Utvrđeno je da ispunjavanje minimalnih preporučenih smernica za fizičku aktivnost, oko 20 minuta umerene vežbe dnevno, nije dovoljno da se suprotstavi opasnostima koje donosi višesatno sedenje.
Milenijalci danas provode više od 60 sati nedeljno sedeći, potencijalno povećavajući rizik od srčanih oboljenja i ubrzavajući druge znake starenja, prema novom istraživanju Univerziteta Kolorado Boulder i Univerziteta Kalifornija Riversajd.
Studija na više od 1.000 bivših ili sadašnjih stanovnika Kolorada, uključujući 730 blizanaca, među prvima je koja ispituje kako produženo sedenje utiče na zdravstvene faktore kao što su holesterol i indeks telesne mase (BMI) kod mladih odraslih osoba.
„Naše istraživanje sugeriše da bi manje sedenja tokom dana, intenzivnije vežbanje ili kombinacija oba mogu biti neophodni da bi se smanjio rizik od preranog starenja u ranoj odrasloj dobi“ rekla je autorka studije Čandra Rejnolds, profesorka na Odseku za psihologiju i neuronauku u Institut za genetiku ponašanja.
Za studiju, objavljenu u časopisu PLOS One, Rejnolds se udružila sa Rajanom Bruelmanom, doktorandom na Odseku za genetiku, genomiku i bioinformatiku na Univerzitetu Kalifornija Riversajd.
Nakon pandemije kovida, Bruelman je primetio da on i drugi ljudi njegovih godina više sede. Krenuo je da sazna više o posledicama.
“ Mladi ljudi misle da su otporni na efekte starenja. Oni razmišljaju na sledeći način:
„Moj metabolizam je odličan, ne moram da brinem dok ne budem u 50-im ili 60-im godinama“.
Bruelman smatra da je važno ono što radite upravo u tom kritičnom periodu života.
Šetnja posle posla nije dovoljna
Autori su analizirali podatke učesnika starosti od 28 do 49 godina, sa prosečnom starošću od 33 godine, iz Studije o razvoju ponašanja i kognitivnog starenja života u Koloradu / Twin Studiy(CATSLife), koja je pratila blizance i usvojene od detinjstva.
U proseku, učesnici su prijavili da sede skoro devet sati dnevno, a neki da sede i do 16 sati. Oni su prijavili između 80 i 160 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno u proseku i manje od 135 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno.
Autori primećuju da su ovi rezultati verovatno bolji od nacionalnog proseka zbog aktivnog načina života u Koloradu.
Istraživači su posmatrali dve ključne mere starenja srca i metabolizma: ukupni holesterol/lipoprotein visoke gustine i indeks telesne mase (BMI).
Studija je pokazala da, u suštini, što je neko više sedeo, izgledao je starije. A dodavanje neke umerene aktivnosti posle dugog dana sedenja malo je ublažilo ove uticaje.
U stvari, mladi odrasli koji su sedeli osam i po sati dnevno i izvodili vežbe prema ili ispod trenutnih preporuka mogli bi da spadaju u kategoriju „umerenog do visokog rizika“ za kardiovaskularne i metaboličke bolesti, rekli su autori.
„Brza šetnja posle posla možda neće biti dovoljna. Iako to postaje sve očiglednije sa godinama, pokazujemo da se asocijacije pojavljuju već u ranom odraslom dobu“, rekla je Rejnolds.
Dodavanje energične aktivnosti imalo je pozitivan efekat.
Na primer, oni koji su intenzivno vežbali (mislit se na džogiranje ili vožnju bicikla) 30 minuta dnevno imali su mere holesterola i BMI koje su izgledale kao kod pojedinaca pet do deset godina mlađih koji su podjednako sedeli, ali nisu vežbali.
Ali čak i energična aktivnost ne može u potpunosti da ublaži negativne efekte dugotrajnog sedenja, zaključuje studija.
Isti geni, različiti stilovi života
Jednojajčani blizanci su posebno korisni za proučavanje jer dele 100 odsto svojih gena, što olakšava isključivanje genetskih faktora koji mogu doprineti različitim zdravstvenim ishodima i smanjenje razlika u životnom stilu.
Posmatrajući podgrupu blizanaca sa različitim navikama sedenja i fizičke aktivnosti, istraživači su otkrili da je zamena sedenja vežbanjem bolje delovala na poboljšanje holesterola nego jednostavno dodavanje vežbi celodnevnom sedenju.
Suština je, kažu istraživači, da pokušamo da uradimo i jedno i drugo.
Koristite sto za stajanj, kako ne biste sedeli, pravite pauze i organizujte sastanke u toku šetnje. Ako je moguće, uradite nešto što vas „ostavlja bez daha“ najmanje 30 minuta dnevno ili budite „vikend vežbač“, angažujući se u dužem, energičnom vežbanju kad god možete, rekao je Bruelman.
On se nada da će studija poslužiti kao poziv na akciju kreatorima politike da preispitaju smernice za fizičku aktivnost i preciziraju koliko je sedenje previše, prenosi 24sata.hr.
U međuvremenu, Rejnolds ohrabruje mlade ljude da sada preduzmu korake koji bi mogli da oblikuju njihovu budućnost:
„Ovo je vreme da se izgrade navike koje će dugoročno koristiti zdravlju“, rekla je ona.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare