Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike, govorila je za N1 kako upotreba telefona i tableta utiče na razvoj govora kod dece, savetovala je roditelje koliko vremena je deci dozvoljeno da provedu uz ekrane, ali se dotakla i toga kakve posledice po dete može da ima preterana upotreba nove tehnologije.
Na pitanje koliko telefoni i tableti utiču na razvoj govora kod dece, sagovornica portala N1 kaže da je uticaj nepovoljan i objašnjava u čemu se on ogleda.
„U samoj formulaciji pitanja je upotrebljena reč razvoj, a dečiji razvoj se stimuliše interakcijom, a ne sadržajima sa telefona i tableta. Ako su, ipak, ekrani sastavni deo odrastanja jednog deteta, onda oni mnogo utiču na razvoj govora i to nepovoljno. Nepovoljnost uticaja se ogleda u tome što je, pre svega, ograničena interakcija sa roditeljima i drugim odraslima i decom iz okruženja, što nepovoljno utiče na socijalni razvoj, a komunikacija bilo koje vrste, pa tako i govorna, je socijalno motivisana. Nekontrolisano korišćenje ekrana u detinjstvu dovodi i do problema sa pažnjom, koja je neophodna za razvoj govora“, kaže Aleksandra Đorđević.
Rani uzrast do treće godine deteta je naročito osetljiv, i veoma je štetno da dete u tom periodu provodi vreme gledajući u ekran.
„Ovaj period se zove periodom ranog razvoja i tokom njega se mozak intenzivno razvija, dešavaju se velike promene na nivou nervnog sistema, tada je mozak najpodložniji učenju novih veština, poput kretanja i usvajanja govora. Marija Montesori je um deteta u prvim godinama života opisala kao upijajući. On to zaista i jeste. Kada su u pitanju komunikacija, govor i jezik, u ovom period dete treba, pre pojave prve reči, da komunicira sa ljudima iz okruženja, pre svega plačem i dodirom, zatim pogledom, osmehom. Već tokom prve godine života dete počinje da razume govor okoline i oko prvog rođendana očekujemo prvu reč sa značenjem, a između 18. i 24. meseca i prvu rečenicu“, objašnjava Đorđević.
Ona dodaje da se jezik usvaja slušanjem i imitacijom. Ukoliko dete vreme provodi ispred ekrana, ono za to vreme neće komunicirati sa okolinom, neće biti motivisano ni stimulisano.
„Ekran ne traži interakciju, dete je samo pasivni posmatrač, iako deluje kako je u stanju da dugotrajno održava pažnju na jednoj aktivnosti, a onu pažnju koja je aktivno usmerna na neku drugu, svrsishodnu, aktivnost nije moguće zadržati duže od nekoliko minuta ili čak sekundi. Napravite poređenje sa odraslima: kako vreme odmiče, vreme koje provodimo ispred ekrana je globalno duže, a sadržaji koji zaista mogu da nam održe pažnju su sve kraći. Pored toga, ekrani jako brzo kod dece stvaraju zavisnost i nakon što detetu, posle mnogo vremena provedenog ispred ekrana, isključite sadržaj koji je gledalo i slušalo, dete će pokazati nezadovoljstvo koje će se, neretko, ispoljavati u vidu tantruma“, upozorava ona i objašnjava šta je razlog tome.
Dete je, objašnjava, ispred ekrana bilo prestimulisano ogromnom količinom vizuelnih i auditivnih nadražaja, što je u datom trenutku kod deteta stvorilo ogromno zadovoljstvo. „Nijedna igračka ne pruža toliku količinu nadražaja i samim tim više detetu neće biti interesantna, ono će želeti još i još ekrana. Ako ovde uviđate sličnost sa drugim bolestima zavisnosti, potpuno ste u pravu, događa se isti mehanizam: nešto što je nepovoljno stvara ogromno trenutno zadovoljstvo i teško je odupreti mu se“, kaže logoped.
