Znamo da bez hrane i vode ne možemo. To su osnovne ljudske potrebe i osnovno ljudsko pravo. Postoje situacije kada jednostavno zaboravimo da je uzimanje hrane i vode od izuzetnog značaja za život, kada zaboravimo da osim uzimanja hrane na prirodan način, korišćenjem našeg sistema za varenje postoji i drugi način ishrane, ishrana venskim putem. Tada sve hranljive materije i tečnost dobijamo venskim putem, putem infuzija, objasnjava za portal N1 dr Ivan Palibrk, načelnik odeljenja za anestezije i reanimacije Klinike za digestivnu hirurgiju KCS.
„Nisu to retke situacije. Svakodnevno, pojedine osobe imaju potrebu za intravenskim načinom ishrane. Bilo da je u pitanju prolazno stanje do ozdravljenja kada izvesno vreme budu hranjeni venskim putem ili je to oboljenje zbog koga moraju uzimati hranu na ovaj način dugačak vremenski period, kao kod sindroma kratkog creva, inflamatornih bolesti creva“, kaže dr Palibrk.
Pročitajte još:
Hrana treba da bude lek
Prema rečima dr Palibrka ove infuzije za ishranu sadrže u sebi sve hranljive materije i elektrolite koje bismo uzimali i unosom hrane na usta. Tako da u situacijama kada je ovaj način ishrane na neki način onemogućen, amino kiseline, lipide, ugljene hidrate, elektrolite, vitamine i tečnosti u količinama koje su nam potrebne za život unosimo u telo putem infuzija.
„Tačno se zna koliko je i kojih mikro i makronutrijenata u kom trenutku lečenja potrebno uneti u organizam. Ovo nas vraća na hiljade godina unazad kada je Hipokrat rekao da hrana treba da bude lek. I jeste tako. Vremenom se to izgubilo i preovladao je termin hrana je podrška izlečenju bolesti, odnosno podrška drugim terapijama, takozvana nutritivna podrška. Sada se vraćamo terminu nutritivna terapija. Hrana jeste terapija i deo terapije neke bolesti. Kao što za svaki lek, na primer antibiotik imate indikacije, kontraindikacije, dozu, tako i za pojedine komponente ishrane znate kada se uključuju, u kojoj količini, koliko je energije potrebno bolesniku u jednom trenutku, koji su nežaljeni efekti“, objašnjava naš sagovornik.
Dr Palibrk kaže da radi na Klinici za digestivnu hirurgiju gde je osnovni problem neadekvatno funkcionisanje organa za varenje izazvano hirurškim oboljenjem.
„Tu se svakodnevno susrećemo sa nemogućnošću uzimanja hrane na usta u odgovarajućoj količini i odgovarajućem sastavu. Sve to je praćeno značajnim gubicima u telesnoj težini, telesnoj masi, gubicima u mišićima, poremećajima u funkcionisanju drugih sistema. Kako naši bolesnici dolaze u ovo stanje pothranjenosti, kaheksije, malnutricije?
„Put od prvih simptoma do izlečenja je dug. Sve počinje od prvih simptoma, mučnine, povraćanja, bola, gubitka apetita, i svi to obično pripisujemo nekim prolaznim stanjima. Za to vreme ne unosimo adekvatnu količinu hrane. Potom kada simptomi postanu uporni kreće ispitivanje, tj dijagnostika. I to vreme ishrana nije adekvatna. Potom dolazi prijem u bolnicu, ponovna dijagnostika i na kraju hirurška intervencija, pa oporavak. Sve vreme nema adekvatnog peroralnog unosa. Tu je mesto ishrane putem infuzija da bude dodatak nedovoljnoj ishrani“, objašnjava doktor.
On dodaje da na taj način se prevenira gubitak u telesnoj težini, preveniraju se hipovitaminoza, anemija i drugi poremećaji vezani za lošu ishranu. Pored toga adekvatnom ishranom kako pre tako i postoperativnom preveniraju se postoperativne komplikacije, ubrazava oporavak bolesnika.
„Hirurgija, hiruški timovi, su svesni toga. Poslednjih dvadeset godina se ishrani u hirurgiji posvećuje posebna pažnja. Ona je deo ERAS protokola, vodiča za ubrzani oporavak bolesnika posle hirurške intervencije. Tu je ishrana kako pre tako i postoperativna akcentovana kao važen element brzog oporavka posle hirurškog zahvata. Doduše peroralna, tj. enteralna, ali svakako i infuzijom uneta adekvatna količina hrane ubrzava oporavak bolesnika“, navodi sagovornik.
Pročitajte još:
Dr Palibrk kaže da vrlo lako možemo da pomislimo da su bolesnici kojima je potrebna ishrana putem infuzije vezani samo za digestivnu hirurgiju, ali nije tako.
„Ti bolesnici se nalaze svuda na endokrinim klinikama, na klinikama za digestivne bolesti (razne inflamatorne bolesti creva), na psihijatrijskim klinikama, na neurološkim odeljenjima gde iz nekih razloga ne uzimaju hranu uopšte ili ne u potrebnoj količini i sastavu per os. To su bolesnici koji se nalaze kod kuća, u bolnicama za palijativno zbrinjavanje.“
„Potreba za ishranom koristeći infuzije je veoma velika i polako se shvata njen značaj“, ističe doktor.
Prepisivanje infuzija zahteva puno znanja
Dr Palibrk dodaje da prepisivanje ovih infuzija nije jednostavno. Zahteva puno znanja i iskustva. Takođe moraju se pratiti i nove farmaceutske preskripcije koje stalno poboljšavaju ovaj vid ishrane, odnosno terapije. Postoje zasebne infuzije makronutrijenata aminokiselina, ugljenih hidrata i emulzija masti, ili su to posebne „kese“ u kojima se nalaze svi ovi makrinutrienti u posebnim odnosima.
„Naravno svima nama su potrebni i vitamini i elektroliti, što se takođe dodaje u dnevnim potrebama. Lekar koji se bavi ovom vrstom ishrane stalno preračunava potrebe za pojedinim nutrijentima i prilagođava sastav infuzija bolesniku. To je individualna terapija. Ti bolesnici zahtevaju i stalni monitoring i nadzor, jer su komplikacije ove ishrane moguće. Kako su me moji učitelji naučili, za komplikaciju sam ja kriv jer imam loš plan ishrane, lošu preskripciju ili loš monitoring bolesnika“, ukazuje dr Palibrk za portal N1.
On dodaje da sam način primene ovih infuzija zahteva i poseban venski pristup. Obično se koriste centralni venski kateteri koji se postavljaju u velike krvne sudove. Na taj način je omogućena dugotrajna primena velike količine infuzija koje su pri tome i veoma koncentrovane. Svakako, korišćenje ovakvaih katetera zahteva posebnu obuku kako bi se izbegle komplikacije njihove primene.
„Baviti se ishranom, putem infuzija je veoma ozbiljan deo svakodnevnog posla anesteziologa, interniste, hirurga. Potrebno je dosta vremena tokom dana da se odredi i prilagodi sastav i količina infuzije hranljivih materija koja je potrebna bolesniku. Pri tome se mora imati u vidu da i preteran unos hrane, elektrolita i vitamina može ozbiljno da naškodi bolesniku jer sve to se daje direktno u cirkulaciju. Nama zaštitne, prirodne barijere koju čene creva sa svojom sluznicom, koja regulišu unos hrane i tečnosti i štite organizam od infekcija“, ukazuje doktor.
Dr Palibrk naglašava da se može zakljućiti da ishrana i unos pojedinih hranljivih materija, elektrolita i vitamina ne treba da koriste zdrave osobe, jer nije govorio o njima. Njima infuzije hrane nisu potrebne i oni treba da budu srećni zbog toga.
„Naglašavam da peroralni, enteralni put ishrane ništa ne može zameniti. Prirodan put hrane je najbolji, najoptimalniji, najjeftiniji, sa najmanje komplikacija. Ishrana putem infuzija je nužna u jednom trenutku lečenja kao prolazna terapija ili u drugim slučajevima kao jedini način ishrane i mogućnosti za održavanje života“, kaže naš sagovornik.
„Ništa ne može zameniti peroralnu raznovrsnu ishranu. Ishrana putem infuzija je jedno prolazno rešenje koje služi da pomogne bolesniku do trenutka kada njegov gastrointestinalni trakt ne postane funkcionalan, ili njegovo opšte stanje ne postane takvo da može da se hrani na prirodan način“, navodi dr Ivan Palibrk .
Komentari ()
Vidi sve komentare