Dr Vladan Šubarević o operaciji trećeg krajnika: Da li postoje deca koja ne bi smela da se operišu

Ema, četvorogodišnja devojčica iz Čačka, preminula je posle operacije trećeg krajnika u Opštoj bolnici u Čačku.

Nakon ovog tragičnog slučaja usledio je još jedan - muškarac star 38 godina, u noći između 11. i 12. februara, preminuo je u postoperativnom toku nakon operacije trećeg krajnika u istoj bolnici.

Operacija trećeg krajnika smatra se rutinskom, a to potvrđuje i sagovornik N1 doc. dr Vladan Šubarević, specijalista otorinolaringologije koji je ovu operaciju okarakterisao kao laku intervenciju.

On je na početku razgovora objasnio ko je sve kandidat za operaciju trećeg krajnika ali i krajnika, a ukazao je i postojanje nove tehnike smanjivanja krajnika.

"Kada pričamo o indikacijama za operaciju krajnika i trećeg krajnika moramo da znamo da su one različite. Pošto sada govorimo o jednom nesrećnom i tragičnom slučaju operacije trećeg krajnika, indikacije za operaciju su uglavnom česte prehlade, slinavost, otežano disanje na nos i vrlo česte upale uva. To su uglavnom najvažnije indikacije za ovu operaciju", navodi dr Šubarević.

S druge strane, navodi da su indikacije za operaciju krajnika (ne trećeg) malo šire i veće i vezane su za učestalost oboljevanja krajnika najčešće od streptokoknih infekcija. Ako imamo više od četiri streptokokne infekcije godišnje tada ulazimo u kategoriju kandidata za operaciju - pogotovu ako se ta učestalost ponavlja nekoliko godina uzastopno.

"Znači ovo je indikacija za kompletnu operaciju krajnika. Kod krajnika imamo još jednu indikaciju - kada su krajnici jako veliki, uvećani. Dete je zdravo, a ne može da diše zbog uvećanih krajnika - to je indikacija za operaciju smanjivanja krajnika, odnosno korekciju krajnika. Suštinski, kada pominjemo reč krajnik imamo tri vrste operacija - samo treći krajnik, sva tri krajnika i treći krajnik sa smanjivanjem krajnika. Svaka od te tri intervencije ima neke svoje indikacije koje sam pomenuo", objašnjava doktor.

Nova tehnika - parcijalno uklanjanje krajnika

"Parcijalno ukljanjanje krajnika je nova tehnika koju smo uveli u svakodnevnu praksu na Institutu za majku i dete, još uvek se nije proširila po Srbiji jer je za to potrebno ne samo znanje već i malo tehničke opreme. Rezervisana je pretežno za zdravu decu koja imaju ogromne krajnike - njima je šteta izvaditi krajnike, nego im krajnike smanjimo na meru koja ne ometa disanje ali imaju funkciju krajnika. To je jedna ograničena grupa dece, ali odmah da vam kažem da nije mala. Broj dece koja sada operišu krajnike na taj način je veći od broja dece kod kojih se krajnici potpuno uklanjaju", priča dr Šubarević.

On dodaje da je operacija smanjivanja krajnika manje agresivna i ima mnogo manje komplikacija koje mogu da nastanu kod operacije krajnika, a pre svega su vezane za mogućnost sekundarnog krvarenja u 15 dana od operacije.

"Indikacije su ograničene, ne može se raditi kod dece koja su često bolesna od streptokoka", dodaje dr Šubarević kada je reč o smanjivanju krajnika.

Razlika između operacije krajnika i trećeg krajnika

Doktor Šubarević naglašava da je razlika između ove dve operacije "ogromna".

"Operacija trećeg krajnika je jedna relativno jednostavna hiruška intervencija gde se kiretažom treći krajnik, da tako kažem, oguli. Mora da se uradi lepo i pažljivo, u smislu da se sve skine i skloni, tu nema smanjivanja, već se sve tkivo trećeg krajnika ukloni u celini, da ne ostanu restlovi i da ne bi ponovo naraslo. Dalje dolazi hemostaza, ili zaustavljanje krvarenja koje je uglavnom jednostavno, samo se stavi nekoliko gaza koje se izmenjaju jedna za drugom i u većini slučajeva se na taj način zaustavi krvarenje. Retko je potrebno dodatno 'peckati' elektrokauterima koje imamo u salama, znači i ta mogućnost postoji, ali je retka. Ovo je jedna laka intervencija", navodi sagovornik.

S druge strane, kaže da operacija krajnika nije tako jednostavna, potrebno je krajnike ispreparisati i ako pričamo o kompletnom uklanjanju - potrebno je krajnike u celini ispreparisati - i tu je mogućnost krvarenja značajno veća nego kod trećeg krajnika.

"Tu ima različitih krvnih sudova i većih i manjih. Opet se vraćam na ono što stalno govorim, ponekad nije problem operasati - odstraniti krajnike, problem je privesti operaciju kraju, odnosno napraviti hemostaze što znači zaustaviti krvarenje i da dete suvo i čisto izađe iz sale. Ni operacija krajnika nije tehnički previše zahtevna za onoga ko je naučio da operiše, a za onoga ko nije - biće mu nemoguća misija. Za onoga ko je naučio tehnički nije mnogo zahtevna da se krajnik odstrani, mnogo je važnije privesti operaciju kraju kako treba i da dete izađe bez krvarenja i suvo iz sale", objašnjava dr Šubarević.

Razlikuju se ove operacije, nastavlja, i u pristupu i u dužini trajanja i na kraju krajeva i u mogućnosti muka tokom operacije zbog krvarenja. Treći krajnik je mnogo jednostavniji, krajnici su nešto složeniji, ali opet ne dramatično složena intervencija i ne spada u teške hiruške intervencije.

Koje su moguće kontraindikacije?

"Pre svega o svom pacijentu morate da znate dosta, da znate njegovu istoriju, da znate da li ima neke pridružene bolesti. Imamo dece sa različitim anomalijama i pridruženim bolestima i mi sve njih operišemo bez problema, bitno je samo da ih znamo i da na to budemo spremni. Moramo da imamo dobre podatke o pacijentu", kaže doktor.

Dalje kaže da pravih velikih kontraidikacija suštinski nema ako znate dete.

"Ni hematološki poremećaji u današnje vreme nisu kontraindikacija za operaciju ako to znamo i ako hematolog pripremi dete i znamo šta nas čeka, postoje razne supstitucije i zamene", objašnjava.

One osnovne kontraindikacije prema navodima dr Šubarevića su:

"Ne treba operisati akutno bolesno dete dete koje se do pre nekoliko dana lečilo od bilo kakve infekcije, to se izbegava", naglašava doktor.

"Čekamo da dete jedno vreme bude zdravo, to nam sugerišu i anesteziolozi. Deca koja nisu bar nekoliko nedelja, da ne kažem mesec dana, ali bar dve tri nedelje bila potpuno zdrava, bez nekih atibiotskih terapija i lečenja nisu dobri kandidati. To je privremena kontraindikacija, nije trajna. U tom momentu se dete vrati i sačeka se da bude zdravo. Sve druge, da kažem velike kontraindikacije koje mogu da budu u vezi sa različitim vrstama oboljenja, srčanih mana, plućnih oboljenja - mora da se zna da se takva deca uz saradnju sa drugim lekarima, drugih specijanosti pripreme za operaciju i nikakvih problema nema. Operisali smo decu sa različitim manama bez ikakvih problema ali smo se spremili", zaključuje dr Vladan Šubarević.