Dr Radosavljević o porastu respiratornih infekcija - koje od njih su virusne, a koje bakterijske

Kako za N1 navodi prim. dr Tatjana Radosavljević, pulmolg, razlozi za pojavu respiratornih infekcija u ovo doba godina su pre svega promene vremena koje dovode do toga da se ljudi neadekvatno oblače.

"Prehlada  je jedna od njih i ona može da dovede do toga da vam curi nos, može da vas boli grlo, ali nemate temperaturu. Ona može da potraje nekoliko dana, a zatim prođe. Ovakva infekcija se smatra banalnom, jer je klinički lakša", smatra ona.

Prenos izazivača infekcija 

"Ovo je vreme kada se vazduhom prenose izazivači infekcije, odnosno kapljično putem vazduha, usled govora ili kašlja. Izazivači infekcija mogu biti, kako varusi, tako i bakterija, ali mogu biti i mikroorganizmi koji su nešto između virusa i bakterija, kojima pripada mikoplazma pneumonije, koja je slična virusu, ali reaguje odlično na antibiotike. Ovaj mikroorganizam takođe može da se epidemijski javi u ovom periodu kada se menja vreme", objašnjava dr Radosavljević.
Ona smatra da defintivno dolazi do porasta respiratornih infekcija, jer se dosta ljudi okuplja na malom prostoru što može da olakšava razvoj infekcija.

"Još jedan detalj je postao vidljiv posle epidemije kovida, a to je da respiratorne infekcije koje se javljaju kod vrtićke i školske dece, i koje ona dobro podnose, mogu da prenesu na roditelje, na bake i deke, ali kod njih te infekcije budu praćene upornim suvim kašljem, koji mnogi mešaju sa velikim kašljem. Glavni razlog takvog kašlja je to što se sljušti sluzokoža glavne disajne cevi, gde se nalaze receptori za kašalj, i dolazi do njene upale koja traje duže kod odraslih, nego kod dece", navodi doktorka.

Prisute su i virusne i bakterijske infekcije

Dr Radosavljević kaže da su od virusa prisutni rinovirusi i virusi gripa - preti nam influenca A i B, pa je jedna od mera koja se savetuje vakcinacija protiv gripa. Ove vakcine su dostupne u domovima zdravlja. To je naročito važno za hronične bolesnike koji mogu imati posledice.

"Mogu se javiti i adenovirusi. Njihova karakteristika je da može da reaguje jedno oko i da postoji respiratorna infekcija. Takođe naglašavam da je kovid i dalje prisutan", dodaje doktorka.
Navodi i da su od bakterijskih infekcija načešće one koje su izazvane kokama - pneumokokama, streptokokama, zatim je prisutna i hemofilus influence.

Ona naglašava da postoje uspešne vakcine koje već godinama postoje, i koje se daju protiv najčešćih bakteriskih infekcija pluća. One su se nakada zvale pneumovax, sada se zovu pneumovax 23. Ranije su se davale na pet godina, a sada se daju jednom u životu. Savetuju se osobama koje često boluju od respiratornih problema, i onim osobama koje imaju hronične bolesti. Ove vakcine su dostupne tokom čitave godine.

Dr Radosavljević kaže da su ove vakcine kod dece postale obavezne i zovu se prevenar.

"Kada je u pitanju mikoplazma pneumonije, za ovu sezonu još uvek nema dokaza da postoji. Međutim, kada je reč o kovidu, vakcina nema, niti se više razmišlja na taj način, ali kovid je i te kako prisutan", dodaje ona.

Simptomi respiratornih infekcija

"Kada su u pitanju simptomi, najčešće počinje sa gušoboljom, ili sa curenjem nosa. Kod težih infekcija dolazi do pojave visokih temperatura, ili temperature koja ne mora da bude visoka, ali traje nekoliko dana. Kod ovakvih infekcija dolazi so bolova u zglobovima i mišićima, ali i do pojave kašlja koji je tipičan za respiratorne infekcije. On može da bude produktivan, i može da se produži sa suvim kašljem koji traje duže vremena", objašnjava doktorka.

Kao značajno izdvojila je da se "infekcije kod ljudi sa slabim imunitetom mogu iskomplikovati, kada dolazi do promuklosti, upale glasnih žica, mogu nastati akutni bronhitisi, pa čak i pneumonije, kod najtežih infekcija".

Razlikovanje virusne infekcije od bakterijske 

"Nismo u  mogućniosti da radimo izolaciju virusa, čak se ne rade ni kovid testovi, ali nam ostaju laboratorijske analize krvne slike. Kod virusnih infekcija nema porasta CRP-a, ali su zato povišena bela krvna zrnca koja se bore protiv virusa - limfociti. Kod bakterijskih infekcija povišen je CRP i povišena su bela krvna zrnca koja se bore protiv bakterija - neutrofili.
Kako kaže, "ljude ne možemo lečiti samo na osnovu krvne slike, potrebno je i detaljno pregledati pacijenta - nos i grlo, i zavisno od toga treba doneti odluku da li i kada se kreće sa antibiotskom terapijom, a kada ta terapija može da izostane".

Kada je u u pitanju mikoplazma ona se može dokazati laboratorijski tako što se rade antitela na mikoplazmu.

"Najznačajnija grupa antitela na mikoplazmu jeste ona grupe IgM koja ukazuje na svežu infekciju i na nju ne deluju svi antibiotici", kaže dr Radosavljević.

"Ono što je za mikoplazmu pneumoniju značajno je to što kod nje može da se razvije upala pluća koja se slušalicama ne čuje. Jedan od saveta je da ukoliko temperatura traje duže, ukoliko je vrednost CRP-a povišena, i kašalj traje duže, treba napraviti rendgenski snimak pluća", smatra dr Radosavljević i dodaje da se snimak pluća ne radi za svaku respiratornu infekciju, već je na lekaru da proceni u kom momentu treba napraviti snimak pluća.

Preventivne mere koje možemo da sprovedemo

Pre svega je važno da peremo ruke, kaže doktorka, jer mikroorganizmi mogu ostati i na površinama koje dodirujete, poput kvaka ili ručki u gradskom prevozu. Izazivači infekcija se i preko ruku mogu prenositi.

Takođe ističe da bi trebalo izbegavati veće skupove, gde su ljudi veoma blizu jedni drugima.

Zatim navodi da je važno ojačati imunitet, tu nam je veoma bitan vitamin D, ali i dosta tečnosti. Vakcinacija je takođe važna, naročito za ranjive grupe - deca, ljudi sa hroničnim bolestima, ljudi sa čestim respiratornim infekcijama, i oni starije životne dobi.