Evropsko kardiološko društvo predstavilo nove smernice za srčanu insuficijenciju

Evropsko kardiološko društvo predstavilo je ažurirane smernice za srčanu insuficijenciju na ESC kongresu, jednom od najvećih kongresa kardiologa na svetu, koji je održan u Minhenu.

„Očekuje se da će ukupno opterećenje srčanom insuficijencijom rasti zbog starenja stanovništva i sve veće učestalosti faktora rizika i gojaznosti“, objasnio je Lars Kober, predsednik radne grupe i profesor u Rigshospitaletu Univerziteta u Kopenhagenu, u saopštenju ESC-a.

Naglasio je da srčana insuficijencija nije jedna bolest, već klinički sindrom koji se sastoji od znakova ili simptoma izazvanih disfunkcijom srca, prenosi Živim.hr.

Kardiolozi očekuju više slučajeva srčane insuficijencije

Srčana insuficijencija pogađa između jedan i tri odsto odrasle populacije. Iako su stope smrtnosti pale tokom poslednje tri decenije, manje od 60 odsto obolelih živi pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

"Jedna od glavnih stvari koje naglašavamo u smernicama za 2026. godinu jeste važnost prevencije i što ranijeg početka lečenja", kaže Kober.

Nove smernice navode faktore rizika

Smernice za 2026. godinu sadrže preporuke koje, prema kardiolozima, pokrivaju „ceo spektar“, od prevencije srčane insuficijencije kod pacijenata sa visokim rizikom do lečenja uznapredovale bolesti.

Kada je reč o prevenciji, radna grupa fokusira se na edukaciju pacijenata i brigu o sebi.

"Obrazovanje i savetovanje o načinu života osnažuju pacijente da upravljaju srčanom insuficijencijom i učestvuju u zajedničkom donošenju odluka", rekla je Marijana Adamo, kopredsednica radne grupe i vanredna profesorka na Univerzitetu u Breši.

Najčešći faktori rizika za srčanu insuficijenciju su:

• genetska predispozicija,
• urođene srčane mane,
• visok krvni pritisak,
• oštećenja srčanih zalistaka,
• zloupotreba droga,
• srčane aritmije,
• koronarna bolest srca,
• druge bolesti, poput dijabetesa ili hronične bolesti bubrega.

Simptomi srčane insuficijencije

Tri simptoma su posebno važna jer njihovo prepoznavanje i pravovremeno reagovanje mogu da pomognu.

Tipični simptomi hronične srčane insuficijencije su:

• nedostatak vazduha, odnosno otežano disanje,
• umor,
• zadržavanje tečnosti u organizmu, odnosno edemi.

Simptomi mogu biti prisutni većinu vremena ili se ponavljati mesecima i godinama. U slučaju dekompenzovane srčane insuficijencije, kod koje se stanje pogoršava tokom nekoliko sati ili dana, navedeni simptomi mogu postati izraženiji.

Može doći i do zadržavanja tečnosti, a tada je potrebna hitna medicinska pomoć jer se tečnost može nakupljati u tkivima ili plućima.

Pažnju treba obratiti na nedostatak vazduha, posebno pri naporu ili ležanju, umor i slabost koji ne prolaze, oticanje nogu i članaka, ubrzan ili nepravilan puls, naglo povećanje telesne težine zbog zadržavanja tečnosti i smanjenu sposobnost obavljanja uobičajenih aktivnosti.

Ako se nedostatak vazduha ili bol i pritisak u grudima pojave iznenada, ako osoba teško diše u mirovanju, ima plave usne, izgubi svest ili oseća izrazitu slabost, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Nova klasifikacija vrsta srčane insuficijencije

Novost je i klasifikacija različitih vrsta srčane insuficijencije. Do sada se koristila ejekciona frakcija leve komore, mera količine krvi koju leva komora pumpa u telo pri svakom otkucaju srca, pa su postojala tri fenotipa:

• srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom, 50 odsto ili više,
• srčana insuficijencija sa srednjom ejekcionom frakcijom, između 41 i 49 odsto,
• srčana insuficijencija sa smanjenom ejekcionom frakcijom, manje od 40 odsto.

Nove smernice ukidaju kategoriju srčane insuficijencije sa srednjom ejekcionom frakcijom. Od sada se primenjuju dva fenotipa:

• srčana insuficijencija sa očuvanom ejekcionom frakcijom, 50 odsto ili više,
• srčana insuficijencija sa smanjenom ejekcionom frakcijom, manje od 50 odsto.

Zašto je klasifikacija promenjena?

Marijana Adamo objašnjava da se sada napuštena kategorija koristila kako bi obuhvatila pacijente koji inače nisu bili uključeni u klinička ispitivanja.

"Međutim, znamo da ti pacijenti imaju slične funkcionalne poremećaje i patološke promene u organizmu i da imaju koristi od sličnih tretmana kao pacijenti sa smanjenom ejekcionom frakcijom", navodi se u saopštenju i dodaje da su se zbog toga odlučili da pojednostave klasifikaciju.

"Dekompenzovana" umesto "akutne" srčane insuficijencije

Menja se još jedna klasifikacija. Ranije se srčana insuficijencija opisivala kao "hronična" ili "akutna". U novim smernicama termin "akutna" zamenjen je pojmom "dekompenzovana".

"Ove promene napravili smo radi jasnoće. Kod nekih pacijenata srčana insuficijencija se ne pogoršava iznenada. Naprotiv, funkcija srca kontinuirano opada do tačke kada srce više ne može da kompenzuje svoje nedostatke", navodi Adamo.

Novi nazivi za oblike terapije

Zbog napretka medicine, radna grupa uvela je i novu terminologiju za opisivanje različitih vrsta terapije. Sada postoje tri terapijske klase:

• Osnovna medicinska terapija: Kombinuje promene životnog stila, poput gubitka telesne težine i prestanka konzumiranja alkohola i nikotina, sa četiri ključne grupe lekova, uključujući beta-blokatore i ACE inhibitore.
• Komplementarna terapija lekovima: Uključuje primenu drugih lekova, poput ivabradina, koji snižava srčani ritam, i može da poboljša simptome, kvalitet života ili ishod lečenja kod određenih grupa pacijenata.
• Terapija intervencijama zasnovanim na smernicama: Uključuje ugradnju preporučenih uređaja, poput defibrilatora.

Promenjene preporuke za određene terapije

Stručnjaci radne grupe napravili su i važne promene u preporukama za određene terapije. One, između ostalog, uključuju:

• preporuku klase I za antagoniste mineralokortikoidnih receptora kod hronične srčane insuficijencije,
• preporuku klase IIa za semaglutid i tirzepatid kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom sa očuvanom ejekcionom frakcijom i gojaznošću.