Doktorka objašnjava zašto smo u ovom periodu često bolesni

Pred nama je zima i ovom prilikom bavićemo se virusima koji vrebaju iza ćoška – zašto se u hladnom periodu godine lakše razboljevamo?

"Prvo da napomenem da je manifestacija simptoma prehlade tokom perioda od jednog dana i duže uvek posledica virusne infekcije. Drugim rečima, prehlada bez
virusa ne postoji. Može se desiti da se javi prolazni bol u grlu na kratko, sekrecija iz nosa na kratko, generalno izolovan akutni bol može da se javi u bilo kom delu telu nekad i bez značajnog razloga, ali više od jednog simptoma, duže od jednog dana, uvek je izazvano virusom prehlade. I virusne respiratorne infekcije se prenose kapljično, pre svega u jesen i zimu", kaže prof dr. Stanišić.
Prema rečima profesorke zimi faktori kao što su veća koncentracija ljudi u zatvorenom prostoru i slabija ventilacija značajno doprinose češćim infekcijama, a doprinosi i nedostatak vitamina D.

"Niska temperatura i niska vlažnost vazduha posebno doprinose češćem oboljevanju jer prvo virusi lakše preživljavaju i šire se u ovim uslovima, a drugo, otpornost ljudi se smanjuje", objašnjava.

Zašto se u ovim okolnostima virusi lakše šire?

Kako kaže sagovornica sitne kapljice pljuvačke koje prenose virus lakše se prenose kroz suv vazduh, te imamo više šanse da ih udahnemo jer duže ostaju da lebde u vazduhu, dok ako ih iskijamo u prostoriji gde je visoka vlaga, kapljice postaju teže i veće, imaju manji domet i lakše padaju na pod.

Prof Stanušić naglašava da se virusi jako dobro održavaju na niskim temperaturama i zapravo niske temperature služe za očuvanje virusa zbog čega se spominje da topljenje glečera na Grenlandu i drugim mestima može dovesti do oslobađanja virusa koji su i dalje živi, zatočeni od praistorije.

"E sad, jedna interesantna činjenica – kao i virus gripa, SARS-kovid-2 virus ima spoljašnji omotač od masti, tzv. lipidnu membranu koja obezbeđuje strukturni integritet virusa i transmisiju njegovog RNK u ćeliju domaćina gde dolazi do umnožavanja i inicijacije infekcije. Istraživanja na virusu gripa je pokazalo da ova masna membrana na niskim temperaturama očvrsne kao pokorica što deluje zaštitno na virus, a prilikom unosa u telo, u kontaktu sa telesnom temperaturom, masni sloj se razmekšava kao puter u ustima i omogućava zarazu", objašnjava.

Takođe, dodaje da se virusi adaptiraju na nove uslove kroz mutacije, kao što je zadebljavanje masnog sloja, što čini da je virus još manje osetljiv na niske temperature.

Kako niska temperatura utiče na to da se lakše zarazimo?

Profesorka Stanišić ističe da niska temperatura spoljašnjeg vazduha izaziva rashlađenje respiratornog trakta i smanjenu aktivnost imunološkog sistema. A takođe, pokazano je da rinovirusi vole nešto nižu temperaturu nego što je telesna, pa im temperatura nosne šupljine od 33°C pogoduje za razmnožavanje.

"S druge strane nešto višu temperaturu virusi ne vole. Na primer, kad se razbolimo, visoka telesna temperatura je veoma korisna jer se tako aktivira imunološki odgovor, te nije poželjno odmah primenjivati paracetamol i brufen, jer smrt nastupa tek sa telesnom temperaturom od 43 stepena", zaključuje za N1 prof dr. Svetlana Stanišić.