Ipak, kako dodaje, postoji i jedna razlika: kada su u pitanju zavisnost od psihoaktivnih supstanci i kocke, tada je odrasla osoba odgovorna za sebe, a kada je u pitanju zavisnost od ekrana u periodu detinjstva, tada su za to odgovorni roditelji, a ne dete.
Šteta po vid, motorički razvoj…
Sagovornica N1 napominje da ne treba zaboraviti da pored nepovoljnog uticaja ekrana na govor, oni štetno utiču i na razvoj vida, ali i motorički razvoj, budući da je dete konstantno izloženo plavom svetlu i da je motorički neaktivno, a glavni zadatak deteta jeste da se igra i da bude u pokretu, kako bi na taj način upoznalo svet oko sebe.
„U periodu ranog razvoja ekrani nisu dečija potreba, naprotiv, davanjem ekrana deci, zadovoljavaju se neke roditeljske potrebe. Moram da naglasim da sam sigurna da nijedan roditelj nije postavio svoje dete ispred ekrana sa lošom namernom, da nepovoljno utiče na njegov razvoj. To rade oni koji nisu upućeni u štetnost delovanja ekrana na celokupan razvoj. Pozivam sve roditelje da budu odgovorni i da se informišu, a u vremenu u kom živimo su nam informacije nadohvat ruke“, kaže logoped.
Posledice prekomernog korišćenja telefona
„Deca koja prekomerno koriste ekrane će, vrlo verovatno, progovoriti sa zakašnjenjem, budući da nisu adekvatno stimulisana. Vreme koje bi trebalo da provode u interakciji sa roditeljima, igri, slušanju priča, listanju slikovnica, neka deca, nažalost, provedu ispred ekrana. Pre svega, kod ove dece je jako niska tzv. slušna pažnja što im otežava razumevanje govora okoline. Kod dece koja imaju niske sposobnosti razumevanja govora i koja kasno progovore, sa zakašnjenjem će se dešavati i usložnjavanje jezičkih veština. Neće se spontano dešavati bogaćenje rečnika, adekvatna upotreba gramatičkih pravila u rečenicama, podela reči na glasove i slogove… što će za posledicu imati teškoće učenja koje će se ispoljiti u školskom periodu“, upozorava Aleksandra Đorđević.
Pored toga, kako navodi, čitanje će biti otežano (zbog toga što kod deteta kasni ovladavanje predčitačkim veštinama koje je trebalo da se dogodi u predškolskom uzrastu), rukopis će biti nečitak (zbog neaktivnosti šake) i sve greške koje postoje na govornom planu će se preneti i na čitanje i pisanje.
„Oskudan rečnik deci otežava da iskažu svoje misli, potrebe i osećanja, što u školskom okruženju može stvoriti teškoće i na socio-emocionalnom planu. Na ovaj deo ličnosti deteta uticaće i slaba akademska postignuća, jer će ona za posledicu imati manjak samopouzdanja i anksioznost“, objašnjava Đorđević.
Crtani filmovi ili igrice, šta je „manje zlo“?
„Ni gledanje crtaća ni igranje igrica neće imati nepovoljan uticaj na govor, ukoliko su kontrolisani i ograničeni. U prve dve do tri godine života deteta su ekrani apsolutno nepotrebni i nepoželjni. Kasnije, ukoliko roditelj desetak minuta dnevno provede gledajući zajedno sa svojim detetom crtani film primeren uzrastu deteta i komentarišući sa njim sadržaj istog, nikakvih nepovoljnih uticaja neće biti. Važno je da se crtaći ne gledaju dok dete jede i dok je na noši jer onda nijedne od ovih aktivnosti ono neće biti svesno“, savetuje logoped.
Dalje ona kaže da ukoliko školarac provodi pola sata igrajući neku igricu, čija je tematika prilagođena uzrastu deteta, nikakvih nepovoljnosti neće biti. To je vid razonode u 21. veku.
„Apsolutno je neprimereno da se kroz video igre promoviše nasilje, jer takav sadržaj može imati nepovoljan uticaj na psihološki aspekt ličnosti deteta, a ne smemo zanemariti ni učenje po modelu: deca rade ono što vide. Nikako ne treba igrati igrice pred spavanje (niti biti izložen bilo kakvom ekranu u ovom periodu dana) jer tada organizmu treba da se umiri, a ne da se uznemiri, što ekrani zapravo čine, nadražujući naš nervni sistem. Prekomerno igranje igrica i/ili gledanje crtaća imaće nepovoljan uticaj kako na razvoj govora, tako i na celokupan razvoj deteta, zbog odsustva interakcije sa socijalnim okruženjem i zbog motoričke neaktivnosti“, kaže sagovornica i dodaje da umesto fokusa na to šta je manje zlo – crtaći ili igrice, želi da pozove roditelje da deci daju slobodu da samostalno osmisle aktivnosti u kojima će uživati.
„Dosada je dobra jer ona rađa kreativnost i podstiče maštu, što će deci kasnije u životu omogućiti da osmisle više rešenja potencijalnih problema sa kojima se susretnu. Ukoliko, pak, dete nema ideju za igru, nemojte nastojati da ga, po svaku cenu, animirate, već ga samo podstaknite tako što ćete mu dati ideje za igre koje su podsticajne za njegov razvoj, a neka ono kasnije te ideje nadograđuje: igrajte se kockama, plešite uz muziku, učite recitacije, dobacujte se loptom, vozite bicikl, slažite slagalice, crtajte…
Sagovornica daje ideje za igre: igrajte igre uloga – budite mornari, neka vam tabure bude brod, a lopta kormilo – budite kuvari, neka kocke budu povrće, a kutija za igračke šerpa u kojoj ćete ih skuvati… Učestvujte porodično u aktivnostima, to je ono što će deca pamtiti, a ako su pred ekranom biće potpuno isključeni iz dešavanje oko njih.
Koje vreme je „sigurno“ za korišćenje telefona?
„Ne mora telefon. Deci je on zanimljiv jer telefon stalno vide u našim rukama. Neka dete ima svoj telefon – igračku. Pre navršene dve – tri godine ne savetujem ekrane uopšte. Kasnije, ne bi trebalo da deca provode više od 20– 30 minuta pred ekranom, sve ukupno, u toku celog dana. Dakle, računaju se svi intervali gledanja. Ono što je jako važno jeste da se detetu obezbedi bar duplo više vremena, od onog koje je provelo pred ekranom, u pokretu u prirodi, u igri i interakciji sa drugima. Sa decom školskog uzrasta je važno napraviti plan dnevnih aktivnosti u kome će vreme pred ekranom biti ograničeno i kontrolisano, a prioritet će se dati školskim, vannastavnim i obavezama u domaćinstvu“, kaže Aleksandra Đorđević.
Kakav uticaj na govor imaju popularni jutjuberi?
„Nisam upućena u Jutjub scenu, ali kroz rad sa decom čujem pojedine reči i fraze koje su naučili upravo od ljudi koji se snimaju za pomenutu platformu. To su kolokvijalne i žargonske reči, koje deca, nažalost, kasnije koriste i u svojim pismenim zadacima, pa tako možete u dečijim sastavima pročitati da im je na raspustu bilo baš ekstra, ali, recimo, ne znaju značenje reči toplana kada na nju naiđu u nekom tekstu. Takođe, intonacija govora (neretko potpuno neprirodna) je nešto što deca usvajaju od popularnih Jutjubera“, objašnjava logoped.
Važno je naglasiti, kako kaže, da zbog ovakvog sadržaja deca stiču utisak da je način govora, kakav pojedini Jutjuberi imaju, potpuno prikladan i prihvatljiv u svim situacijama i tako se sve više udaljavaju od standardnog književnog jezika, ali i od primerenog ponašanja.
„S tim u vezi, apelujem na roditelje da svojoj deci od rođenja pričaju i čitaju, kako bi stvorila čvrstu jezičku bazu na ranom uzrastu. Kada deca počnu sama da biraju sadržaj koji će gledati na Jutjubu, kontrolišete ih i ograničite im pojedine sadržaje.„
Više telefona u rukama, a manje knjiga – koje su posledice?
Na pitanje kako će na fond reči uticati činjenica sa deca danas više drže telefone u rukama nego knjige, logoped kaže da će se rečnik funkcionalno bogatiti kroz komunikaciju sa roditeljima i drugim odraslima i decom iz okruženja, kroz igru, razgovor i čitanje (najpre slušanje roditeljskog čitanja, kroz koje se stvara navika čitanja i ljubav prema njemu).
„Postavljanjem deteta pred ekran, ovakva stimulacija će izostati, a samim tim i usvajanje i korišćenje novih reči u svrhu komunikacije. Dodatno, ako je korišćenje ekrana nekontrolisano, može da se desi da sadržaj bude neprimeren uzrastu deteta i da jezik u tim sadržajima bude, s jedne strane, suviše oskudan, a sa druge strane jezički prekomplikovan za dete. Tako nešto se neće dogoditi ako za svoju decu birate knjige primerene njihovom uzrastu, a danas na gotovo svakoj knjizi možete pronaći informaciju o tome za koji je uzrast preporučena. Učestovanje u konverzaciji ili komentarisanje radnje knjige, kod deteta će stimulisati sposobnost analize sadržaja i kritičkog razmišljanja, a takvu vrtstu stimulacije ne pruža nijedan ekran“, naglašava ona.
Zamka za roditelje
Logoped je istakla jednu zamku u koju upadaju roditelji čija deca provode mnogo vremena pred ekranima:
„Ta su deca pasivni posmatrači onoga što se na ekranu događa. Oni usvoje mnoštvo pojmova i u stanju su da prepoznaju i imenuju životinje, boje, oblike, slova, brojeve… Međutim, nemaju razvijenu rečenicu ili je ona gramatički neispravna, iako bi na datom uzrastu trebalo da bude drugačije. To znanje koje imaju nije funkcionalno, budući da oni te naučene reči ne koriste u svrhu komunikacije, a svrha našeg govora je upravo komunikacija.“
Za kraj, logoped ima jedno pitanje za Vas: Da li ste čuli za intoleranciju na ekrane?
„Nisam ni ja, ta sintagma mi je pala na pamet u toku ovog razgovora. Napraviću jednu analogiju, sigurna sam da ćete je razumeti. Kao što gledate sastav kašica koje jedu vaša deca, sastav krema koje deci mažete na kožu, performanse autosedišta koje odabirate za dete, tako se raspitajte i o sastojcima od kojih su spremljeni sadržaji koje dajete svojoj deci i o tome kako će vaša deca da ih svare. Niste dužni da, pre nego što postanete roditelji, znate kako i koliko nepovoljno ekrani utiču na celokupan razvoj deteta, ali onog momenta kada odlučite da imate potomstvo, budite odgovorni i iskoristite dostupnost informacija kakvu imamo u vremenu u kom živimo. Ne postoji zamena za živu reč, dodir i emocije koji se razmenjuju tokom komunikacije sa ljudima iz okruženja“, kaže Đorđević.
Dalje objašnjava da ne postoji zamena za maštovitu igru, kao ni za pokret. Govor se usvaja slušanjem i imitacijom govora okoline. Igra je glavni zadatak deteta, a pokret detetu omogućava da upozna svet oko sebe.
„Obezbedite to svojoj deci, ne postavljajte ih pred ekrane na uštrb komunikacije, igre i pokreta koji su im neophodni! Biće vremena koje će provoditi pred ekranima kad porastu. Kao što i vi sad ovo čitate (i ja pišem) pred nekim ekranom“, zaključuje Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike, osnivačica Edukativnog centra Svetionik.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare