg ušnog kanala relativno česte.

"Najčešće nastaju direktno, kao posledica čačkanja i češkanja kože ušnog kanala, i to uglavnom primenom štapića za čišćenje ušiju. Koža ušnog kanala je tanka i u prednjem hrskavičavom delu nalazi se veći broj nervnih završetaka (grane n. vagusa), tako da taj nadražaj može da privremeno izazove prijatan osećaj. Međutim, korišćenje tvrdih i oštrih predmeta (ključevi, igle, olovke) dovode do uklanjanja zaštitnog sloja ušne masti, povrede, ogrebotina i krvarenja iz kože ušnog kanala. Indirektne povrede su posledica preloma temporalne kosti kada frakturna linija zahvati koštani deo ušnog kanala", objašnjava doktor.

Dalje on kaže da strana tela u ušnom kanalu, takođe mogu da izazovu njegove povrede.

"Kod dece postoji veći rizik da će u ušni kanal ubaciti mali predmet koji se zaglavi i ne može  se  ukloniti.  Sa druge strane, strana tela, ako se brzo ne uklone, mogu prouzrokovati oticanje i bol kože ušnog kanala. Ponekad se dete mora uvesti u opštu anesteziju kako bi se uklonilo strano telo.  Strana tela su delovi igračaka, olovaka ili pasulj, semenke tikve koji mogu da dovedu do oštećenja ili čak i perforacije bubne opne“, navodi sagovornik.

On ističe da u kliničkoj slici dominiraju bol i krvarenje iz ušnog kanala. Prolongirano krvarenje može da dovede do formiranja hematoma i nagluvosti, a zatim i razvoja sekundarne gnojne infekcije.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda ušnog kanala i eventualnog CT snimka kada se sumnja na frakturu temporalne kosti.

“Lečenje obuhvata pažljivo čišćenje ušnog kanala aspiratorom i mikro instrumentima, postavljanje sterilnih štrajfni gaze u uvo i davanje antibiotika”, objašnjava doktor.

Povrede bubne opne

Prema rečima dr Baljoševića povreda bubne opne može biti izolovana ili udružena sa povredama drugih struktura uva (spoljašnje slušni kanala, srednje uvo). Najčešće nastaju ubacivanjem raznih delova igračaka u uvo u toku igre, grubim ispiranjem uva, pokušajem uklanjanja stranog tela iz ušnog kanala, kao i nepažljivim čačkanjem uva oštrim predmetima.

Kliničkoa slika: Manifestuje se jakim bolom u predelu uva odmah nakon traume i različitim stepenom krvarenja iz uva. Prisutna je i nagluvost različitog stepena, koja može biti praćena šumom, zujanjem i ponekad vrtoglavicama.

Lečenje: Manje perforacije na bubnoj opni veličine do 2 mm spontano zarastaju, veoma brzo u roku do 48h. U terapiji dajemo antibiotike u trajanju od sedam dana radi prevencije eventualne infekcije, a u ušni kanal postavljamo sterilne štrajfne gaze koje menjamo svakog drugog dana. Ukoliko ne dođe do spontanog zatvranja perforacije u roku od šest meseci potrebno je izvesti hiruršku operaciju- miringoplastiku.

Perforacija bubne opne spade u teške telesne povrede i ima sudsko-medicinski značaj pa je neophodno zabeležiti vreme i mehanizam nastanka povrede.

Otitis barothraumatica

“Za razvoj barotraume srednjeg uva neophodna je promena atmosferskog piritiska i disfunkcija Eustahijeve tube. Ove su povrede veoma česte danas u eri svakodnevnih putovanja avionom, a mogu nastati i prilikom ronjenja ili skokova u vodu. U normalnim okolnostima koštani deo Eustahijeve tube je zatvoren, a hrskavičavi deo otvoren. Kada postoje neki patološki procesi u nosu ili sinusima (zapušenost nosa, blaga infekcija), ne dolazi do otvaranja Eustahijeve tube i formira se negativan pritisak u kavumu tipani", kaže doktor.

Dalje, dodaje, da dolazi do resorpcije vazduha u bubnoj duplji i izlivanja serohemoragičnog sekreta. Iako se stanje naziva “aerootitis” ne radi se o infekciji nego o trauma.

On dodaje da faktori rizika koji mogu da dovedu do razvoja barotraume su alergijski rinitis, prehlada ili aktivne infekcije nosa. Deca do 3 godine starosti su posebno izložena riziku od ovog stanja, zato što je eustahijeva tuba kod njih kraća, horizontalno postavljena i može se lakše blokirati. Kad bebe i deca plaču u avionu tokom poletanja ili sletanja, to je često zato što osećaju efekte barotraume ušiju.

Klinička slika: Dominatni simptomi su bol, osećaj punoće u uvu i nagluvost.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, audiometrijskog i timpanometrijskog ispitivanja.

“Preventiva obuhvata toaletu nosa hipertoničnim slanim rastvorima ili dekongestivnim kapima pre ulaska u avion. Takođe, mogu da se koriste i žvake, jer se stalnim žvakanjem otvara Eustahijeva tuba i sprečava njena blokada”, kaže doktor za N1.

Lečenje obuhvata davanje antibiotika, analgetika i dekongestivnih kapi za nos.

Frakture temporalne kosti

"Obuhavataju teške, kompleksne povrede, koje često ugrožavaju život. Nastaju kao posledica povreda u saobraćajnim udesima ili u tuči, prilikom udaraca tupim predmetima u predelu lobanje. Leče se isključivo u bolničkim uslovima od strane neurologa, neurohirurga i otorinolaringologa", navodi prof. dr Ivan Baljošević.