Srčana slabost predstavlja popuštanje srca kao pumpe, što dovodi do nemogućnosti srca da obezbedi adekvatno snadbevanje kiseonikom i hranljivim materijama udaljena tkiva i organe. Veoma je često i ozbiljno oboljenje za koje ne postoji definitivno izlečenje, objašnjava za portal N1 dr Emilija Nestorović, kardiolog Načelnik odeljenja za transplataciju srca UKCS.
“Pacijenti sa srčanom slabosti, čak i oni koji nemaju simptome nalaze se u velikom riziku od iznenadne srčane smrti. Ako se bolest prepozna na vreme, dobro razume i prihvati, može se postići da bolesnik živi duže i kvalitetnije“, kaže dr Nestorović.
Pročitajte još:
Uzrok srčane slabosti
“Uzrok srčane slabosti može da bude različit. Najčešći uzrok jeste suženje krvnih sudova srca usled zadebljanja zidova i nagomilavanja lipida – ateroskleroza, naročito infarkt miokarda koji dovodi do potpunog zapušenja arterije koja ishranjuje srčani mišić. Ona može biti sa ili bez arterijske hipertenzije koja predstavlja jedan od uzroka srčane slabosti, naročito žena i starijih osoba”, objašnjava naša sagovornica za portal N1.
Prema rečima dr Nestorović kod mladih ljudi vodeći uzrok srčane slabosti je dilatativna kardiomiopatija (uvećanje srčanih šupljina) i karakteriše je nagli početak bolesti. Najčešći u osnovi ove bolesti leži genetska mutacija ali može biti i posledica prethodno preležene virusne infekcije, trudnoće, zloupotrebe alkohola i lečenja malignih bolesti. U ostale uzroke spadaju bolesti srčanih zalizaka, urođene srčane mane, tip 2 dijabetes, aritmije.
Kako prepoznati srčanu slabost
Prema rečima dr Nestorović postavljanje dijagnoze srčane slabosti nije jednostavno zbog nespecifičnosti simptoma, naročito u ranim fazama bolesti. Najčešće se kao prvi simptom javlja umor i zamor koji se često pripisuju svakodnevnom tempu života, što dovodi do toga da se pacijent kasno javlja lekaru i da se bolest otkrije u odmaklom stadijumu kada lečenje lekovima ne može da bude efikasno.
“Važno je da težina simptoma ne mora da bude u vezi sa težinom srčane slabosti, tako da oni bolesnici sa blagim simptomima mogu da imaju težak stepen srčane slabosti. Tipični simptomi su osećaj nedostatka vazduha, zamaranje, slabost, malaksalost, noćni kašalj, lupanje i preskakanje srca, koji mogu biti praćeni nabreklim venama vrata, oslabljenim disanjem i otocima nogu i stomaka”, navodi naša sagovornica.
Lečenje
Prema njenim rečima lečenje srčane slabosti obuhvata higijensko-dijetetske mere, upotrebu lekova i hiruršku terapiju. Lečenje ima za cilj smanjenje simptoma i znakova bolesti, produženje života i smanjenje broja dana ležanja u bolnici.
“Lečenje je doživotno i zahteva promenu životnih navika. Potrebno je smanjenje unosa soli, alkohola, kao i namirnica bogatih zasićenim masnim kiselinama i prostim šećerima, uz češće i manje obroke. Kod gojaznih pacijenata se savetuje smanjenje telesne težine. Preporučeni unos tečnosti je 1,5-2l dnevno. Savetuje se blaga fizička aktivnost kao što je hodanje, vožnja bicikla i plivanje. Potrebno je prekinuti pušenje. Uprkos stalnom napretku na polju lekova za srčanu slabost, prognoza pacijenata kojima je snaga srčanog mišića manja od 25 odsto je loša i ti pacijenti zahtevaju hirurško lečenje. Hirurška terapija obuhvata ugradnju srčanih pumpi i transplantaciju srca koji ako se urade na vreme ovim pacijentima značajno produžavaju i popravljaju kvalitet života”, objašnjava dr Nestorović.
Kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u svetu
Dr Nestorović ističe da kardiovaskularne bolesti predstavljaju najučestalije bolesti i vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Srčana slabost je jedna od ovih bolesti koja ima najlošiju prognozu. Od srčane slabosti u svetu boluje 60 miliona ljudi, ali se bolest u ranoj fazi prepozna samo kod 3 odsto pacijenata.
“Zamaranje, nedostatak vazduha, oticanje nogu i kašalj često se pripisuju tempu života, starosti ili nekim bolestima pluća, pa se zbog toga dijagnoza srčane slabosti često postavlja sa zakašnjenjem. Istraživanja pokazuju da će srčanu slabost za vreme svog životnog veka razviti čak 20 odsto ljudi starijih od 40 godina. Nažalost samo polovina pacijenata doživi pet godina od postavljanja dijagnoze. Do 2018. smrtnost od ove bolesti je porasla za 35 odsto, a smatra se da će do kraja 2025. godine porasti za dodatnih 25 odsto”, naglasava doktorka.
„Prevencija i rano lečenje ove bolesti imaju najveći značaj u smanjenju broja obolelih. Važno je rano prepoznati tegobe, redovan odlazak kod lekara uz zdravu ishranu, prestanak pušenja i redovna fizička aktivnost, kako bi se obezbedio duži, kvalitetniji i zdraviji život“, savetuje dr Emilija Nestorović, kardilog načelnik Odeljenja za transplantaciju srca, Klinike za kardiohirurgiju, UKCS.
Komentari ()
Vidi sve komentare