Fizioterapeut: Diskus hernija i išijas ne znače mirovanje – već su znak za promenu

Sedalački način života je moderan način života. Zbog posla primorani smo da sedimo osam sati dnevno, malo se krećemo, a to naravno ostavlja posledice po naše zdravlje.

Ljudi u tridesetim se već šale na svoj račun da ne pamte više godine kada ih nisu bolela leđa.

Najčešći razlog bola u donjem delu leđa jeste diskus hernija i išijalgija, a sagovornik portala N1, fizioterapeut Strahinja Bulatović objasnio je zašto dolazi do ovih stanja, kako da ih razlikujemo i da li možemo da ih sprečimo.
"Diskus hernija i išijas su u velikom broju slučajeva povezani. Diskus hernija je anatomski problem, javlja se kod pomeranja, oštećenja ili pucanja diskusa. Diskus možemo da posmatramo kao jedan mali jastuk koji se nalazi između pršljenova i njegova uloga je da amortizuje sile prilikom svakodnevnog života. Išijas, sa druge strane je više simptom nego dijagnoza. Kad išijas krene da boli to obično znači da ga nešto iritira. Iritaciju može da izazove sam diskus koji pritiska nerve, a isto tako iritacija može da nastane od samog mišićnog disbalansa u predelu karlice i kuka", objašnjava fizioterapeut i naglašava da su razlike između diskus hernije i išijasa veoma teško uočljive ljudima koji nisu u struci te je zbog toga je najbolje da posete stručno lice.

"Najbolje je posetiti fizioterapeuta zbog konsultacija, jer se tada rade odrađeni testovi kroz vežbice da se problem lokalizuje i da imamo sliku kakva je situacija. Najjednostavniji metod za razlikovanje ove dve stvari, u slučaju kad diskus hernija nije uzrok išijasu, je to da bol kod diskusa se zadržava u lumbalnom delu, dok bol od išijasa ide od lumbalnog dela, pa sve niz nogu", objašnjava Bulatović.

Zašto nastaju išijas i diskus hernija?

Glavni uzrok ovih tegoba i svih tegoba ovog tipa, kako navodi fizioterapeut, je sam nedostatak fizičke aktivnosti kako kod starijih tako i kod mlađih generacija.

Kada je reč o tome šta je najefikasnija metoda uklanjanja ovih bolova Bulatović kaže da je to kombinovana metoda.

"Najbolje rezultate u praksi pokazala je kombinacija masaže, kiropraktike, istezanja i samog treninga. Mnogi će da kažu da i struje pomažu, ali ja lično nisam pristalica struja u ovim situacijama, jer se tu ponašaju kao mač sa dve oštrice", upozorava.

Glavni krivac za epidemiju bola u leđima

Naš sagovornik smatra da sam sedalački način života nije kriv za ove tegobe.

"Krivicu prepisujem manjku svesti o benefitima fizičke aktivnosti za naše telo. Šansa za pojavljivanje tegoba je minimalna kod osoba koje sede, a treniraju u slobodno vreme, dok je kod osoba koje sede, a ne treniraju samo pitanje vremena kada će tegobe da krenu. Savetuje se da se ustaje na svakih sat vremena i da se napravi pauza od par minuta, malo da krene cirkulacija i da se prokrve mišići", kaže fizioterapeut.

Na pitanje da li postoji pravilan način ležanja u krevetu tokom noći za oslobađanje od bolova naš sagovornik kaže da ne može da istakne jedan takav položaj.

"Naše telo je jedan veoma specifičan i složen mehanizam, kako god da legnete u krevet telo će samo u toku spavanja da se premesti u neki drugi položaj, njemu prijatan u toku spavanja", kaže fizioterapeut.

Koju fizičku aktivnost odabrati?

Bulatović navodi svima nama poznatu krilaticu "U zdravom telu, zdrav duh“ i navodi da fizička aktivnost ne samo da je lek, nego je i najbolja prevencija.

"Konkretno čime se baviti je veoma širok pojam, sve zavisi od godina, interesovanja i mogućnosti. Za neki optimum za efikasno funkcionisanje je dovoljno imati fizičku aktivnost tri puta nedeljno. Za početak neka to budu pešačenja, možda čak i brzi hod uz redovno istezanje. Za neke ozbiljnije trenažne procese najbolje je da se konsultujete sa fizioterapeutima, ukoliko postoji neki problem, pa onda sa trenerima", kaže.

Ima li zabranjenih aktivnosti?

"Ovo je važno reći. Mišići u zoni nastanka diskus hernije su veoma slabi, zato je u došlo do pomeranja diskusa. U početnom periodu treba izbeći savijanja, podizanje velikog tereta, duže sedenje i svake sportove u kojima ima naglih pokreta. Sve ove zabrane se odnose na sam početak diskus hernije, ali kada dođe do jačanja odrađenih mišića ta lista postaje sve manja i manja. Zanimljiva stvar je što mnogi ljudi žive u zabludi da im je svaki vid fizičke aktivnosti zabranjen ako imaju diskus herniju, a jedini način za saniranje i održavanje posledica jeste sama fizička aktivnost, naravno uz nadzor fizioterapeuta", naglaša Bulatović.

Vežba koja isteže kičmu i oslobađa od bolova

Fizioterapeut savetuje vežbice za jačanje donjih leđa, zajedno sa vežbama za trbušnjake kao i za jačanje takozvakog „core-a.“

"Ovo su vežbe za jačanje mišića oko mesta gde je najveća šansa za pojavljivanje diskus hernije. Ima još jedna vežba koju posebno volim, a spada u vežbu istezanja i pomaže generalno celom telu", kaže naš sagovornik i objašnjava u nastavku kako se izvodi.

"Potrebna vam je neka podloga na koju možete da legnete. Postupak je sledeći: legnete na leđa, ruke su odručene, u visini ramena, noge su savijene u kolenima, kolena su usmerena prema plafonu, dok su stopala na podu. Kolena pomeramo levo, dok ne dotaknu pod, a glava ide desno, u suprotnom smeru. To je početna pozicija. Iz te pozicije, u isto vreme uz udisaj na nos, kolena i glavu dovodimo do polovine, tj. opet do pozicije gde su kolena usmerena prema plafonu i gde glava stoji tako da gledamo u plafon. U toj poziciji napravimo pauzu od dve sekunde. Nakon toga, uz izdisaj na usta, spustamo kolena i glavu na drugu stranu, suprotnu od one na koju smo krenuli. Pauza u tom polozaju dve sekune, pa opet isto. Radi se jednom uveče pred spavanje i jednom ujutru kad ustanete. Savetujem 24 ponavljanja. Ova vežbica rasterećuje celo telo na kraju dana, a isto tako vas razmrdava za početak novog dana", zaključuje fizioterapeut Strahinja Bulatović za N1.