Doktorka sa Instituta za onkologiju: Sve mlađe devojke obolevaju od raka dojke

Zdravlje 11. feb 202422:05 12 komentara
Shutterstock

Na svakom od devet konzilijuma nedeljno, bude 25 novih pacijentkinja obolelih od raka dojke. Broj onkoloških bolesnika u poslednjih 15 godina skočio je za oko 40 odsto, prema procenama lekara, ali je sve manje umrlih, rekla je dr Marijana Milović Kovačević, načelnica Dnevne bolnice internističkih grana na Institutu za onkologiju za portal Nova.rs.

„Dnevno na konzilijumu, kojih bude i do devet nedeljno, imamo oko 25 pacijenata, što je ogroman broj. Tu su različiti stadijumi kancera, od ranog, do metastatskog. Za svakog pacijenta treba da donosimo odluku o terapiji, nekima menjamo lekove, oko svakog moramo da diskutujemo. Rak dojke je kod mnogih postao kao hronična bolest. Žene često žive sa ovom dijagnozom 10 do 15 godina sa adekvatnom terapijom“, priča dr Milović-Kovačević, medikalna onkološkinja i specijalistkinja interne medicine.

Žene se plaše i pregleda

Ističe da je u Institutu je najviše pacijenata obolelih od raka dojke, a da su pacijentkinje sve mlađe i mlađe.

„Upravo imam pacijentkinju od 24 godine sa rakom dojke, a lečila sam i devojku koja je imala samo 21. Ona je bila najmlađa do sada. Nažalost granica se spustila, pa je u poslednje vreme najviše obolelih žena koje imaju između 35 i 45 godina, a nekada su imale preko 60“, rekla je doktorka za Nova.rs.

Ona kaže da skrining u Srbiji ne postoji, a da malo žena ide na preventivni pregled dojki.

„Neke se i plaše takozvanog zračenja, ali treba da znaju da je mnogo opasnije ako ne odlaze na redovne preglede. Na ultrazvuku ili mamografu se može uočiti karcinom u najranijoj fazi, kad još ne može da se opipa rukom. Kada nađete kancer u tako ranoj fazi, ta žena je izlečena. Zato je u prevenciji ultrazvuk jako važan, a od 50. godine i mamografija“, objašnjava doktorka.

Kaže da preventivni pregledi koji spasavaju živote, nisu dovoljno dobro organizovani. U primarnim zdravstvenim ustanovama, gotovo da ne postoje, pa je većina pacijentkinja usmerena na Institut za onkologiju u Beogradu, ne samo iz glavnog grada, već iz cele Srbije.

„Pritisak na lekare je ogroman. Obolele žene dolaze iz cele zemlje, jer veruju da će u Beogradu dobiti bolju negu, ali problem je što nemamo dovoljno vremena za svaku od njih, a kolege u bolnicama u unutrašnjosti nemaju ni upola posla kao mi. To bi trebalo da bude uređeno sistemski. Takođe, u domovima zdravlja masovno ili nema mamografa ili je deficit radiologa. U Institutu treba da se bavimo malignitetima, a ne prevencijom. Žene dolaze kod hirurga na pregled, umesto da to obave u domu zdravlja, ali nisu one krive, nemaju drugog izbora. Lekarima odlazi vreme na zdrave pacijente, dok bolesni čekaju“, naglašava dr Milović-Kovačević.S

„Kada žena umire, strada cela porodica“

„Kad žena umire od raka, strada joj čitava porodica. Decu gledam uplakanu, muževi su očajni, ne znam kako da im pomognem, a osećam njihovu bol. To su strašne stvari, na koje nikada ne oguglamo. Vremenom ipak, od njih naučimo nešto. Pre svega znamo da cenimo ovo vreme u kojem smo živi i vitalni. Svakoga dana se budim sa svešću da moj život odmiče i da ovo vremena koliko mi je ostalo, a ne znam koliko je to, mora biti kvalitetno“, kaže brižna doktorka.

U Srbiji je danas, naglašava ona, stopa oboljevanja skočila za 40 odsto više nego pre 15 godina.

„Posebno kad je u pitanju rak dojke. Brojevi su ogromni. Žene se dugo leče, ima i novih lekova i dobro je što će rak dojke biti uskoro pokriven kod nas isto kao u Evropi, u smislu inovativnih terapija. Najteže je kad imate mladog pacijenta ispred sebe, a vidite da ne možete više da ga lečite, nema pomoći, jer je pun metastaza. Pitate se da li da mu ubijete svu nadu i kažete istinu ili da prećutite. Porodici uvek kažem kompletnu istinu, a pacijentu nešto i preskočim, jer nada do kraja mora da postoji. Nismo bogovi i ne možemo da znamo koliko će ko da živi“, zaključuje dr Marijana Milović-Kovačević.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare