Većina ljudi nije čula za HPV virus, ali on je visoko rasprostranjen - u više od 90 odsto populacije - i mala je verovatnoća da će ga bilo ko izbeći, objasnila je virusolog Ana Banko.
„HPV virus se prenosi direktnim kontaktkom – koža i sluzokoža. Drugo, ima asimptomatsku infekciju, tj. osoba koja ga ima nema temperaturu, nema vidljive promene na genitalijama i ne znajući prenosi taj virus drugim osobama. Ovaj virus se izlučuje i do dve godine, što znači da u seksualno aktivnom periodu života jedna osoba može preneti više partnera“, rekla je dr Ana Banko.
Najvažnija stvar je da ovo onkogeni virus.
„On ne izaziva samo karcinome kod žena. To nisu samo karcinomi grlića materice, već je to i karcinom anusa, karcinom penisa, karcinom vulve, ali i karcinomi glave i vrata. Ovo su karcinomi koji se javljaju u obe populacije“, kazala je.
Kada je reč o incidencije karcinoma grlića materice, Srbija je na nivou Afričkog kontinenta – razlozi za to su što imunizacija kod nas počinje kasnije, ali i loš screening koji imamo, što kao svest pacijenata, što kao nedovoljno efikasan skrining program.
Vakcina se, dodaje, daje u mišić.
„Ova vakcina, paradoksalno, daje intenzivniji imunski odgovor, efikasniji nego samo infekcija, tj. daje jednu sveobuhvatnu reakciju i mnogo je efikasnija za sprečavanje infekcije. Vakcina koja se kod nas daje, štiti nas od devet genotipova virusa koji cirkulišu u 90 odsto situacija. I ne postoji slučaj u svetu gde je osoba vakcinisana ovom vakcinom u nekom sledećem trenu inficirana“, insistira dr Banko.
Vakcina je najefikasnija pre stupanja u seksualne odnose, a štiti i od bradavica i kondiloma.
Kandidati su i dečaci i devojčice – jer ga prenose i dečaci, i devojčice. Vakcina je besplatna između devete i 12. godine, a dok je mogu primiti i oni stariji od 19, ona se u tom slučaju plaća.
„Interesantno je da mnogi roditelji muške dece nisu svesni značaja. Vakcinacija dečaka nije samo etički momenat gde vi štitite populaciju od prenosa, već vi štitite svoje muško dete od razvoja karcinoma, glave i vrata, penilne i analne regije i razvijanja kondiloma“, objasnila je.
U Srbiji svakog dana barem jedna žena izgubi život, a četiri obole od raka grlića materice koji u 99,7% slučajeva izaziva humani papiloma virus. Od prošle godine HPV vakcina koja je štiti od 9 sojeva opakog virusa besplatna je za uzrast od 9 do 19 godina. Do sada je u Srbiji dato 100.000 doza te vakcine.
Ističe da na efikasnost vakcine ne utiče na to da li se devojčicama daje pre ili nakon prvog ciklusa, ali da je važno da se da pre stupanja u seksualne odnose.
„Nekada i prvi seksualni odnos jeste onaj u kome će mlada osoba zapravo stupiti u kontakt sa visoko onkogenim tipom“, upozorila je dr Banko.
Ističe da pričamo o zaštiti od bolesti koja će se javiti možda u nekoj dalekoj budućnosti.
Povezane vesti
„Virus od momenta kada dođe u kontakt sa osobom razvija karcinom u periodu od 10, 15, 20 godina. Što znači da mi danas sprečavamo neku vrlo opasnu bolest u budućnosti“, kazala je.
Do sada je dato 100.000 doza kod nas, što je, ocenjuje, mali obuhvat.
„Do navršene 15. godine primaju se dve doze, od 15. godine tri doze. Vakcinisano je oko 50.000 dece. Odnos dečaka i devojčica do sada je otprilike jedan prema četiri, što je OK, s obzirom na predrasude. Međutim, ako naša populacija od devete do 19 godine broji oko 650.000 mladih ljudi, to je i dalje jako mali obuhvat“, navela je.
Prepreke su nedostatak edikacije, to što ljudi ne znaju da će sigurno doći u kontakt sa HPV virusom.
„Ne shvataju da će više puta u toku života doći u kontakt sa različitim genotipovima virusa, što je ovo praktično smrtonosna bolest koja može da se leči. S jedne strane imate skrining programe za karcinom grlića materice od kojih su i danas preminule dve žene, i sutra će preminuti dve žene u našoj zemlji. Ali sa druge strane imate karcinome glave i vrata gde nema skrininga“, kaže.
Ističe da ovo nije nova vakcina, kao i da ona ne sadrži virus koji će narušiti nečije zdravlje.
„Zemlje koje sprovode dobar skrining program sa imunizacijom su već dugo na pragu eliminacije karcinoma grlića materice kao bolesti. Do 2030. godine mnoge zemlje će biti na tom nivou, a mi ćemo biti na nivou gde smo, među najčešćim karcinomima koje dijagnostikujemo, a koje možemo sprečiti“, zaključila je.
Povezane vesti
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare