Dr Kostić Vučićević: Intenzivna fizička aktivnost kod dece je faktor rizika za intoleranciju na hranu

Kako navodi dr Marija Kostić Vučićević, gošća emisije "Zdravo misli", dr Katarine Bajec na nova.rs, pored umerene fizičke aktivnosti, za zdrav rast i razvoj deteta, potrebna je i pravilna ishrana koja unapređuje zdravlje u smislu da podiže imunski sistem, sprečava gojaznost, metabolički sindrom i druge hronične bolesti.

Pravilna ishrana dece

"Pod pravilnom ishranom kod dece podrazumeva se balansirana ishrana, što znači da postoji adekvatan unos makro elemenata (ugljeni hidrati, proteini i masti) i mikro elemenata", kaže doktorka i dodaje da u uzrasti od dve godine, pa naviše unos ugljenih hidrata treba da bude od 50 do 60 odsto energetskih dnevnih potreba.
Ona naglašava da je važno da to budu složeni, a ne prosti ugljeni hidrati. Takođe kaže da kako su u pitanju deca, da im ne možemo baš sve zabraniti i da je potrebno da im bar jedan dan u nedelji dozvolimo da pojedu prost šećer, ali da ne preteruju.

Ona je takođe navela da nije preporučljivo na svoju ruku izbacivati pojedine namirnice iz ishrane deteta, osim ako za to postoji zdravstveni razlog.

Piramida ishrane podrazumeva sve grupe namirnica, kao što su: žitarica, mleko, meso, jaja, riba, voće i povrće. Uz ve to neophodna je i umerena fizička aktivnost.

Uticaj sporta i fizičke aktivnosti na gastrointestinalni trakt

"Umerena fizička aktivnost ima svoje benefite, ali intenzivna fizička aktivnost, što je slučaj kod profesionalnih sportista, je faktor rizika za pojavu različitih stanja u ishrani, pa tako i za intoleranciju na hranu", smatra doktorka.
Ona dalje obljašnjava da prilikom intenzivnog treninga slabija je prokrvljenost gastointestinalnog trakta i to vodi ka povećanju temperature na nivou creva što rezultira razmicanjem uskih veza između enterocita - ćelija koje grade zid creva.

"Svi štetni sastojci koji se inače ne bi propustili i ne bi ušli u zid creva, nego bi se fecesom odbacili, zapravo ulaze u zid creva i u krvotok i tako se zadržavaju u organizmu", kaže ona.

Intolerancije na hranu i alergije na hranu

"Pod intolerancijom na hranu, u širem smislu, smatraju se sve štetne posledice na zdravlje ljudi koje su nastale nakon konzumiranja određene namirnice, koje mogu biti toksične i netoksične, kakva je laktoza. Intolerancija na hranu koja se najčešće javlja je na prvom mestu na gluten, zatim na kravlje mleko, i treća na kokošja jaja", navodi dr Kostić Vučićević.
Kada su u pitanju sportisti, doktorka dodaje da dolazi i do intolerancije na vanilu i ananas. I na našem području je to slučaj, a razlog je česta upotreba suplemenata sa ukusom vanile ili suplement bromelain koji je iz ananasa.

Dobra vest je da intolerancijom na hranu nije trajno stanje.

Kada su u pitanju alergije na hranu, one mogu biti trajne, a može da se dogodi i da ih dete preraste.

Pogledajte još: