Efekti antidepresiva na fizičko zdravlje rangirani po prvi put

Naučnici su ispitivali uticaj koji su lekovi imali na pacijente tokom prvih osam nedelja od početka terapije, pri čemu su neki izazivali povećanje telesne težine i do 2 kilograma ili variranje srčane frekvencije i do 21 otkucaj u minuti.

Oko osam miliona ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu uzima antidepresive, piše BBC.

Istraživači upozoravaju da razlike u nuspojavama mogu uticati na zdravlje ljudi i na to da li će nastaviti da uzimaju propisane lekove.

Naveli su da niko ko ovo čita ne bi trebalo da prekida svoju terapiju, ali su pozvali da se antidepresivi pažljivije usklađuju sa potrebama svakog pojedinca.

„Postoje velike razlike između antidepresiva i to je važno ne samo za pojedinačne pacijente, već i zato što ih koristi veliki broj ljudi – čak i male promene mogu imati veliki uticaj na celokupnu populaciju“, rekao je istraživač profesor Oliver Haus.

Oduvek je bilo poznato da antidepresivi utiču na fizičko zdravlje. Studija Kraljevskog koledža u Londonu i Oksfordskog univerziteta prva je koja je napravila rang-listu kako bi se efekti lekova mogli lako uporediti.

Tim je analizirao 151 studiju o 30 lekova koji se često koriste za lečenje depresije, u kojima je učestvovalo više od 58.500 pacijenata.

Ne razvijaju svi nuspojave, ali prosečni rezultati objavljeni u medicinskom časopisu Lanset pokazali su sledeće:

• Osmonedeljna terapija agomelatinom bila je povezana sa smanjenjem težine od 2,4 kilograma u poređenju s maprotilinom, koji je izazvao povećanje težine od skoro 2 kilograma.
  
• Razlika od 21 otkucaja u minuti između fluvoksamina, koji je usporavao srce, i nortriptilina, koji ga je ubrzavao.
  
• Razlika od 11 mmHg u krvnom pritisku između nortriptilina i doksepina.
  

„Očigledno nijedan antidepresiv nije isti kao drugi“, rekao je dr Atešan Arumuham sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Te razlike mogu da se sabiraju i postanu klinički značajne, uključujući povećan rizik od srčanog udara ili moždanog udara.

To znači da čak i osobe s istom dijagnozom mogu biti bolje prilagođene različitim antidepresivima, u zavisnosti od svojih preferencija i drugih zdravstvenih stanja.

Dr Tobi Pilindžer rekao je za BBC Radio 4 u emisiji Today: „Većina studija koje smo analizirali bile su relativno kratke. Posmatrali smo period od osam nedelja, i čak i u tom trajanju videli smo velike promene u parametrima fizičkog zdravlja, za koje smatramo da imaju klinički značaj.“

„Poslednje što želim jeste da ova priča uplaši ljude“, dodao je.

„Želim da ovo posluži kao podsticaj pojedincima da preuzmu inicijativu i uključe se u zajedničko donošenje odluka sa svojim lekarom.“

Koji je antidepresiv najbolji za mene?

U hipotetičkoj situaciji, Sara (32), Džon (44) i Džejn (56) dobili su istu dijagnozu depresije i preporučeni su im antidepresivi.

Međutim, svako od njih želi da izbegne različite nuspojave.

Za Saru je prioritet da izbegne dobijanje na težini, dok Džon već ima visok krvni pritisak, a Džejn povišen holesterol.

Dr Pilindžer, koji je pripremio primere za BBC, kaže da bi svakom od njih bio preporučen različit lek.

"Za Džejn su neki antidepresivi povezani s višim nivoom holesterola, uključujući venlafaksin, duloksetin i paroksetin, pa bi ona možda trebalo da izbegava te lekove. Citalopram ili escitalopram su neutralniji kada je reč o holesterolu i mogli bi joj bolje odgovarati", kaže dr Tobi Pilindžer.

Pritisak na „generičke, jeftine lekove“

Previše je pojednostavljeno reći da postoje „dobri“ i „loši“ antidepresivi, navode istraživači. Iako amitriptilin povećava telesnu težinu, srčanu frekvenciju i krvni pritisak, on takođe pomaže kod bolova i problema sa spavanjem.

U celini, najpropisivanija grupa antidepresiva – SSRI lekovi poput paroksetina, citaloprama, escitaloprama i sertralina – imala je tendenciju da izaziva manje fizičke nuspojave.

Fluoksetin – SSRI koji se takođe naziva Prozac – bio je povezan s gubitkom težine i povišenim krvnim pritiskom, pokazala je studija.

Profesor Andrea Čiprijani sa Oksfordskog univerziteta rekao je da je „nemoguće“ odrediti koliko bi od miliona ljudi kojima se prepisuju antidepresivi zapravo trebalo da koristi neki drugi lek.

Međutim, dodao je da postoji pritisak da se koriste „generički, jeftini lekovi“, što znači da 85 odsto recepata za antidepresive u Ujedinjenom Kraljevstvu otpada na samo tri leka: SSRI citalopram, sertralin i fluoksetin.

Rekao je da bi primena zaključaka iz ovog izveštaja dovela do toga da se „tih 85 odsto dramatično smanji“, uz „više ljudi koji bi imali pristup boljim tretmanima“.

Istraživači razvijaju besplatan onlajn alat koji bi pomogao lekarima i pacijentima da izaberu odgovarajući lek.

Međutim, to bi i dalje zahtevalo značajnu promenu kulture unutar Nacionalne zdravstvene službe (NHS).

Studija je analizirala samo ono što se dešava osam nedelja nakon početka terapije. Dr Pilindžer je rekao da „dopunski podaci“ ukazuju na to da se očekuje da će kratkoročne promene „potrajati“, ali to i dalje mora biti temeljno provereno.

Dr Prasad Ništala sa Univerziteta u Batu, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da su rezultati „novi i dragoceni“.

On je dodao: „U stvarnim okolnostima, gde pacijenti često uzimaju antidepresive mesecima ili godinama, kumulativni rizici verovatno su veći, naročito kod onih s hroničnom depresijom.“